Zdrava ishrana, posebno vazne namirnice

 

Integralne žitarice

Čovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno žitarica. Tek je moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brašna. Odbacujući celo zrno i orijentišući se isključivo na beli hleb i peciva savremeno čovečanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne žitarice: raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz.

Vekovima su naši preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih semoderni čovek tako lako odrekao i degradirao ih u stočnu hranu. Samo su retki pojedinci pokušavali da zadrže i sačuvaju tradicionalne načine pripremanja jela od integralnih žitarica., kao posebne gurmanske specijalitete.

Druga polovina našeg veka donosi budjenje svesti o potrebi vraćanja na prirodne izvore hrane i visokim biološkim vrednostima koje ona ima za ljudski organizam.

Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih žitarica. Korišćenje belog brašna i proizvoda od belog brašna, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog čoveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadržaja složenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaže detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita, iz kojih je praktično odstranjeno sve što je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma.

Sadržaj ugljenih hidrata u celom zrnu većine žitarica prelazi 70%, belančevina od 10-17%, masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadržaj i celuloznih vlakana i amino kiselina.

Pšenica je danas u svetu najvažnija od svih žitarica, jer se najviše koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih proizvoda od brašna. Poreklom je iz jugozapadne Azije.

Ono što pšenicu stavlja u prvi plan jesu njena biološka i pekarska svojstva. Iako su neke od žitarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad pšenice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima prilikom mešenja hleba i peciva.

Celo zrno pšenice sadrži 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belančevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih žitarica nalazi jedino u pšenici). Od minerala najviše sadrži fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i kalcijum. Posebnu vrednost imaju pšenični škrob i pšenične klice.

Lekovita svojstva pšenice: Jača imunitet, pospešuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i neraspoloženja, reguliše probavu, leči osip, lišaj i upalu kože, protiv upale grla i kašlja, trovanja i bolova, srčanih oboljenja i protiv preranog starenja.

Seitan je visokoproteinski proizvod od pšenice - zovu ga i pšenično meso. Sadržaj proteina je 70%, a sadržaj masti i ugljenih hidrata je simboličan. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako da se preporučuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utroškom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci, ćufte, đuveči, sarmice i slično. Na tržištu se može nabaviti kao sirovi seitan ili već pripremljen (propržen) sa soja sosom.

Raž je žitarica koja se vekovima takmičila za prevlast u proizvodnji hleba sa pšenicom, iako nije ni približno rasprostranjena i korišćena kao pšenica. Međutim, raž je po svojim botaničkim i pekarskim karakteristikama najsličnija pšenici (zrno, klas, stabljika, belančevine koje sadrže gluten - lepak). Raž je pored pšenice i kukuruza, jedina žitarica koja nema omotač oko zrna (pleva) i može se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnološke obrade. Raž potiče iz zapadne Azije, tačnije Zakavkazja.

Sadržaj ugljenih hidrata u raži je 74%, belančevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (među kojima najviše sadrži kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Raž je nešto kaloričnija od pšenice - 100 g raži sadrži 349 kalorija.

Lekovita svojstva raži: Protiv šećerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene, zatvora, za poboljšanje krvi i nervnog sistema.

Ječam (geršla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po biološkim vrednostima je zdraviji od pšenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih žitarica, poznat je još u kamenom dobu, a tragovi kulture ječma pronađeni su u području Tigra i Eufrata, dolini Nila i švajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grčkoj, gde ga smatraju darom boginje Demetre - "Majke žita". Savremena nauka je utvrdila da ječam ima čak 35% nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, što ječmu polako vraća izgubljene pozicije iz drevne prošlosti. Prirodni ječmeni slad izvanredan je zaslađivač i odlična zamena za šećer. Ječam se takođe veoma koristi za proizvodnju piva.

Sadržaj ugljenih hidrata u ječmu je veći nego kod pšenice 73,4%, belančevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvožđe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima više nego u ostalim žitaricama, kao i vitamin A i D.

Lekovita svojstva ječma: Smanjuje holesterol, jača organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, grčeva u nogama, reume, išijasa, bolesti želuca i grla.

Ovas ili Zob je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju žitaricu, više služi za stočnu nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sačuvani svi prirodni sastojci zrna.

Zbog visoke sadržine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Poznat je po visokom sadržaju lako svarljivih belančevina, čak 95% od ukupnih blančevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, čiji je sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale žitarice. Takođe sadrži 7% masti bez holesterola.

Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: pročišćava krv, leči šećernu bolest, žuč, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokraćni mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kašom od zobenih pahuljica uspešno se leči karijes, a čaj od zobi leči želudačne probleme i probleme unutrašnjih organa.

