Koliko puta ste se danima osećali toliko iscrpljeno da ste morali da se zapitate da li je sa vašim zdravljem sve u redu? Savremeni tempo života, stresni radni ritam koji se sve više ubrzava i mnogo obaveza koje se sve više nagomilavaju dovodi ljudski organizam do tačke ključanja i ostavlja posledice po zdravlje. A jedna od takvih je i osećaj manjka energije i pospanost. Hronična iscrpljenost se zato smatra bolešću 21. veka, a pretpostavlja se da u razvijenim zemljama od nje pati svaka 300. osoba.
Ona se doskora izjednačavala sa „burn-out" sindromom i posledicama depresije. Međutim, u međuvremenu je postalo jasno da se radi o posebnoj bolesti sa ozbiljnim telesnim i psihičkim posledicama. Reč je o oboljenju zbog kojeg pacijenti više nemaju snage ni za šta i u naprednom stadijumu jedva izlaze iz kreveta.
Glavni simptom je gotovo paralizirajuća mentalna i fizička iscrpljenost koja se javlja u kombinaciji s drugim specifičnim problemima poput umora, osećaja slabosti, glavobolje, bola u grlu, mišićima i zglobovima, problema sa pamćenjem, koncentracijom i nesanicom. Simptomi se dodatno pogoršavaju nakon napornih aktivnosti.
Zbog teškog fizičkog stanja u kojem su se našli, pacijenti počinju da klonu duhom i padaju u očaj i duga depresivna stanja. Hronični umor iznuruje organizam, a može da potraje mesecima ili čak godinama.
Hroničnu iscrpljenost nije lako dijagnostikovati jer na nju upućuju brojni simptomi koji su karakteristični i za neke druge bolesti. Tako se recimo iza umora može kriti srčani udar i infekcije urinarnog trakta, alergije na hranu, spor rad štitaste žlezde, apneja (poremećaj spavanja koji zaustavlja disanje) ili malokrvnost.
Pošto su simptomi veoma promenljivi, bolest se često ne prepoznaje ili se postavlja pogrešna dijagnoza. Zato je teško proceniti broj obolelih. Ipak, otkriveno je da najčešće obolevaju žene starosti od 25 do 45 godina, ali i deca i odrasli drugih starosnih dobi.
Posebna vrsta lečenja još ne postoji jer je ova bolest „mlada". Ali zato postoje mere koje vam mogu pomoći da se izborite sa hroničnom iscrpljenošću.
U trenucima iscrpljenosti najvažnije je ponovno napuniti baterije kako bi se izbegao hroničan umor, pad imuniteta i druge, ozbiljnije posledice po zdravlje. Dovoljno sna, pravilna ishrana i vežbanje su osnovne stvari, ali ni one ponekad jednostavno nisu dovoljne pa je potrebno posegnuti za „trikovima".
Podelite dan na periode rada i periode odmora, vežbajte i šetajte, izbegavajte alkohol i kofeinske napitke, družite se sa ljudima koji su vam prijatni, postavite sebi ostvarive ciljeve.
Jedan od trikova je i „hvatanje" sunca i zato je u tmurnim zimskim periodima vrlo važno ne propuštati retke prilike za uživanje na suncu, čak i ako je ono zubato. Dokazano je da nedostatak svetla podstiče depresivna raspoloženja, a jedini lek za to je izaći iz mraka.
Probajte da budete energični jer ljudi često misle da se ponašaju onako kako se osećaju, ali nije retkost da se osećaju onako kako se ponašaju. Pokušajte da prevarite sami sebe bržim kretanjem, energičnijim govorom i smehom.
Pomaže i slušanje muzike i to omiljene pesme, ali i razgovor sa energičnim ljudima. Tada se potrudite da umesto širenja svoje negativne energije uhvatite malo tuđe pozitivne.
Nije loše u tim trenucima očistiti kuću jer kod većine ljudi uredna okolina doprinosi unutrašnjem miru.
I na kraju, opustite se jer zamaranje malim problemima stvara velike probleme, a ako se radi o nečemu na šta više ne možete uticati, jednostavno se pomirite s tim i okrenite novi list.
Нема коментара:
Постави коментар