понедељак, 21. мај 2012.

Maksim Gorki


gorki28.марта 1868. године рођен је руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки, утемељивач социјалистичког реализма. Најчешћа тема његовог стваралаштва су људи са такозваног дна, побуњеници свих врста, изгубљени и презрени. После 1917. полемисао је с вођом Октобарске револуције Лењином и другим челницима бољшевичког врха, критикујући поступке совјетских власти. Истовремено је учествовао у обнови земље и сматра се најзначајнијим културним послеником у постоктобарској епохи. Умро је 1936. у време највеће Стаљинове страховладе, под околностима које нису потпуно расветљене. Дела: приче, приповетке и романи "Макар Чудра", "Старица Изергиљ", "Маљва", "Коновалов", "Песма о Соколу", "Фома Гордејев", "Мати", "Песма о веснику олује","Лето", "Тројица", "Исповест", "Градић Окуров", "Челкаш", "Живот Матеја Кожемјакина", "Супрузи Орлови", "Артомонови", "Живот Клима Самгина", "аутобиографска" трилогија "Детињство", "Међу људима" и "Моји универзитети", драме "Малограђани", "На дну", "На летовању", "Деца Сунца", "Варвари", "Непријатељи", "Васа Железнова" (две верзије), "Јегор Буличов и остали", успомене "Лав Толстој".Када се говори о делу Максима Горког (1868-1936), увек се посебно издваја његов роман «Мати». Роман се сматра прекретницом у руској књижевности, јер је у њему први пут проговорено о оној страни руског друштва о којој се до тада мало или уопште није знало - о радницима и о њиховом бедном животу.  Критичари су ово дело назвали аутобиографијом радничке класе. Руски радници се појављују као весници новог друштва и немају другог сна осим да “кроз блато пробију пут до доброте, једнакости и љубави према човеку”. За тај сан - спремни су да се жртвују.
У ствари, “Мати” обрађује пут једног револуционара. Централна личност је радник Павле Власов, рођен у бедној радничкој средини. Не желећи да буде као његов отац - радник који је свој гнев против неправде испољавао у својој породици, Павле, прераста у правог револуционара, који постаје свестан неминовности борбе и револуције. Чита књиге и настоји да схвати суштину историјског развоја.
Горки је у роману насликао и лик Павлове мајке, Пелагије Ниловне, која је увек уз свог сина и уз његове другове и она, такође, израста у светао лик револуционара и борца.
Роман “Мати” одиграо је значајну улогу у припремама радника за предстојећу револуцију, нарочито после пораза 1905. године. Горки је за њега рекао: “Мој задатак је био да подржим клонули дух супротстављања тамним и непријатељским силама живота.” Можда је Горки најбоље описао атмосферу настојања радника и сељака да се удруже против капиталиста, кроз исповест једног од својих јунака:
“Погодио сам се код једног дерикоже као надничар - има их тамо као мува на мрцини. За рад добијам
четири пута мање, а ломим грбачу два пута више него овде. Провео сам у фабрици две године и одвикао сам се од села, ето ти... Глад је прождирала људе, људи не живе, већ труну у бескрајној беди. А наоколо као гавран власт стражари, пазећи да немаш залогај више...”
Горки је несумњиво био једна од најособенијих личности културног и политичког живота тадашње Русије - лађар, кувар, певач, пекар, чизмар, вртлар, ковач, чувар железничке пруге, носач, писар, скитница, страсни револуционар, отворени антибољшевик, па ватрени поборник бољшевизма. И сам је активно учествовао у борби за успостављање социјализма, све до победе 1917. године. У тој борби се прекалио, сазрео као револуционар и открио дар за писање. Горки је написао да су му књиге помогле да се издигне из блата и да не пропадне у мору глупости и баналности, да је испунио животни сан, а то је помагање другима.
Због субверзивне делатности, Горки је неколико пута доспео у тамницу. У затвору је написао своју прву приповетку - “Макар Чудра”, која ће много деценија касније послужити као основа за филм “Цигани лете у небо”. Тада је узео псеудоним Максим Горки, под којим га познаје светска литература.
Још једно тамновање дубоко се одразило на његову књижевност. У предвечерје револуције 1905. године био је ухапшен. Под притиском светске јавности, пуштен је на слободу. Присиљен на емиграцију - одлази у Финску, затим у Берлин, па у Њујорк. Одатле путује у Италију, на Капри, где остаје седам година. На Каприју пише роман “Мати”, који је прво објављен у наставцима у Њујорку, а потом преведен на многе језике. Роман, уз који су стасале многе генерације, први пут је изашао у Русији 1907. године.

Тајанствена личност

Чини се да ће писац романа “Мати” остати тајанствена личност, због непознатог узрока смрти. По једнима, Горког су ликвидирали “агенти буржоазије”, “издајници социјалистичке револуције”, “троцкисти и десничари”. По другима, Стаљин је сам издао наредбу да се ликвидира Горки, а то је “беспоговорно извршио шеф тадашње полиције Јагода”. Према трећој опцији, лични лекар Горког изјавио је да је отрован чоколадама и бомбонама набављеним из Кремља. Последња опција, која се сматра најмање вероватном, јесте да је умро природном смрћу од упале плућа.

Зубобоља срца
Горки је, иначе, целог живота имао проблема с плућима. Са двадесет година је приликом покушаја самоубиства оштетио плућно крило. У белешци која је пронађена тада у његовом џепу писало је: “За своју смрт кривим немачког песника Хајнриха Хајнеа, који је измислио зубобољу срца. Молим да се над мојим телом изврши обдукција, не би ли се видело који је ђаво ушао у мене у последње време.”
Извор: Вечерње Новости

Нема коментара: