Mit o Odiseju i Penelopi

 MIT O ODISEJU I PENELOPI

                                         

Grčki arheolozi otkrili su ostatke kraljevske palače na otoku Itaka, koji se odavno povezuje s Homerovim junakom Odisejem. Iskapanja su otkrila ostatke zgrade s unutrašnjim stubištem, fontanu iz 13. stoljeća prije Krista...

Stručnjaci sa sveučilišta u Ioannini iskapali su više od 16 godina na jednome lokalitetu te pronašli ostatke kraljevske rezidencije, za koju vjeruju da je bila Odisejev dom, što podupire teoriju da je junak Homerova epa, vladar Itake, bio stvarna osoba.

Iskapanja su otkrila ostatke zgrade s unutrašnjim stubištem usječenim u stijenu, zatim fontanu iz 13. stoljeća prije Krista te glineno posuđe iz mikenskog doba.

Profesor Thanassis Papadopoulos rekao je kako vjeruje da je to "palača Odiseja i Penelope, jedino mjesto iz Homerovih epova koje još nije bilo otkriveno", prenosi ANA.

Papadopoulos navodi da je tlocrt zgrade vrlo sličan palačama otkrivenima u Mikeni i drugim antičkim mjestima.

Prema Homerovu epu Odisej, ili Uliks, deset je godina lutao na povratku kući poslije Trojanskog rata da bi konačno našao svoju ženu Penelopu opsjedanu proscima, koji su je primoravali da se preuda, a da netko od njih postane vladar Itake.

Odisej ih je sve smaknuo i vratio vlast, a snaga Homerove pjesničke riječi prerasla je u simboliku, pa je Odiseja sinonim za lutanja, Penelopa za bračnu vjernost, a sam Odisej za lukavost, jer je od njega potekla zamisao o gradnji Trojanskog konja kojim su Grci na prevaru osvojili Troju.

Odisej 

Lik iz grèke mitologije, legendarni kralj otoka Itake. 
Glavni lik Homerovog speva "Odiseja", o neobiènom i dugom Odisejevom putovanju. 
Vraæajuæi se iz trojanskog rata, Odisej je dvadeset godina lutao morima, jer mu se putovanje neprekidno prekidalo svakojakim nevoljama: bure su ga bacale na razne strane, pristajao je uz negostoljubive otoke, gde je jedva izbegavao pogiblju, a kad poveruje da je pustolovinama kraj, vetar ga opet skrene daleko od doma. Kad se najzad vratio u svoj dvor, gde ga je èekala verna žena Penelopa., prepoznao ga je i prvi mu se obradovao njegov stari pas Arg. Svi ostali su ga smatrali davno mrtvim, a grupa itaèkih plemiæa se gostila u njegovu dvoru, primoravajuæi Penelopu da jednoga od njih izabere za muža i kralja. Ali Odisej je opet preuzeo vlast na Itaki. Odisej je olièenje starih Grka: dosetljiv, lukav, hrabar ali promišljen, reèit i pun samopouzdanja, dok je Penelopa simbol vernosti u braku. 

ODISEJ I PENELOPA

       Kad je Telemah otišao na spavanje, u svečanu dvoranu došla je Penelopa sa svojim robinjama. Robinje su za svoju gospodaricu postavile sto od slonove kosti kraj ognjišta. Sto je bio ukrašen srebrom. Zatim su počele da raspremaju sto za kojim su pirovali prosioci. Robinja Melanta opet poče da grdi Odiseja, da ga tera iz doma i da mu preti da će na njega baciti ugarak ako ne ode. Čuvši to, Odisej je mrko pogleda i reče joj:

       — Zašto se ljutiš na mene? Istina, ja sam prosjak! Takav mi je život odredila sudbina, ali nekad sam bio bogat, a sad sam po Zevsovoj volji ostao bez ičega. Možda ćeš i ti ostati uskoro bez lepote i gospodarica će te omrznuti. Pazi, Odisej će se vratiti i ti ćeš odgovarati za svoju drskost. Ako se on i ne vrati, u domu je. Telemah, koji zna kako treba da se ponašaju robinje. Niša se od njega ne može sakriti.

       I Penelopa ču Odisejeve reči i srdito reče Melanti:

       — Na sve se ljutiš kao besan pas! Pazi, ja vidim kako se ti ponašaš! Doći će dan kad ćeš glavom platiti za svoje ponašanje. Zar ne znaš da sam ja lično pozvala tog stanca ovamo.

       Penelopa naredi da postave pored ognjišta stolicu za Odiseja, i kad je on seo kraj nje, počela je da ga ispituje o Odiseju. Putnik joj ispriča da je on tobože nekad primio Odiseja kao gosta na Kritu. Odisej je tom prilikom bio prinuđen zbog bure da pristane uz obalu Krita, a to je bilo na putu u Troju. Penelopa se zaplaka kad ču da je stranac video Odiseja pre dvadeset godina. Želeći da proveri da li govori istinu, Penelopa ga upita kako je Odisej tada bio obučen. Strancu je bilo vrlo lako da opiše svoje sopstvene haljine. On ih je opisao podgrobno, te mu je Penelopa onda potpuno poverovala. Putnik zatim poče da je uverava da je Odisej živ, da je nedavno bio u zemlji Tesproćana, a odande je otišao u Dodonu, jer je želeo tamo da se obrati Zevsovom proročištu.

       — Odisej će se skoro vratiti! — reče putnik — pre nego što se završi ova godina, pre nego što se pojavi mlad mesec.

       Penelopa htede da mu poveruje, ali nije mogla — jer je toliko godina čekala Odiseja, a on se nije vraćao. Penelopa tad reče robinjama da pripreme za putnika mek ležaj. Odisej joj se na tom zahvali i zamoli da mu stara Eurikleja pre spavanja opere noge.

       Eurikleja rado pristade da opere putniku noge, jer ju je on svojim rastom, izgledom, pa čak i glasom podsećao na Odiseja, koga je ona odgajila. Eurikleja donese vodu u bakarnom lavoru i naže se da putniku opere noge. Ali, odjednom, opazi ožiljak na Odisejevoj nozi. Taj ožiljak joj je bio dobro poznat. Nekad je divlja svinja nanela Odiseju duboku ranu, dok je on na padinama Parnasa lovio s Autolikovim sinovima. Po tom ožiljku je Eurikleja odmah prepoznala Odiseja. Od iznenađenja ona prevrnu lavor s vodom. Suze joj zališe oči i glasom, drhtavim od radosti, ona reče:

       Odiseje, da li si ti to, moje drago dete? Kako te nisam ranije prepoznala!

       Eurikleja htede da kaže i Penelopi da joj se najzad vratio njen muž, ali joj Odisej brzo zatvori usta rukom i tiho prošaputa:

       — Da, ja sam Odisej koga si ti odgajila! Ali ćuti i ne otkrivaj tu tajnu, inače ćeš me ubiti. Pazi da nikome ne kažeš da sam se vratio. Podvrgnuću te surovoj kazni i, iako si me othranila, neću te poštedeti onda kad budem kažnjavao robinje za njihovu neposlušnost — ako od tebe saznaju da sam se vratio.

       Eurikleja se zakle da će čuvati tajnu. Radujući se Odisejevom povratku, ona donese još vode i opra mu noge. Penelopa ništa ne primeti. Njenu pažnju obuzela je boginja Atena.

       Kad je Odisej opet seo kraj vatre, Penelopa poče da se žali na svoju gorku sudbinu i ispriča mu san koji beše nedavno usnila. U snu je videla kako je orao rastrgao sve snežnobele domaće guske, i sve itačke žene su ih zajedno s njom oplakivale. Ali, odjednom, orao dolete natrag, stade na krov dvorca i reče ljudskim glasom: »Penelopo, to nije san, već znamenje onog što će se desiti. Guske — to su prosioci, a ja sam Odisej, koji će ti se uskoro vratiti«.

       Odisej tada reče Penelopi da je taj san, što uostalom i ona sama vidi, veoma jasan i ne treba ga tumačiti. Ali, čak ni tako jasnom snu Penelopa nije mogla da veruje, nije mogla da veruje da će se najzad vratiti Odisej, te ona reče putniku da je odlučila da ispita prosioce. Izneće Odisejev luk i predložiće im da ga zategnu i gađaju postavljeni cilj. Onoga koji to bude ispunio, ona je odlučila da odabere sebi za muža. Čuvši to, prosjak je savetovao Penelopu da ne odlaže tu nameru, pa je pri tom još dodao:

       — Odisej će se vratiti pre nego što bilo koji od prosilaca zategne luk i pogodi metu.

       Tako je Penelopa razgovarala s putnikom, ne sluteći da u stvari razgovara s Odisejem. Bilo je već kasno. Mada je Penelopa bila spremna da provede noć u razgovoru s putnikom, ipak je bilo već vreme spavanju, te je stoga ustala i pošla sa svojim robinjama u odaje, gde je boginja Atena uljulja u sladak san.

       Odisej je sebi napravio ležaj od bikove i ovčje kože. Legao je, ali nije mogao da zaspi. Stalno je mislio na to kako da se osveti prosiocima. Ali se tada njegovom ležaju približi boginja Atena, koja ga umiri i reče mu da će se brzo završiti sve njegove nevolje. Na kraju, boginja Atena uspava i Odiseja, ali on nije dugo spavao, jer ga je probudio glasni Penelopin plač. Ona je plakala zbog toga što bogovi ne dozvoljavaju Odiseju da se vrati u svoju zavičajnu Itaku. Odisej ustade, spremi svoj ležaj, i pošto je izašao u dvorište, poče da moli Zevsa da mu pošalje dobro znamenje u prvim rečima koje bude čuo tog jutra. Zevs usliša Odiseja i nebom se razleže prasak groma. Prve reči koje je Odisej čuo bile su reči robinje koja je ručnim mlinom mlela brašno. Ona je želela da to bude poslednji dan koji će prosioci, pirujući, provesti u Odisejevom domu. Kad je to čuo, Odisej se obradova — sad je znao da će mu i gromovnik Zevs pomoći da se osveti prosiocima.

ODISEJ UBIJA PROSIOCE

Izloženo po Homerovoj »Odiseji«

       Ujutru uđoše u svečanu dvoranu mnoge robinje da počnu pripreme za gozbu prosilaca. Eurikleja je poslala robinje po vodu, rekla im da operu pod, pokriju klupe novim purpurnim pokrivačima, a najzad da operu posuđe. Uskoro izađe i Telemah iz svojih odaja i pošto se raspitao kod Eurikleje kako je putnik prospavao noć uputi se na gradski trg. Eumej, Filotije i Melantije doveli su ovce, svinje i kravu za gozbu prosilaca. Eumej i Filotije su ljubazno pozdravili putnika, žaleći ga što mora da se skita bez svog doma po svetu. Filotije se seti Odiseja. On je žalio svog gospodara. Gledajući putnika, on je mislio: zar je njegov gospodar prinuđen da se sada bez doma skita po tuđini? Eumej i Filotije počeše da mole bogove da vrate Odiseja. Odisej htede da uteši svoje verne sluge i reče Filotiju:

       — Kunem ti se velikim Zevsom i svetim ognjištem u Odisejevom dvorcu da ti još nećeš uspeti da odeš odavde, a Odisej će se vratiti u svoj dom, pa ćeš videti kako se on sveti bezdušnim prosiocima.

       Ali dok su Eumej i Filotije bili ljubazni s putnikom, grubi Melantije je počeo opet da ga vređa i da mu preti da će ga izbiti ako se ne izgubi iz Odisejevog doma. Odisej ništa ne reče Melantiju, samo strašno skupi obrve.

       Na kraju počeše da dolaze i prosioci. Oni su namislili da ubiju Telemaha, ali ih je znamenje koje su im bili poslali bogovi zadržalo. Prosioci sedoše za sto i otpoče pir. Telemah stavi pored vrata klupu i sto i reče da dadu i putniku jelo i vino. Pri tom je mladi Odisejev sin gromko uzviknuo:

       — Stranče, sedi ovde i mirno piruj s mojim gostima! Znaj da nikom neću dozvoliti da te uvredi! Moj dom nije gostionica gde se okuplja svaki ološ, već dvorac kralja Odiseja.

       Telemahove reči ču i Antinoj i drsko uzviknu:

       — Drugovi! Telemah može da nam preti ako to želi. Da nam Zevs ne beše poslao strašno znamenje, mi bismo ga zanavek smirili i on više ne bi bio tako odvratan brbljivac!

       Telemah ništa ne odgovori na tu pretnju. Ćuteći, on je sedeo i čekao na Odisejev ugovoreni znak. Boginja Atena je još više podsticala drskog prosioca, samo da bi u Odisejevim grudima porasla želja za osvetom. Podstaknut njom, jedan od prosilaca, Ktesip, uzviknu:

       — Čujte, što ću vam reći! Putnik je od Telemaha dobio dosta hrane i vina. Treba i mi nešto da mu damo. Ja sam mu već spremio milostinju.

       Rekavši to, Ktesip dohvati kravlju nogu i snažno je baci na Odiseja. Odisej jedva uspe da se skloni od udarca. Tada Telemah strašno viknu Ktesipu:

       — Sreća tvoja što si promašio! Inače bih te gađao svojim kopljem, te bi tvoj otac spremao sahranu umesto svadbe. Svima vam još jednom ponavljam da ne dozvoljavam da ovde u mom domu vređate gosta.

       Prosioci ništa na to ne odgovoriše. Agelaj je čak počeo da ih savetuje kako treba prestati vređati putnika.

       Odjednom, boginja Atena ih podstaknu na bezuman smeh i pomuti im razum. Oni stadoše divlje da se smeju. Lica im pobledeše, oči se zamagliše suzama, a tuga im pritisnu srce kao teško breme. Oni počeše da jedu sirovo meso kao divlje zveri i da viču u svom bezumlju na Telemaha. Ali Telemah je ćuteći sedeo, ne obraćajući pažnju na njihove poruge. Iz svojih odaja je i Penelopa slušala besnu viku prosilaca. Ali boginja Atena i Penelopin muž su već pripremali ovim prosiocima lep pir.