петак, 9. март 2012.

Nase misli



Put misli





Mental je fotografija fizičkog univerzuma snimljena pomoću čula i perceptora. Kad usavršimo rasuđivanje, doći ćemo u veću saglasnost sa višim ciljevima i idealima svog života. Usavršićemo mentalno telo da može pravilno da formuliše znanja koja dolaze sa viših planova. 

Na početku samorazvoja mental traži i proučava osnovne činjenice sa kojima smo neposredno povezani u životu i rasuđuje koja su znanja od trajne vrednosti za nas i naš životni cilj, imajući pri tom u vidu da jeznanje koje ne možemo upotrebiti nevažno. Od osnovnog značaja je pravilno oceniti vrednost činjenica i ideja i zadržati znanje o vrednim idejama, da bi memorija postala riznica mudrosti i vrednosti trajnog karaktera. Ideje treba da budu plemenite, jasne, precizne i pravilno klasifikovane da bi obezbedile umu pravilan tok misli u rešavanju životnih problema. 

Pored sticanja znanja važno je postati tolerantan prema mišljenju drugih ljudi. Ako prihvatimo činjenicu da je naše mišljenje o bilo kojoj stvari samo poseban misaoni primer pored drugih misaonih primera, koji postoje u isto vreme, shvatićemo da ni jedan primer ne mora da sadrži više istine od ostalih. 

Naš život je proizvod naših misli i mi smo proizvod onoga što smo mislili i uradili u prošlosti. Misli koje okružuju čoveka su njegov kvalitet - moć kojom on privlači bogatstvo nebeskog sveta. Misli nisu svojina svesnog Ja. One se otimaju svesnoj kontroli i ne biraju lukavstva i trikove da bi sačuvale svoj spontani i nekontrolisani život. Misli neprestano teku i kad želimo i kad ne želimo da mislimo, nezavisno od naše volje. Mi samo mislimo da mislimo. Misli nas često nesvesno vode kroz život. One neumorno rade. Kada se okrenemo prema njima, one nestanu. Kako nagone i emocije, tako i misli, priroda skriva od pogleda svesnog Ja. Kao da su stidljive, iako su upravo one stvorile filozofiju, arhitekturu, umetnost... Polusvesno lutanje čoveka kroz život ne vodi ka mudrosti sve dok naša svest robuje telu i egu... 

...Svest koja uočava misli nižeg nivoa, uvodi novi poredak u psihu čoveka i nesavršene misli ustupaju mesto savršenijima - stvaralačkim idejama i samosaznavajućim mislima. Na primer, slikar može da slika ceo dan i ne pomišlja na glad, žeđ, logičke analize. Produbljenim zapažanjem misli on prodire kroz lično nesvesno sa ciljem da upozna samog sebe, skrivene oblasti života i svoju prirodu. Tako misli nestaju i on postaje slobodan za kreativan rad. 

Zapažanjem misli i davanjem slobode kreativnim idejama izražava se i ostvaruje volja svesti, Božanska volja. Jedino ta volja je naša. Misli ne postoje zbog naših problema, one žive i kada nam ni do čega nije stalo, kada nemamo nikakvu nameru, čak nas i u snu ne ostavljaju na miru. One se nameću i hoće da budu prepoznate od svesnog i otkrivene u svojoj dubini, poreklu i vrsti.








.. 
svakodnevne_ meditacije_1.jpg
 

Zapovediću ti da uradiš
Pravu stvar:
Da sebe voliš iskreno i duševno.
Zabraniću ti da uradiš
Pogrešnu stvar:
Da ne gajiš nisko mišljenje o sebi
I da nepromišljeno ne ostaješ u nemaru.
























четвртак, 8. март 2012.

Simbolika cveća


Simbolika cveća

Posted on Wednesday, July 6th, 2011 at 2:17 pm
Svaki cvet je priča za sebe. Ovo je kratak vodič kroz simboliku cveća.
Ruže su cveće koje se najčešće poklanja. Crvene ruže simbolišu ljubav i strast, ali mogu označavati i zahvalnost i zadovoljstvo. Bele označavaju nevinost i iskrenost. Žute ruže, po tradiciji predstavljaju odraz ljubomore, a današnjica ih smatra za simbol sreće. Narandžaste su simbol žudnje, a ljubičaste ljubavi na prvi pogled. Plave su simbol nemogućeg.
Narcis, može označavati samoljublje, ali može biti i simbol rođenja, novog početka.
Cvet koji simboliše želju za uspehom i posebnost je orhideja. Ljubav, romansa, erotika i želja za intimnošću – sve su to sinonimi za ovaj cvet.
Ljiljan, predstavlja simbol lepote, sreće i čistoće. Po biblijskom predanju simbolizuje biranje voljenog bića.
Magnolija krije poruke o dostojanstvu i otmenosti. Ukoliko je njen cvet beo, ona je znak nevinosti. Ako je cvet magnolije ružičast, onda označava stidljivost i najčešće se poklanja devojkama koje još nisu upoznale pravu ljubav.
Mimoza simbolizuje raskoš i moć, dok je iris često simbol dostojanstva, nadahnuća, slave i hrabrosti. Plavi iris, podstiče maštu, a žuti strast. Simbol slave je i lala.
Suncokret simboliše snagu, ponos, divljenje i obožavanje.
Ljubičice su znak odanosti i vernosti, visibabe simbol nade, a đurđevak simbol rađanja života.
Jasmin simbolizuje odanost i eleganciju.
Bambus je simbol postojanosti bračne zajednice.

