Kad nam strahovi ponesu misli
u suprotnom smeru i secanje
tumaramo
ko rasprseno seme
iz kojeg nista nije niklo
ili nicalo svasta.
ili nicalo svasta.
Nerazjasnjeni sebi
izmedju mraka i svetlosti
trazimo ko zna sta
iz zaborava
Samo da sada opet nismo tu.
Samo da sada opet nismo tamo.
Ili da jesmo ?
Ko li nam je to zarobio
krisku duse
Ko li nam je to zarobio
krisku duse
i jos bi
da smo vrazji
da nas poseduje
sasvim.
A mi bi da smo
svoji
istiniti
svecani i cisti.
A mi bi da smo
svoji
istiniti
svecani i cisti.
Buba Glogjovic
27. 12. 2014
Нема коментара:
Постави коментар