Jednostavno se divim psihopatama, ali stvarno i iskreno. Koliko su samo takvi ljudi sposobni da sve oko sebe uvere i ubede da su normalni, a da u stvari budu teški psihijatrijski slučajevi, mene zadivljuje. Pitam se koliko samo oni truda ulože da svoju pravu prirodu uguše i ne pokažu pred drugima. Zar to nije za divljenje?
Gledaš ga, slušaš ga, prosto ga zavoliš, počneš da se zanimaš za njega, njegov rad i delo, vremenom ti postane drag i na kraju ga zavoliš da bi zbog njega i u vatru skočio, jer mu toliko veruješ. Da bi svoju bolesnu stranu prikrio on se troduplo više trudi da bude dobar prijatelj, da se pokaže požrtvovan, spreman da pomogne, da ti se nađe kad nešto zatreba, ma da poželi svako takvog prijatelja i druga.
Postavlja se pitanje, a gde onda ta njegova psihološki bolesna strana dolazi do izražaja? Ne morate mnogo da tupite mozak, jer odgovor je jednostavan…u porodici. Naročito ako ima svoju porodicu u kojoj je on gazda, suprug i otac ili supruga i majka. To se prvo trenira u primarnoj porodici, verovatno dok odrasta i posmatra svoje roditelje, da bi kasnije kada osnuje svoju porodicu “stečeno znanje” primenio u praksi.
Razvojem društvenih mreža i blogova, psihopatama je daleko olakšano infiltriranje u zajednicu. Prvenstveno zbog toga što drugi ljudi nemaju svakodnevni direktan kontakt sa tom osobom, već samo reči ili slike preko monitora, tako da on ima vremena da stvori sliku kakva želi da se vidi o njemu. Psihopati ostaje da se s vremena na vreme pojavi u javnosti, na nekom skupu i da se potrudi da ostavi što bolji utisak. Da ono što je pisao na svom “zidu”, “tajmlajnu”, blogu ili na nekom forumu, potkrepi svojim smernim, drugarskim ponašanjem, da uveri druge da je on baš takav kakvim se prikazao, ma čak i bolji.
Ne retko psihopata se trudi da kod drugih izazove sažaljenje, jer samim tim ako se druga, zaista povređena i ugrožena strana u porodici, odluči da progovori, on ima spreman napad i većinu ljudi na svojoj strani.  Bez obzira da li se radi o ljudima koji su uključeni u svakodnevni život te porodice ili se radi samo o “prijateljima” sa interneta.
Problem nastaje u trenutku kada bude razotkriven. Kada neko iz njegove porodice, odluči da prestane da ćuti. Kada odluči da se suprostavi i ispriča svoju stranu priče. Priče zlostavljanih, maltretiranih, fizički i psihički godinama ugroženih, nikako ne mogu da imaju istu jačinu, kao i priča i slika koju psihopata godinama gradi o sebi. Ipak je on/ona psihopata i toliko truda je uložio u svoj “imidž”, da mu se to na kraju na neki način i isplati.
U tom slučaju ugrožena strana uglavnom bude ispljuvana i omražena od svih. “Kakva je to majka? Kako može tako bezočno da laže? Pa on je jedno divno stvorenje? Taj ne bi ni mrava zgazio? Sramota, kurvetina jedna?”…”On je takav kreten da prosto ne mogu da verujem? Monstrum i zlikovac, našao nad jadnom ženom da se iživljava. ” Navela sam primere i za muškarce i za žene, jer psihopata ima i u muškom i u ženskom “obliku”, a sve te priče samo još više osnažuju bolesnog i daju mu prostora za još više laži i pletenje “mreža”.
Dotična osoba, ima većinu na svojoj strani. Neki ga žale, neki mu se dive, a šta sa onima koji ne poveruju u njegovu priču? Automatski budu isključeni iz njegovog života. Ako je to bilo internet “prijateljstvo”, osoba koja mu nije poverovala odmah bude blokirana, izbrisana iz blogroll-a, iz liste “prijatelja”, MSN-a, Skype-a, a ako se radi o ličnom kontaktu, psihopata se toj osobi neće javiti ni na ulici. Ta osoba predstavlja “opasnost” i on je izbegava u širokom luku. “Šta ti ima da se mešaš u moj život?”. Na taj isti način, razmišljaju i svi oni koji su na njegovoj strani, samo što je njima dozvoljeno da iznesu svoje mišljenje i “da se mešaju” do mile volje.
Svaka poruka ili topla reč podrške psihopati, vas stavlja u isti koš sa njim. Prevareni ste i to mogu razumeti, ali ne mogu razumeti da uporno okrećete glavu na drugu stranu i da odbijate da prihvatite, da ste imali posla sa psihopatom. Da, uvek postoje dve strane, ali kada zlostavljana strana progovori, da li zaista mislite da je to samo obična laž i način da ispljuje drugu stranu? Da li zaista mislite da o tome nemate šta da kažete? Zar ne mislite da bi možda reči podrške dobrodošle i nekome ko je izudaran, maltretiran, ma mučen?
Da ova moja priča ne bi bila samo priča, zasnovana je na činjenicama i argumentima. Znam da Maja neće imati ništa protiv da navedem njen primer, jer ona je neko ko je odlučio da se bori. Šta mislite da se njen bivši muž prvi setio da ispriča “svoju priču”, da ste prvo “upoznali” njegovu “stranu medalje”, da ste ga videli na nekom twittup-u ili Blog Open-u, da ste se sprijateljili sa njim, da ste počeli čak i da brinete za njega i da ga na neki način sažaljevate, a da se onda nakon nekog vremena javila i ona sa svojom pričom. Da li biste onda poverovali u njenu priču i da takvi monstrumi i psihopate kao što je on zaista postoje?
Ovo je bio samo jedan primer. Znam ih još. Što iz svog ličnog života, sa ljudima izuzetno sebi bliskim, što sa ljudima koji se muvaju tu među vama, nama, i izazivaju sažaljenje. Verujte mi, psihopata se kad tad razotkrije, možda to niste spremni da prihvatite, ali ako je neko u stanju da se raduje tuđoj smrti i nesreći…recite mi onda da li zaista onako iskreno iz dubine duše mislite da to nije psihopata, da je “duša od čoveka”? Da je to neko zaista vredan vašeg prijateljstva i “stavljanja ruke u vatru” zbog njega.
Nikako nije na nama da sudimo, ali kad je već tako onda se bar potrudite da čujete i drugu stranu. Ovog puta sam izbegla linkovanje, ne zato što se plašim nekoga ili nečega već zato što je ovo uopštena tema, na svakom koraku bolesnika ima. Svakome može da se desi da ima posla sa psihopatom. Ako već niste spremni da čujete i drugu stranu, onda ostanite prijatelj sa psihopatom i prestanite da pljujete po drugoj strani koju nemate volje ni da saslušate.
“Vaš” psihopata vam je već duboko zašao pod kožu, a meni ostaje da se radujem što me razotkriveni brišu sa svojih lista, jer nemaju snage da se suoče sa činjenicama. To je još jedan znak da sam bila u pravu. Ne umeju da mi odgovore ni na jedno pitanje, pa se s toga povlače. Daju mi prost i jednostavan dokaz da sam apsolutno u pravu prilikom procene. Znate, jedan život imamo, nemojte da grešite dušu, a ako baš hoćete ispričaću vam sa sve linkovima sve priče koje su me naterale da ovo napišem, pa sami vidite sa kim sve imate posla.
Razmislite, možda sam i ja čak bolesnik koji na ovaj način pokušava da vas uveri da je u pravu? Nikada ništa nije baš onako kako mislite da jeste. Psihopate su svuda oko nas i ništa, tačka. Svako svoje društvo bira, svako je odgovoran za svoje postupke.
Iza svake svoje reči i postupka čvrsto stojim, spremna i da priznam kada nisam u pravu, a bolesnici koji se kriju od mene i mojih pitanja, znam da su spremni na sve, ali koliko god truda uložili ne mogu me zavarati. Razotkriveni su. Zaista su psihopate svuda oko nas, mislite o tome. Nije da treba sada da budemo paranoični, ali neke stvari su toliko očigledne da ih ne vidi samo onaj koga je psihopata doooobro obradio. Čuvajte se.