8. mart.


Devojka iz moga kraja 



Devojka iz moga kraja  

Provela je noć na putu

Kojim kreću od davnina

Naši snovi prema svijetu

S Perkovića preko Knina.

U očima njenim more,

Svjetluca joj sol u kosi,

Ona ne da da je slome,

Otima se i prkosi.


Djevojka iz moga kraja, na usnama njenim kušam
Okus prvih poljubaca, okus prvih oskoruša.
Ona pamti davne riječi, slatke boje zavičaja,
Ima želju da me liječi djevojka…iz moga kraja.

Provela je noć na putu
Na kojem se nade gase,
Ostala je svu noć budna
U vagonu druge klase.
U očima njenim more,
Svjetluca joj sol u kosi,
Ona ne da da je slome,
Otima se i prkosi.

Djevojka iz moga kraja, na usnama njenim kušam
Okus prvih poljubaca, okus prvih oskoruša.
Ona pamti davne riječi, slatke boje zavičaja,
Ima želju da me liječi djevojka…iz moga kraja.




Arsen Dedić












Prica 

Secam se samo da je bila 
nevina i tanka 
i da joj je kosa bila 
topla,kao crna svila 
u nedrima golim. 
I da je u nama pre uranka 
zamirisao bagrem beo. 
Slucajno se setih neveseo, 
jer volim 
da sklopim oci i cutim. 
Kad bagrem dogodine zamirise, 
ko zna gde cu biti. 
U tisini slutim 
da joj se ni imena ne mogu setiti 
nikad vise. 

Milos Crnjanski




Žena


Ja sam svoju dušu u tvoj život preno,
i sve tvoje mane,grehe i vrline
zavoleo tamnom strašću,draga ženo,
strašću radi koje živi se i gine.

Ti si svetlost moje radosti i tuge
i molitva čista srca u samoći,
radost mojih snova u bojama duge,
vera moga bića u danu i noći.

Kad pričešće dođe duše koju zvona
zovu večnom carstvu čistote i mira,
ti si moje vere velika Madona
pred kojom se celi iz svetog putira.

Što živimo duže,vezani smo čvršće,
ti si tamna čežnja nagona i žudi,
i razblude moje,kad na meni dršće sve,
pohota se počinje da budi.

Kad instikt sa svešću počne da se bori,
kad se vani prospe mesečina bela,
crven plamen mojih strasti uvek gori
na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.

I sto tamnih veza u nama se spaja
veza ranih snova o večnoj lepoti,
veza našom decom,radosti i vaja,
i perverzne strasti i duše i ploti.




Sima Pandurović


Kako ojačati volju?


 

1. Vežbajte se u odlučivanju – čineći svoj um pozitivno nastrojenim, odmah nakon što ste odmerili činjenice – i držite se svojih odluka, spremni da ih promenite samo kad ih protivne činjenice osporavaju. Često je bolje načiniti grešku, nego li oklevati u neodlučnosti. Ponekad zapisivanje odluke pomaže osobi da se čvrsto drži odluke koju je donela.
2. Završite prethodni posao pre nego li otpočnete novi. Nemojte skakati sa jedne stvari na drugu i iz jednog okruženja u drugo, vrteći se sve vreme u krug.
3. Ponekad igre mogu pomoći u razvoju sposobnosti odlučivanja. Imao sam mladog pacijenta koji je među bolničkim osobljem imao reputaciju odličnog stono-tenisera. Ali kad bih ja igrao sa njim, stalno se pomerao napred nazad oklevajući da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je da normalno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosi odluke brzo dok jednog dana nije počeo da servira sa potpunom odlučnošću.
4. Dopusti sebi pogreške.
5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao. Odluči to uveče i ostani pri tome ujutru.
6. Čitaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume i zapamti ono što si pročitao. Prekomerno čitanje emotivnih maštarija slabi volju.
7. Volja se jača vežbanjem – samo-odricanja i samo-kontrole. Vežbaj odbacivanje popustljivosti samom sebi.
8. Poveži svoju volju sa Božanskom Energijom tako što ćeš od Boga tražiti da ti ojača volju.
9. Praktikuj zdrav način življenja sa dobrom ishranom, vežbanjem i odmorom.
10. Nauči se da planski radiš stvari u životu, a ne impulsivno.
 Ako ti se učini teškim da bilo koju od gore navedenih vežbi primeniš u praksi, počni od najjednostavnijih dok ih potpuno ne savladaš. Onda pređi na sledeću po teškoći i tako nadalje. Ako ti je i dalje preteško, probaj da sa Bogom pričaš o tome i traži da te osnaži svojom Silom. Kad ojačaš svoju volju, doista ćeš vladati svojim životom.
Preuzeto iz knjige LEK ZA SLOMLJENI MOZAK
Elden M. Chalmers

уторак, 6. март 2012.


Klara Cetkin-žena

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!
Klara Cetkin-ženaKlara Cetkin je rođena kao Klara Ajzner u malom selu Viderau (Saksonija). Kao kćer seoskog učitelja i majke domaćice, još kao mala devojčica, suočila se sa problemima tadašnjih bednih uslova života radnika. Zahvaljujući vezama njene majke, Klara je bila jedna od prvih žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno da se vaspitava za učiteljicu. U Lajpciju se upoznala i sa krugom ruskih studenata, gde je srela i svog budućeg životnog saputnika Osipa Cetkina. U ovom krugu diskutovalo se o novim socijalističkim idejama. Čitali su se socijaldemokratski članci i posećivali kongresi. Klara se priključila ideji Socijalističke partije (SAPNemačke.

U godinama njenog boravka u Parizu, nakon proterivanja njenog supruga, zbog političkih ideja, iz Nemačke, Klara se izučila za posao novinarke prevodioca. Upoznala se sa vođama međunarodnog pokreta radnika, proširila svoje horizonte i prilagodila se principima marksizma... Na II Internacionali održanoj u Parizu 1889. godine, u čijoj je organizaciji pomagala i Klara, održala je referat o pravima žena koji je doprineo tome da se žene još više angažuju u socijaldemokratskom pokretu. U knjizi Pitanje prava žena i radnica današnjice koja se pojavila iste godine, postavila je osnove za socijalističku teoriju emancipacije žene, zastupajući tezu da su socijalizam i feminizam veoma usko vezani. Cetkinova je oštro branila pravo žena na rad. Boreći se za ekonomsku nezavisnost radnica i svih žena uopšte, ona traži jednake plate za isti posao, pravo na organizovanje u sindikate i interesne saveze, kao i pravo na ustanove za brigu o deci.

Istovremeno ženama je trebalo biti dodeljeno jednako političko pravo kao muškarcima. Kasnije se sa jednakom žustrinom zalagala za osvajanje prava glasa, tako da je ovaj zahtev preuzet u program socijademokratske pratije. Internacionalni dan žena koji je po prvi put uveden 1911. godine povezuje se sa Cetkinovom. Zalagala se i za poboljšanje uloge i položaja žena u porodici. S tim, u vezi braka dve osobe trebalo bi postaviti na temelje međusobnog dopunjavanja i potpomaganja. Oba roditelja bila su odgovorna za odgoj dece, a odgoj sam trebao bi biti oslobođen od stereotipa uloga polova. Cetkinova je odobravala razvod braka, slobodnu ljubav i prekid trudnoće, kao privatne i lične odluke, te se zalagala protiv dvostrukog morala. Ona sama, 1900. godine, udala se za 18 godina mlađeg pesnika i slikara Fridriha Cundela i živela je zajedno sa njim i svoja dva sina u Štutgartu. Kada je vodstvo socijaldemokratske partije odobrilo rat, Cetkinova se javno izjasnila protiv toga i od samog početka se zalagala za reformistički kurs.

Od 1920. godine do 1933. godine, bila je poslanica Komunističke partije Nemačke u nemačkoj Skupštini. U jednom od svojih govora još 1932. godine ona je upozoravala na opasnost od fašizma i zahtevala sjedinjenje svih demokratskih snaga: Zahtev ovog časa je zajednički i jedinstven front svih radnika kako bi se pobedio fašizam, kako bi na taj način zarobljeni i iskorišteni dobili moć i snagu njihovih organizacija, i pravo na psihički život. Pred ovom obavezujućom istorijskom potrebom moraju ustuknuti sva politički, sindikalno, religiozno razdvojena stanovišta. Svi koji su ugroženi, svi koji pate, svi koji traže svoje oslobođenje pripadaju jedinstvenom frontu za brobu protiv fašizma i njegovih pristalica u vladi!