Kukuruz potiče iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre naše ere. To je jedina biljka kojoj do danas nije pronađen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih žitarica u ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stočnu hranu. Poslednjih decenija se sve više koristi i u ljudskoj ishrani, posebno kao instant brašno, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, šećerom i belančevinama - proteinima. Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grožđani šećer. Kukuruzna svila sadrži hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, eterična ulja, šećer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.

Lekovita svojstva kukuruza: snižava krvni pritisak, pomaže kod oboljenja krvnih sudova, za lečenje dijabetisa, srčanih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokraćnih puteva, kašalj, rahitis, bolove u kičmi, arteriosklerozu, katarakt pluća, razne upale.

Heljda je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u ishrani.

Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belančevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima, posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja, natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadržine. Takođe ima skoro sve vitamine B grupe i značajne količine nijacina. Veoma je kalorična - 100 g jestivog dela zrna sadrži 335 kalorija.

Zbog svojih botaničkih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova različitih boja, pa je vrlo omiljena kod pčela. Heljdin med je izuzetno cenjen.

Lekovita svojstva heljde: jača otpornost kapilara i utiče na snižavanje visokog krvnog pritiska, sprečava krvarenje, pomaže kod bolesti želuca, parazitskih oboljenja, bolesti kože i proliva.

Proso je praistorijska kultura, poznata iz mlađeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana većine stanovništva i kao lek. Potiče iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra sirotinjskom hranom. Pored toga što spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje već narušeno, posebno se preporučuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljušten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod većine integralnih žitarica biološka vrednost prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati čine 73%, belančevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najviše ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. Kalorična vrednost je znatna - 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.

Lekovita svojstva prosoa: Leči kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za varenje, pročišćava kožu i utiče na lep ten, jača kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokraćnog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, grčeva u stomaku, gihta, za preznojavanje.

Integralni pirinač potiče iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnoteženije namirnice. Pored ugljenih hidrata i belančevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najviše energije. Određeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izloženi fizičkim naporima.

Pahuljice se prave od integralnih žitarica. Doručak savremenog čoveka ne može se zamisliti bez pahuljica. Najčešće se koriste ovsene (zobene), ječmene, ražane, pšenične, kukuruzne i sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem i sirovim ili sušenim klicama i mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. Obično se preliju vrelim mlekom, vodom, čajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih potrebno kuvati). Termički su obrađene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.

Semenke i orašasti plodovi

Semenke su izuzetno važne u ljudskoj ishrani, jer sadrže visok procenat belančevina, minerala i vitamina, enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno se preporučuju kod mentalnih naprezanja i korišćenja kompjutera, učenicima i studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadrži visok procenat fosfora, čak 20 puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadržaju fosfora.

Orah potiče sa Mediterana. Jezgro sadrži 55-65% ulja, 15% belančevina, 15% ugljenih hidrata. Bogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima B i C. Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za pripremu lekovitih čajeva.

Lekovita svojstva oraha: Pročišćava krv, leči plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokože očiju, uništava crevne parazite, jača vid.

Lešnik je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadrži 60% ulja, 15% belančevina, 10% ugljenih hidrata, 4 mg gvožđa, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.

Lekovita svojstva lešnika: Protiv žutice, proširenih vena, upale pluća, niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu lekovitog čaja.

Badem potiče iz Azije, a najviše uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem, s tim što je gorki badem otrovan. U 100 g badema sadržano je 20% belančevina, 50% lipida, 17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, vitamin B3 (PP).

Lekovita svojstva badema: Protiv čira na želucu i gorušice, nervnog zamora, bolesti creva, holesterola, srčanih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i farmaceutskoj industriji.

Golica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Može se konzumirati sirovo, sušeno ili pečeno. Golica sadrži belančevine (40%), nezasićene masne kiseline (40%), kalcijum, fosfor, gvožđe, pektin, linoleinsku (ulje sadrži 45%), oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E vitamina.

Lekovita svojstva golice: leči prostatu, pospešuje pravilno lučenje hormona, antioksidans, u narodu za isterivanje pantljičare. Sivozelenu pokožicu ne treba bacati jer je najlekovitija.

Suncokret su koristili još američki Indijanci. Sadrži 24% belančevina, 20% ugljenih hidrata, 47,3% ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvožđe, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.

Lekovita svojstva suncoketa: Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora prepržiti ili ispeći u rerni. Sadrži 26% belančevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja, tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporučuje se svakodnevno uzimanje kikirikija, jer može prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne važi za dijabetičare, koji ga mogu uzimati koliko žele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.

Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvožđem. Koristi se seme, koje je bledo žute boje kao dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji. Izuzetnu aromu ima ako se malo proprži na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.

Lekovita svojstva susama: Ako vam nedostaje kalcijum možete potopiti jednu supenu kašiku susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noći. Ujutro pojesti na tašte.

Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolača, preliva za salate i slično.

Gomasio je začin koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i preprži na dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno preprži i kada se ohladi doda se susamu. Masa se gnječi tučkom u specijalnoj suribači posudi ili avanu.

Lekovita svojstva gomasia: ublažava zamor, jača nervni sistem, jača imuni sistem, protiv glavobolja, mučnine, povraćanja, morske bolesti.

Laneno seme je jedan od najvećih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa stoga ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razređivač krvi i preventivno deluje na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, moždanog udara, tromboze, psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u žuči (kašičicu sirovog semena žvakati 30 minuta ujutro na tašte), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i ohlađena i ostaviti da odstoji 6 časova; pojesti čitavu masu uveče pred spavanje). Najšira primena je kao dodatak hlebu i pecivima od integralnih žitarica.

Lekovita svojstva lenenog semena: deluje kao laksativ, za iskašljavanje, protiv nadimanja i zvatvora, pomaže lečenju astme i hroničnog kašlja.

Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slično. Stavite V2 kg kikirikija u pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki ne treba da bude natopljen, već samo malo pokvašen. Posoliti ga sitnom morskom solju i ponovo protrljati prstima. Ponovo još malo posoliti. Zagrejati rernu na 220°C i ubaciti pleh. Smanjiti na 200°C i peći 15 min. Isključiti rernu i proveriti da li je pečen, ne treba ga mešati. Obično mu treba još malo, pa ga treba ostaviti u isključenoj pećnici. Po mirisu možete znati kad je gotov, ali ipak proverite. Izvaditi i ohladiti. Služiti topao ili ohlađen, ne ljuštiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B.

Ostale semenke se pripremaju slično, s tim što im treba manje vremena da se ispeku (suncokret, golica, susam). Soja se opere i ostavi preko noći da nabubri. Dobro se procedi i postupa se kao i sa kikirikijem.

Orasi, badem i lešnik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lešnik se ne soli, samo se malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljušti mu se kožica. Zatim se posoli i peče u rerni kao ostale semenke, ili u šerpi na ringli, uz stalno mešanje.

Hladno cedjena ulja i namazi

Predstavljaju važan deo ishrane, jer masnoće i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 20%. Veoma je važno na koji način su proizvedeni ulja i namazi, jer se konvencionalnimnačinom proizvodnje, gde je temperatura preko 500°C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama unište. Kod hladno ceđenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne prelazi 110°C, što omogućava očuvanje nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g suncokretovog ulja sadrži 80 mg vitamina E, dok ista količina bućinog ulja sadrži 86 mg E vitamina. E vitamin - tokoferol je prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji, tj. uništen je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj količini i poželjno ih je upotrebljavaiti više puta, ako se radi o prženju.

Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takođe proizvode tehnološkim procesima koji garantuju očuvanje bioloških kvaliteta semenki. Obično se pripremaju i konzumiraju sa integralnim hlebovima i salatom.

Gi (Ghi) - prečišćen puter

Gi potiče iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima - ajurvede, koji su stari više hiljada godina. Ajurveda bi se mogle najkraće definisati kao znanje, mudrost, koje ima trajnu vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje celovitog pristupa životu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca - rišija, dolazeći direktno i na nivou kosmičke svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadrži osam osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, opštu medicinu, hirurgiju, ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o pet osnovnih životnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja; zatim na teoriji o došama (telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraća, stolica, znoj); teoriji o sedam dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o životnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda govori o svim aspektima ljudskog života, dajući savete koji su vekovima služili svima koji su težili skladu, miru, harmoniji i dugovečnosti.
Gi je prečišćeni puter, odnosno puter oslobođen vode, proteina, zasićenih masnih kiselina, laktoze i ostalih čvrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se kao zamena za ulja i ostale masnoće u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera, margarina. Veoma je pogodan za prženje, jer se za razliku od ostalih masnoća ne raspada na visokim temperaturama i zadržava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojačava. 
Lekovita svojstva Gi -a: balansira višak stomačne kiseline, poboljšava probavu, utiče na kvalitet pamćenja i učenja, usporava starenje organizma, podiže celokupan imunološki sistem organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse (nanosi se na unutrašnju stranu nosa), pomešan sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomešan sa biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masaže osetljive kože.
Gi spada u lako svarljive masnoće i naš organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom čitavog dana. Jedna kašičica Gi -a (5g) sadrži 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.
Smatra se da je rok trajanja Gi -a neograničen ukoliko se čuva na hladnom mestu, a da sa godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 20 godina leči sve bolesti na svetu.

