Secam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla,kao crna svila u nedrima golim. I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slucajno se setih neveseo, jer volim da sklopim oci i cutim. Kad bagrem dogodine zamirise, ko zna gde cu biti. U tisini slutim da joj se ni imena ne mogu setiti nikad vise.
Milos Crnjanski
Žena
Ja sam svoju dušu u tvoj život preno, i sve tvoje mane,grehe i vrline zavoleo tamnom strašću,draga ženo, strašću radi koje živi se i gine.
Ti si svetlost moje radosti i tuge i molitva čista srca u samoći, radost mojih snova u bojama duge, vera moga bića u danu i noći.
Kad pričešće dođe duše koju zvona zovu večnom carstvu čistote i mira, ti si moje vere velika Madona pred kojom se celi iz svetog putira.
Što živimo duže,vezani smo čvršće, ti si tamna čežnja nagona i žudi, i razblude moje,kad na meni dršće sve, pohota se počinje da budi.
Kad instikt sa svešću počne da se bori, kad se vani prospe mesečina bela, crven plamen mojih strasti uvek gori na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.
I sto tamnih veza u nama se spaja veza ranih snova o večnoj lepoti, veza našom decom,radosti i vaja, i perverzne strasti i duše i ploti.
Нема коментара:
Постави коментар