Manipulacija u modernom društvu

Manipulacija u modernom društvu

Danijela Živančević, 04.07.2011.

O manipulaciji, manipulantima i manipulisanima, načinima „upravljanja“ drugima, kao i o ljubavnoj manipulaciji i emotivnoj uceni... za „Život plus“ govori psihoterapeut Danijela Živančević Manipulacija je veoma izražena u modernom društvu Psiholozi ističu da sve što kažemo ili učinimo, svesno ili nesvesno, na neki način utiče na druge. Međutim, do određene granice tu ne mora da bude ničeg negativnog. Problem nastaje tek kada se želje pretvore u potrebu da se kontroliše i upravlja drugima, da se svi konci drže u rukama, da se impresionira neko na štetu ili račun nekog drugog. Pri tom se često ne preza ni od čega, koriste se razna manipulativna sredstva, ne bi li se ostvario cilj... igra se na kartu poverenja, pohvala, komplimenata, ucene, emocija, izazivanja krivice... I najčešće je ovu igru teško prekinuti! Nešto više o manipulaciji, manipulantima i manipulisanima, načinima „upravljanja“ drugima, kao i o ljubavnoj manipulaciji i emotivnoj uceni... za „Život plus“ govori psihoterapeut Danijela Živančević. - Manipulacija, koja vodi poreklo od latinske reči “manus“ – ruka - što znači rukovati, ima za cilj da izazove neku emocionalnu reakciju kod osobe i da ona u skladu sa tim uradi nešto što koristi manipulatoru. Najčešće manipulator želi da navede sagovornika da oseća krivicu, a to je veoma moćno manipulativno sredstvo zato što je priroda tog osećanja takva da motiviše osobu na pokajanje zbog nečeg što je uradila, a što manipulator pokušava da predstavi kao pogrešno. Manipulacija, međutim, retko kada je efikasna kod ljudi koji imaju dovoljan nivo autonomije ličnosti, sude sami o svojim postupcima i ne dozvoljavaju tako lako da tuđa merila budu i njihova. Dakle, zrele ličnosti koje imaju visok nivo autonomije, samopouzdanja i samoodgovornosti veoma je teško manipulisati, i obrnuto. Različita su sredstva pomoću kojih manipulatori dobijaju ono što žele. Koji su najčešći oblici manipulacije, odnosno na koje je sve načine moguće upravljati drugima? - Pažljivom analizom možemo reći da gde god ima komunikacije ima i manipulacije, samo je pitanje stepena njene izraženosti. Pa tako u političkim sistemima i propagandi apsolutno je zastupljena, a u iskrenim i bliskim odnosima ima manji uticaj. Načini na koje se upravlja drugima mogu biti beskrajni, ipak najčešći oblici manipulacije su izazivanje osećanja krivice, poigravanje sa osećanjem lične vrednosti pojedinca, manipulisanje osećanjem prihvatanja i odbacivanja, zatim pretnja i zastrašivanje i razne uvrede ličnosti sa etiketiranjem ... Ko su manipulatori i koji su njihovi najčešći motivi za ovakvo ponašanje? - Mislim da svi mi ponekad koristimo manipulaciju, ali se razlikujemo po tome u kojoj meri je ona prisutna u našim odnosima. Imamo ljude koji je povremeno koriste da bi došli do svojih ciljeva, i one koji to rade uvek. To su uglavnom oni koje možemo nazvati “šarmantni manipulatori”, odnosno osobe koje su tokom odrastanja razvile strategiju ponašanja koja ima za cilj da dominiraju u odnosu, da njihove želje uvek budu zadovoljene, jednom rečju da budu u superiornom položaju u odnosu na druge. Inače, potreba za superiornošću gradi se u procesu vaspitanja, a najčešća su dva potpuno suprotna vaspitna stila koja potkrepljuju superioran stav - preterano udovoljavanje i zlostavljanje. Kod preteranog udovoljavanja dete sistematski dobija poruku „ti si najvažniji i zato je sve tebi podređeno, ti si nam sve i mi ti se divimo”. U skladu sa svojom prvobitnom društvenom sredinom dete razvija strategiju da takva pravila u kojem je ono centar nastave da traju i izvan porodične sredine. Tako formiran čovek i sam koristi manipulaciju, nadajući se da će mu se na takav način i dalje drugi podređivati. Suprotan njemu je vaspitni stil koji može da izgradi veoma sličnu strukturu ličnosti, a u njemu dominira zlostavljanje i zanemarivanje. Ovakve osobe mogu da budu veoma uspešne u nekim poslovima, posebno politici i trgovini, ali najčešće veoma stradaju u bliskim odnosima u kojima manipulacija ne može dugo da traje, zato što manipulisane osobe uglavnom pate i na kraju napuštaju manipulatora. Svi smo manje više podložni manipulaciji, ali postoje osobe koje su vrlo često „lak plen“ za manipulatore. Šta