Soja

Soja potiče iz Kine, gde se koristi već preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje sadrži, Kinezi je nazivaju "čudotvorno zrno" i "anđeoska hrana". Soja je najkoncentrisanija biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belančevina - proteina (43%) ubraja je u najhranljiviju namirnicu. Radi poređenja, to je dva i po puta više od procenta koji sadrži juneće meso i 12 puta više od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su belančevine koje sadrži mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.

Pored proteina, soja ima visok sadržaj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnoteženi tako da odgovaraju ljudskoj ishrani.

Soja se koristi u rasličitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noći da nabubri, a zatim ga samleti (za šnicle, sarmu, musaku), ili ga ispeći kao kikiriki; kao brašno se koristi za dodatak i mešanje sa ostalim žitaricama i kao osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko, koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir - tofu, koji je veoma popularan u čitavom svetu; zatim, soja sos (tamari i soju), kao začin i dodatak jelima, posebno pirinču i čorbama.

Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. Poželjno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim količinama.

Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od žitarica (ječma, pirinča, pšenice). Proces fermentacije dovodi do potpunog razgrađivanja sojinih zrna i žitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima, proteinima i sadrži 18 aminokiselina među kojima i 8 esencijalnih.

Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporučuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrćem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala količina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadrži i koja pomaže varenju i otklanja nepoželjne bakterije u crevima, može izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obično se koristi jedna kafena kašičica miso -a na litar vode.

Sazreli miso je obično tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju različite boje i ukuse, što zavisi od sastojaka koji se koriste i načina proizvodnje.

Miso nije samo hrana, već je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu, već širom sveta. Miso sadrži visoke količine glikoze koja nam daje energiju, pa se preporučuje kod izuzetnih psihofizičkih napora i tokom zime kada zagreva telo i sprečava osećaj hladnoće.

Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, što utiče na uravnotežavanje metabolizma. Sadrži enzime, koji pomažu i pospešuju varenje. Miso hrani kožu i krv i ubrzava gradnju tkiva i ćelija kože, pa doprinosi lepoti, jača kosu i daje joj sjaj.

Pošto sadrži linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekšava krvne sudove, sprečava i ublažava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jača imuni sistem i tako sprečava alergije i tuberkolozu. Ublažava loše efekte preteranog pušenja i uzimanja alkohola. Utiče na ublažavanje posledica svih vrsta radioaktivnog ozračenja.

Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hačo miso.

Mugi miso - priprema se od ječma i brže fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlačniji. Inače ima najviše minerala od svih vrsta misoa.

Kome miso - pored soje sadrži i pirinač i preporučuje se korišćenje u letnjim mesecima.

Hačo miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belančevinama. Pravi se sa najmanjom količinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa

* 1L vode * 1 kašikica misoa

* 1 kašikica biozačina * 1 lovorov list

* 1/2 kašikice đumbira

Prokuvati vodu sa začinima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. Po želji se može dodati sitno izrendano razno povrće.

Tamari - Soja sos priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tečnosti koja ističe prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, žita, vode, morske soli i kodži alge) ima jači i oštriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadrže organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomažu varenju. Tamari i soju se koriste kao dodatak jelima, supama, pirinču, kao začini i umesto soli. Važno je imati u vidu da se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobičajene soli i postepeno bi trebalo preći na potpuno korišćenje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo bogat proteinima.

Sojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je veoma uravnoteženo, jer sadrži vitamine i minerale, proteine, nezasićene masne kiseline (50-60% više od kravljeng mleka) i posebno gvožđe, a uopšte ne sadrži holesterol ni mlečni šećer, koji je uglavnom u kravljem mleku uzročnik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takođe ne sadrži bilo kakve nadražujuće sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i deca. Preporučuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.

Najčešće se može nabaviti kao mleko u prahu, a možete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.

Mleko se priprema na sledeći način: 3 šolje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko noći. Procediti (vodu baciti) i samleti mašinom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada treći put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku obloženu sa nekoliko slojeva čiste gaze, koja je postavljena iznad većeg lonca ili plastične posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i čvrsto ih zavrtati da bi se iscedilo što više tečnosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi naziva se okara i može da se koristi za pripremu ćufti od povrća, proje, slanog peciva, hlebova i si. Kod korišćenja okare treba voditi računa da joj je trajnost ograničena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.

Tofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima začine, tako da se može pripremati na različite načine i u kombinaciji sa drugom hranom. Obzirom da tofu ne sadrži balastne materije preporučuje se konzumiranje sa žitaricama i povrćem. Tofu se čuva u frižideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvožđem, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u našem telu preventivno deluje na sprečavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze.

Tofu se može konzumirati u sirovom stanju, mariniran, pržen ili blago obaren na soja sosu (tamari ili soju).

Alge

Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim hidratima. Od minerala najviše imaju kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teška oboljenja; usavremeno doba - kancer. Visok sadržaj minerala pomaže pročišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog šećera. Alge pomažu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.

Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih žitarica i povrćem.

Med

Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti, u mogućnosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se može javiti u našoj svakodnevnoj ishrani. Minerali potiču iz zemljišta na kome rastu biljke i dospevaju u nektar od koga pčele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo više od skoro svih vrsta voća i povrća) i od količine polena u medu zavisi i obogaćenost meda vitaminom C. Polen takode sadrži proteine i masti i razne ugljene hidrate (šećer, skrob, celuloza).

Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i obnovu ćelija. On vrlobrzo oslobađa dosta energije i predstavlja izvor pogonske energije srca. Mišići funkcionišu tako što koriste ugljene hidrate i proteine. U medu je sadržan prirodni šećer i veoma mala količina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma.

Veruje se da postoji direktna međuzavisnost produženja ljudskog veka i količine i vrste hrane koja se dnevno unese u ogranizam. Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kašičice meda sa dve čaše vode i dve kašike jabukovog sirćeta.

Prednosti meda u odnosu na druge vrste šećera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogućava vrlo brz oporavak u slučaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujuće na organizam, ne nadražuje zidove organa za varenje, manje opterećuje bubrege. Izuzetno je dobar za sportiste, koji svoje rezerve energije žele svakodnevno da zadrže na visokom nivou, lako se vari i ne opterećuje želudac, zadržava telesnu masu, povećava izdržljivost prilikom napornih takmičenja i treninga.

Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod lečenja bolesti disajnih organa i svih vrsta nazeba i kašlja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublažavanja napetosti celokupnog organizma i poboljšanja sna, ublažavanja noćnog grčenja mišića, lečenja opekotina i noćnog mokrenja kod dece. Med ima posebno antiseptičko i antialergijsko dejstvo, jer u sebi ne sadrži bakterije - one ne mogu da opstanu u medu.

Za dobar san i povećanje otpornosti organizma uveče pred spavanje preporučuje se uzimanje kašičice meda razmućene u šolji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno leči anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu količinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Uzimati po kašičicu ujutro na tašte.

Za jačanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kašiku sledeće mešavine: 2-3 kašike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorandže.

Lečenje hroničnih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na česte nazebe, prehladu i slično. Vrlo je efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i šumski (po 1 kg).

Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto šećera i ostalih zaslađivača. Najbolje ga je uzimati posle jela, po dve kašičice nakon svakog obroka. Med treba držati u staklenim ili plastičnim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti drvenu, plastičnu, keramičku ili staklenu kašičicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i stvaranja štetnih materija.

Matični mleč

Smatra se da je matični mleč zbog svojih svojstava najsavršenija supstanca u prirodi i najsnažniji biostimulator, bioenergator i imunotonik. Mleč je jedini prirodni proizvod koji ima preko 150 biološki aktivnih sastojaka: sadrži svih pet hranljivih i gradivnih materija koje stvaraju život - belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvažnije minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline među kojima i 8 esencijalnih. Posebno svojstvo matičnog mleča je u tome što on deluje na nivou ćelije - ulazi u ćeliju, vrši detoksikaciju, stimuliše funkciju ćelije i njenu deobu. Matični mleč je jedini prirodni proizvod koji ima sposobnost da regeneriše ćeliju, da je obnavlja i podmlađuje što se odnosi ne samo na zdrave i nove, već i na oštećene i bolesne ćelije, pa stimuliše rast i razvoj i usporava starenje organizma.

Matični mleč deluje na sve delove našeg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost pamćenja, učenje, koordinacija pokreta), jača imunološki sistem i povećava otpornost, jer biostimulatori koje sadrži podstiču stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima - 40 prirodnih antibiotika - uništavaju bakterije i viruse. Poboljšava prokrvljenost i cirkulaciju i time povoljno utiče na kardiovaskularni i nervni sistem, ublažava propadanje nervnih ćelija, normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu proširenih vena, infarkta i ubrzava izlečenje već postojećih kardiovaskularnih bolesti.

Stimuliše rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na tiroidnu žlezdu koja reguliše metabolizam i tako pomaže balansiranju metabolizma. Obnavlja funkciju pankreasa i pomaže prirodnom lučenju insulina, a sanira i psihičke poremećaje nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod žena i muškaraca i pomaže otklanjanju uzroka steriliteta.

Normalizuje rad nadbubrežnih žlezda i lučenje adrenalina, što utiče na povećanje otpornosti na stres i ublažava i otklanja posledice stresa. Reguliše rad svih vitalnih organa i tkiva i tako ubrzava izlečenje bolesti srca, bubrega, bešike, bronhitisa, astme. Regeneriše jetru jer joj daje gotove enzime i tako odmara jetru. Utiče na pokretljivost kičmenog stuba i ublažava bolove nastale usled poremećaja kičmenog stuba. Jača nervni sistem i utiče na poboljšanje psihičkog stanja i raspoloženja uopšte. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice radioaktivnosti i poboljšava opštu vitalnost organizma.

Matični mleč mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofizičko stanje, a posebno se preporučuje svima koji su izloženi izuzetnim umnim i fizičkim naporima i rade u ekstremno teškim uslovima. Matični mleč je veoma teško sačuvati: kada se izvadi iz košnice traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med može se sačuvati do 7 dana, a nakon toga se glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se određena svojstva mogu sačuvati do godinu dana.

Zbog svih ovih svojstava koje matični mleč poseduje naučnici su skoro trideset godina radili na tome da pronađu oblik u kome će se matični mleč moći očuvati duže od nedelju dana. Tako je Ruska akademija nauka početkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom liofilizacije izdvoji i sačuva matični mleč u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe do 2 godine.

Malteks - Ječmeni slad

Malteks je ekstrat ječmenog slada, dobijen posebnim tehnološkim postupkom, kojim su maksimalno sačuvana hranljiva svojstva zrna ječma. U obliku je meda tamne boje, sa jakim mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za šećer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj industriji.

Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i složenih šećera sadrži belančevine i ugljene hidrate, bogat je mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je važan za ishranu dece, sportista, trudnica, rekonvalescenata, onih koji pate od hroničnog bronhitisa, kašlja i otežanog disanja.

Jabukovo sirće

Jabukovo sirće je važna namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadržaj kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i održavanje mekoće i gipkosti telesnih tkiva. Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti način na koji je kalcijum potreban tvrdim tkivima.

Nedostatak kalijuma može izazvati mnogobrojne tegobe, među kojima je najteže oboljenjezglobova. Da vašem organizmu nedostaje kalijum možete primetiti, pre svega, po tome što gubite životni elan i imate osećanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargični i lenji, jer osećate duhovni i fizički umor i veoma se lako zamarate zbog slabosti koju osećate u mišićima. Ujutru jako teško ustajete i osećate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na hladnoću, posebno ruke i tabani i podložni ste čestim nazebima; skloni ste zatvoru; gubite apetit i osećate gađenje i povraćanje; kvare vam se zubi; koža vas često svrbi, a dolazi i do pojave bubuljica; opada vam kosa; nokti se cepaju; posekotine vam teško zarastaju; noću vam se grče mišići na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podložni su žuljevima; noću nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno javljaju i teško je otkriti da vam nedostaje baš kalijum.

Sa godinama starosti, količina kalijuma koja je neophodna organizmu se povećava. Najbrže će se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na tašte srce i uveče pred odlazak u postelju uzme napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kašičicom jabukovog sirćeta. Ovom rastvoru možete dodati i kašičicu meda, posebno ujutru.

Pored toga što je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer vezuje kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom, sumporom, gvožđem, natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se nalaze u samoj jabuci.

Najbolji rezultati primene jabukovog sirćeta primećeni su kod lečenja hroničnog umora, visokog krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (uništava štetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja bubrega, infekcije bešike i smanjenja telesne težine. Za lečenje hroničnog umora najbolje je uzimati mešavinu jedne šolje meda sa tri kašičice jabukovog sirćeta. Uveče pred spavanje treba uzeti dve kašičice ove smese.

Kod zapaljenja grla, kašičicu jabukovog sirćeta izmešati sa jednom čašom vode i na svakih sat vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko želite da se oslobodite viška kilograma, preporučuje se uzimanje jedne čaše vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta između dva obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i sprečava njegovo nagomilavanje.

Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporučuje povećanje dnevne doze ukoliko za to osećate potrebu ili primetite neke od navedenih simptoma nedostatka kalijuma.

Začini

Upotreba biljnih začina i mirodija u ishrani povezana je sa običajima, navikama i kulturnom tradicijom naroda.

Začini bi se mogli definisati kao aromatično bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha, listića, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenčića. Dodajemo ih jelima u svežem ili sušenom stanju da bismo oplemenili i poboljšali miris, ukus i estetski izgled hrane. Najrasprostranjenija i najpraktičnija primena začina je u obliku praha, koji treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus.

Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, začini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne lekovite sastojke, tako da stimulišu lučenje sokova za varenje i ublažavaju određene tegobe u organizmu. Treba ih uzimati u umerenim količinama, posebno ako su oštrog i jačeg ukusa, da ne bi izazvali neželjene efekte. Uobičajeni začini na našem području su biber, aleva paprika, peršun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve više se koriste i drugi, egzotičniji začini.