Njeno stalno mesto boravka, od 1924. godine, bila je Moskva. Tamo je vodila sekretarijat žena III Internacionale. Kao protivnica Staljina trpela je političku izolaciju, iako je bila predmet opšteg divljenja. I u poodmaklo doba, skrhana od bolesti, do same smrti 1933. godine, ostala je aktivna u politici. Sahranjena je u Kremlmaueru.

Carska pita


Carska pita


Sastojci:carska pita Carska pita
  • 15 listova jufke
  • 4 jaja
  • 1 solja secera
  • 1 solja pavlake
  • 1 solja vode
  • 1 solja ulja
  • 1 solja griza
  • 1 prasak za pecivo
  • 2 kisele jabuke
  • 200 gr.oraha
  • 100 gr. grozdjica
  • 100 gr. putera
Agda:
  • 2 case secera
  • 2 ipo case vode
Priprema:
Umutit jaja pa dodat sve ostale sastojke osim putera.
U podmazanu tepsiju stavit 5 listova jufke.
Na jufku istrest pola pripremljene smjese.
Prekrit smjesu sa 5 listova jufke, istrest ostatak smjese pa prekrit sa preostalih 5 listova jufke.
Rastopit puter i prelit po vrhu.
Stavit da se pece na 200 C dok pita ne pocne dobivat boju.
Smanjit na 170 C i nastavit sa pecenjem oko pola sata.
Ponovo smanjit pec i ostavit dok pita ne bude gotova.
Gotovu pitu isjec ostrim nozem polako da ne ispucaju gornje jufke .
Skuhat agdu, pa toplu pitu zalit toplom agdom.

недеља, 4. март 2012.

Merak torta


Merak torta


Sastojci:merak torta2 Merak torta
  • 8 jaja
  • 20 kašika šećera
  • 10 kašika ulja
  • 10 kašika brašna
  • 10 kašika mleka
  • 1 prašak za pecivo
  • 4 vanilin šećera
  • 1 i 1/2 l. mleka
  • 14 kašika brašna
  • 250 gr. margarina (vital sivi)
  • 4 kašike mlevenog petit keksa
  • 2 rebra izrendane čokolade
  • 1 kesica kapućina
  • 4 manje banane
  • 500 ml. slatke pavlake ili 3 kesice šlaga
Priprema kore :
Umutiti u sneg belanca pa im dodati 10 kašika šećera. Nastaviti mutiti pa dodati žumanca, 10 kašika ulja, 10 kašika mleka, 2 vanilin šećera i brašno 10 kašika koje je pomešano sa praškom za pecivo. Peći u velikom plehu dobivenom uz peć na temp. od 180 C 0k0 20 min. to morate proveravati, ja naprimer proverim tako što zabodem čačkalicu, pa ako je suva čačkalica kora je gotova. Pečenu koru ostaviti da se ohladi.
Fil:
U litri  i po mleka kipućeg dodati 14 kašika brašna koje smo sa malo vode prethodno razmutili. Kuvati i mešati dok se ne dobije fina gusta krema, pa u nju dodati 2 kesice vanilin šećera. Ostaviti kremu da se ohladi. Penasto umutiti margarin koji je omekšao na sobnoj temperaturi pa mu dodati 10 kašika šećera, i sjediniti sa ohladjenom kremom. Umutiti 500 ml. slatke pavlake ili šlaga tko šta više voli, ja sam radila sa pavlakom pa podeliti umućenu pavlaku na dva dela. U prvi deo umućene pavlake dodati 1 kesicu kapućina, a u drugu posudu sa pavlakom dodaje se 4 kašike velike mlevenog keksa i 2 rebra izrendane čokolade.
Koru kad se ohladila isečemo tako da dobijemo 2 kore. Obe kore poprskamo dobro mlekom i filujemo tortu ovim redom: Kora pa beli fil sa margarinom (pola belog fila) , zatim na beli fil stavljamo banane al,  presečene na pola tako da dobijamo 8 polovina banana koje lepo poredjamo po belom filu, zatim na banane ide pavlaka sjedinjena sa kapućinom, pa druga kora na koju stavljamo ostatak belog fila i na kraju završavamo stavljanjem slatke pavlake u kojoj je keks i izrendana čokolada.
Prava poslastica, pravi Merak, ko nije probao nek proba, jer torta  prelepo izgleda a, još boljeg  je ukusa , Prijatno!