je za njih karakteristično? - Manipulator je osoba koja „baca udicu“, a sagovornik je taj koji ima izbor da li da „zagrize“ ili ne. Dakle, manipulator nas ne manipuliše već poziva da budemo izmanipulisani. Neko se lakše „upeca“, a neko teže, a to zavisi od životnih uverenja, razumevanja sopstvenih emocija, nivoa samopouzdanja i komunikacijskih veština. Šta je to svesna, a šta nesvesna manipulacija? - Kod svesne manipulacije manipulator je svestan cilja koji želi da postigne i zato se pred drugima pretvara ili glumi upravo da bi što bolje ostvario svoj cilj i time iskoristio drugu osobu, a kod nesvesne manipulacije taj cilj je skriven i za samog manipulatora. Kada govorimo o nesvesnoj manipulaciji, prelazimo na područje psihološke igre. Na primer, mlada, atraktivna i lepa žena koja ima uspešnu karijeru i kao osoba se oseća uspešno i ispunjeno, ali je kao žena veoma nesigurna u svoju seksualnost. Ona jednim delom sebe želi da uđe u vezu u kojoj će moći da oslobodi svoju seksualnost i bude slobodna, a drugim delom sebe veruje da seks nije “ok”. Dakle, imamo unutrašnji konflikt „Želim seks“ – „Ne budi seksi“ koji se očituje u komunikaciji sa suprotnim polom, tako što ona flertuje i šalje neverbalnu poruku “slobodno mi priđi”, a kada muškarac priđe ona napravi obrt tako što uradi nešto što zna da će dovesti do odbijanja. Jedan od oblika manipulacije je i emotivna ucena. Šta je za nju specifično i kako je prepoznati? - Emotivna ucena se u transakcionoj analizi naziva reket osećanja. Termin reket originalno potiče iz sveta kriminala, gde kriminalac nudi “pomoć” tako što od nekog poslodavca traži novac, a on će mu zauzvrat čuvati radnju od osoba koje žele da mu zapale radnju. Psihološka poruka u ovoj komunikaciji glasi “Ako ne platiš, ja ću ti zapaliti radnju”. Znači da osoba dobija lažnu zaštitu, tako i reket osećanja pružaju osobi lažni osećaj zaštićenosti. Kada se reket osećanje koristi kao sredstvo manipulacije drugima, onda to može da izgleda na primer ovako - - devojka ili žena koja je naučila da kada je tužna i plače, dobija od muškaraca ono što želi. Dakle, nesvesno, ona je razvila tugu kao reket jer je naučila da tako može da natera muškarca da se ponaša onako kako ona želi. Dok, na primer, muškarac može da razvije ljutnju kao reket osećanje da bi izmanipulisao ženu da se ponaša onako kako on želi. I na kraju šta biste posavetovali osobe koje su podložne manipulaciji, kako da budu svoji i slobodni? - Kao prvi korak koji je važno da savladamo jeste sticanje ličnog uverenja da niko ne može manipulisati našim emocijama i postupcima ako mu to mi ne dozvolimo. Problem je u tome što mi često nismo svesni da to dozvoljavamo, čak nekada neverbalnom komunikacijom i provociramo druge da manipulišu sa nama. Zato, da bismo postali što efikasniji u zaustavljanju manipulacija prvi važan korak je da preispitamo naša uverenja koja smo izgradili u detinjstvu i tokom života, a koja nas sprečavaju da objektivno sagledamo sebe, svoju vrednost, prava, potencijale i samopouzdano reagujemo u odnosu sa manipulativnim sagovornikom. Drugi korak je rad na komunikacijskim veštinama, dakle uvežbavanje da što jasnije iznosite svoje želje i interese manipulativnom sagovorniku. LJUBAVNA MANIPULACIJA - Manipulacija u vezi može da bude sve ono što pokušavamo da dobijemo od partnera, a nismo otvoreno tražili, već koristimo neku vrstu prevare. To se može ticati svega u zajedničkom životu, novca, pomoći oko vaspitanja ili nekih kućnih obaveza, brige i nežnosti, seksa, pažnje... Napomenula bih da u bliskim vezama, gde imamo dve odrasle, fizički i mentalno zdrave osobe svaka učestala manipulacija negativno utiče na odnos. Iako može biti efikasna neko vreme, dugoročno posmatrano tu se uvek neko oseća prevarenim, a bliske veze su zasnovane na poverenju. Istraživanja su pokazala da žene često koriste manipulaciju, najčešće u kojim situacijama? - Mislim da neke žene pribegavaju manipulaciji u situacijama kada im je potrebna pažnja. Nekako im se čini da to ne mogu tako otvoreno da traže, što je velika greška, ili se plaše odbijanja pa koriste manipulaciju. Žene koje iz tog razloga manipulišu najčešće se opredeljuju za strategiju „ti si kriv“, i onda vređaju, zahtevaju, pridikuju. Ovaj način može biti uspešan neko vreme, ali dugoročno gledano je izuzetno štetan