Ne postoje stroga pravila i ograničenja prilikom korišćenja začina. Oni čine vašu trpezu bogatijom i maštovitijom i od vaše inventivnosti i ličnih aspiracija u kulinarstvu u mnogome zavisi kako ćete prilagoditi i spojiti određene ukuse. Ako već posedujete izvesno kulinarsko iskustvo, lako možete da u vašu ishranu uvedete nove začine. Za početak, dovoljno je da uobičajenim začinima i načinu pripremanja jela dodate neki od egzotičnih i da probate da li vam prija. U poglavlju o receptima ovog priručnika pronaći ćete upravo i takve recepte koji vam omogućavaju da u svoju ishranu bez velikih izmena polako uvedete dodir drugih kulinarskih kultura.

Osnovne karakteristike navedenih začina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i njihovom kombinovanju:

Aleva paprika: sušena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena paprika, koristi se prilikom pripremanja čorbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je vitaminom C i karotinom.

Ljuta paprika pojačava cirkulaciju i znojenje, pročišćava creva, uništava gliste i parazite u crevima, pročišćava znojne žlezde, pomaže rastvaranju krvnih ugrušaka i lakšu apsorpciju hranjljivih materija. Anis (morač, janez): koristi se list i seme, koje je jačeg ukusa i sličan je mentolu.

Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povrća i čorbi, kao i testa i kolača. Poboljšava varenje, smanjuje nadimanje, ublažava kašalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.

Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim začinom, zastupljenim u svim svetskim kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a može biti crni biber ili beli biber (zeleni biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olakšava varenje hrane, deluje stimulativno na krvotok.

Beli luk: koristi se uglavnom u svežem stanju (iseckan, izgnječen ili isceđen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snižava krvni pritisak, poboljšava probavu.

Mirodjija: koriste se igličasti listići u svežem ili sušenom stanju. Veoma je aromatična i dodaje se čorbama, sosovima, varivima (posebno grašku i tikvicama), turšiji. Mirodjija pojačava rad bubrega, ublažava grčeve u stomaku (čaj), jača otpornost organizma.

Peršun: uglavnom se koristi u svežem obliku i vrlo je omiljen u čitavom svetu, u skoro svim jelima od povrća, supama, čorbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i E. Snižava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublažava bolove. Koristi se i kao čaj.

Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, čorbama varivima, sarmi i salatama. Ublažava reumatične tegobe i snižava krvni pritisak, pomaže probavu i apsorpciju, podmlađuje, ublažava bol u zglobovima.

Lorberov list - lovorov list: potiče iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatičan. Posebno se koristi u kombinaciji sa različitim začinima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa, paradajza, pečurki. Smanjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.

Bosiljak: koristi se lišće, sveže ili sušeno, pre svega za salate, čorbe, sosove i prelive, a posebno jela od paradajza. Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jače arome. Bosiljak ima umirujuće dejstvo, opušta, čak i uspavljuje. Pospešuje varenje i pojačava apetit. Koristi se kao čaj.

Nana - menta: ima izrazito osvežavajući miris i ukus, pa se dodaje jakim i teškim jelima. Koristi se kao dodatak kremovima i sladoledima. Olakšava varenje. Nana kao čaj deluje delotvorno na stomačne tegobe. Pomaže kod odvikavanja od pušenja.

Žalfija: potiče sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak sosovima, a najviše se upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka - snižava temperaturu, pročišćava krv, ublažava glavobolju i nervnu napetost, pospešuje varenje, ima antiseptičko dejstvo.

Majčina dušica: ima prijatan miris i pomalo oštar ukus, koristi se za razne čorbe, posebno od paradajza. Deluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublažava stomačne tegobe. Majčina dušica se koristi i kao čaj za otklanjanje promuklosti i pročišćavanje disajnih organa i krvi.

Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima. Hren ima oštar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najviše vitamina C od svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je delotvoran kod lečenja glavobolje, obolelih disajnih organa, zatim jača krvne sudove, ublažava dijabetis, snižava krvni pritisak, pojačava intelektualne sposobnosti i opštu vitalnost organizma.

Origano: veoma je aromatičan i ima opor i gorkast ukus. Najviše se koristi u italijanskoj, španskoj i grčkoj kuhinji u jelima od povrća, pirinča i testa. Efikasno leči upale disajnih organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomaže varenju i smiruje želudačne tegobe.

Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i sušeno seme, kao dodatak salatama i sosovima, najviše u mediteranskom kulinarstvu. Podstiče varenje i otvara apetit.

Ruzmarin: ima intenzivan miris i najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe, čorbe, marinade, sosove. Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada čitavim jelom. Ruzmarin deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomaže kod malaksalosti.

Majoran: aromatičan je i koristi se u čorbama, varivu, pečurkama, jelima od sira. Veoma se rasprostranjeno koristi. Sadrži vitamine A i C, a smiruje kašalj i prehladu.

