уторак, 15. јул 2014.

Blago Srbije ~ Stara planina


                                         



Стара планина или Балкан припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 километара. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 m н. в.).
Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице, а на истоку је омеђена државном границом Србије иБугарске. У меридијанском правцу се пружа скоро 100 километара, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 километара (Пиротска котлина-Сребрна глава).
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 m н. в.).
Изразитији врхови Старе планине су :
Често се Старој планини припаја и Видлич (1413 m н. в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну антиклиналу, која је навучена преко старопланинске зоне, те стога, и морфолошки и тектонски, представља једну засебну целину.
Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 m н. в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 m н. в.).
У Бугарској је највиши врх Ботев (2376 m н. в.).
У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити:
  • Прелазни или субпланински климатски регион на висинама између 600 и 1250 m н. в.
  • Прави планински климатски регион на висинама између 1250 и 1900 m н. в.
  • Високопланински климатски регион на висинама изнад 1900 m н. в.
Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1700 m н. в

izvor Vikipedija








Нема коментара: