Kao srdzba koja se odnikud pojavi
misao pobesnela
mrki pogled
bezumni krik
bez misljenja muk.
Munja preti gromom.
Nemoj poci sad, nije cas,
magla ce sakriti tvoj trag
kise oprati san.
u zagrljaj me primi, pomiluj kosu
dodirni celo
oseti vatru vrelu
sa ognjista
sto nas zamrle greje
oseti moj dah.
Нема коментара:
Постави коментар