Melisa: koriste se listići koji imaju miris sličan limunu, pa je zovu i limun-trava. Služi kao dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadržaj vitamina C, pa jača otpornost organizma, smiruje nerve i poboljšava san.

Djumbir: potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije. Djumbir se koristi u svežem i sušenom stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, čorbi, sosova, pirinča, kao i poslastica.

Lekovita svojstva djumbira: smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo. Obloge od djumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne sudove, ublažavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi, zubobolje, asmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oštećenog tkiva, ublažavaju napetost mišića.

Čaj protiv prehlade:

* 1 koren djumbira (svež ili osušen) ili 2 kašikice praha

* 1 kašikica malteksa ili meda * 1/2 limuna

U pola litra vode staviti opran i isečen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50°C. Dodati zaslađivač, a zatim limun. Piti dok je topao i svež.

Djumbirova voda se priprema na sledeći način: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U međuvremenu izrendati 100 - 140 grama svežeg korena djumbira (rendati kružno) ili uzeti 30 - 40 g. praha i u platnenoj kesici ili višeslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krčka 5 min. Voditi računa da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer će biti uništeni aktivni sastojci đumbira. Povremeno stisnuti vrećicu sa đumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smeđa, mirišljava tečnost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi računa da koža ne izgori. Oblogu prekriti suvim peškirom da bi se što duže zadržala vrelina.

Kari: osnovni začin u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv "kari". Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko začina (cimet, kardamom, karanfilić, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.

Kajen: ljut, oštar začin, sličan alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber. Predstavlja mešavinu čilija - španski biber i gvinejski biber. Najviše je zastupljen u meksičkoj i indijskoj kuhinji.

Korijander: spada među najstarije začine, a potiče iz jugoistočne Evrope. U Indiji, Kini i Egiptu se gaji već hiljadama godina. Veoma je aromatičan i koristi se u obliku zrna, praha i u svežem obliku. Listovi podsećaju na peršunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim čorbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, ali i poslastica. U našoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turšiji.

Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, čisti bešiku, pomaže probavu, olakšava probleme mučnine, morske bolesti i povraćanja, ublažava kožne upale.

Šafran: prah tamno narandžaste boje koji daje jelima lepu žutu boju. Indijska jela se ne mogu ni zamisliti bez ovog začina. Šafran se koristi za pripremanje čorbi, jela od povrća, karija, pirinča (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je zbog toga najskuplji začin na svetu.

Kurkuma - tumerik: veoma sličan šafranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo oštriji i oporiji, a boja svetlije i svežije narandžasta. Primenjuje se kao i šafran, u svim indijskim jelima naići ćete na boju i ukus kurkume.

Lekovita svojstva kurkume: pročišćava krv, pomaže kod oboljenja disajnih organa, kašlja i astme, ublažava artritis, ima protivupalna svojstva, održava floru creva u ravnoteži, pomaže kod lečenja dijabetisa jer reguliše nivo šećera u krvi.

Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih začina na svetu. Posebno je omiljen u Indiji, Švedskoj i zemljama bivšeg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u mešavinama začina, za pripremanje jela od povrća, karija i slatkiša (indijski puding, švedske pogačice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.

Lekovita svojstva kardamoma: aromatičan, stimulativan i osvežavajući, pomaže probavu, osvežava dah, podstiče rad srca, jača pluća. Treba ga koristiti u malim količinama.

Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima sličan ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i oštrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za čorbe, pikantne umake, turšiju, kolače.

Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemačkoj kuhinji. Kim svežem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povrću i sosovima. Bogat je proteinima i olakšava varenje i ublažava grčeva u stomaku, posebno se daje novorođenim bebama u obliku blagog čaja.

Cimet: aromatična kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.

Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septično i detoksično na organizam, poboljšava probavu, podstiče znojenje, koristan je kod prehlada i kašlja. Koristi se u malim količinama i u kombinaciji sa drugim začinima.

Vanila: aromatičan plod tropske biljke, po obliku sličan boraniji. Vanila se koristi kao šipka, prah ili ekstrat vanile za pripremu kolača i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u čitavom svetu.

Karanfilić: osušeni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi čaj), a za postizanje arome dovoljno je svega nekoliko klinčića. Deluje kao antiseptik.

Muskat - morski oraščić: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe renda i dodaje slanim i slatkim jelima, žitu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. Prijatnog je mirisa.

Lekovita svojstva muskatnog oraščića: ima blago umirujuće dejstvo i koristi se kod nesanice, deluje protiv dijareje i mučnine, olakšava varenje, pojačava funkcije srca i mozga. Muskatni orah se koristi u malim količinama i ne treba ga davati deci.