Posle duge zime

12 vitamina za kozu Koza je ogledalo onoga sta jedemo, ali pokazuje i sta ne jedemo. Dijete za mrsavljenje i hrana pripremljena na brzinu najveci su neprijatelji koze jer joj uskracuju vitamine. Za zdravu kozu neophodna je raznovrsna i uravnotezena prehrana, no cak je i tada moguc nedostatak vitamina. Stoga su vitamini u kozmetickim proizvodima koristan, a u nekim razdobljima zivota i neophodan dodatak. Najbolja sredstva protiv bora: vitamini A, E, C, F i betakaroten. Koriste se u prvom redu za bolju zastitu koze, brze obnavljanje i oporavljanje oziljaka, te za omeksivanje i elasticnost koze. Uz to, znatno usporavaju procese starenja i pojavu bora. Vitamin A (retionol) Regulise lucenje zlezda lojnica i znojnica. Osim toga poboljsava kvalitet derme, potice sintezu kolagena i poboljsava cvrstocu koze. Gde ga ima? U jetri, maslacu, sirovom zumancetu, siru kamamberu, kravljem mleku, svezim srdelama i jegulji. Betakaroten Pripada skupini karotenoida, a posebno je vazan jer se pretvara u vitamin A, s tim da je jaci antioksidant od njega. To znaci da stiti stanice koze od slobodnih radikala koji nastaju pod uticajem ultraljubicastih zraka. Gde ga ima? U vocu i povrcu zute i narandzaste boje i tamnozelenih listova. Susene kajsije i sargarepa najbolji su izvori betakarotena. Vitamin E (tokoferol) To je odlican saveznik protiv starenja i vrlo snazan antioksidant. Gde ga ima? Najvise ga ima u zitnim klicama, margarinu, palminom, kukuruznom i sojinom ulju. Vitamin C (askorbinska kiselina) Potice proizvodnju kolagena i poboljsava povrsinsku cirkulaciju, a kozi vraca sjaj. Pomaze odstranjivanju tamnih mrlja na kozi. Gde ga ima? U kiselom vocu (grejp, narandza, limun, jagode, borovnice, maline i kupine) te u kupusu, paradajzu, mladom krompiru, paprici, zacinskom bilju i persunu. Vitamin F U kozmetickim se proizvodima ne koristi prirodni vitamin F, vec dve esencijalne masne kiseline izuzetno vazne za organizam. Ako kozi nedostaje vitamina F, ona postaje suva i podlozna ekcemima, a oziljci sporo prolaze odnosno koza se sporo obnavlja. Gde ga ima? U masnoj ribi (losos, haringa, tunjevina...) i biljnim uljima.  DIJETA- 5kg manje za smo 4 dana !!! Prvi dan: rucak: piletina sa zalfijom. Dva mala bataka natrljajte soju, biberom, alevom paprikom i ispecite. Dodajte pola isecenig luka i 3 lista zalfije. Prelijte sa 60 ml supe i 2 kashike vermuta, pa krckajte oko 5 min. Sklonite s ringle i dodajte isecenu pomorandzu i 2 kasike kajmaka. Hranljiva vrednost: 50g masti, 9 ugljenih hidrata, 505 kcal. Uzina: sok od pomorandze. Hranljiva vrednost: 2g masti, 0 ugljenih hidrata, 107 kcal. Vecera: sendvic sa svezim sirom. Parce razanog hleba premazite kascicom svezeg sira i preko stavite 6 kriski pomorandze. Uz to popijte casu mleka. Hranljiva vrednost: 11g masti, 8 ugljenih hidrata, 265 kcal. Drugi dan: rucak: salata od sargarepe. Pomesajte 159 g narendane sargarepe, isecenu pomorandzu, malo djumbira, 2 kasike soka od pomorandze, so, biber, korijander i belo vinsko sirce. Pola veze iseckanog bosiljka umutitite s 2 kasike ulja i prelijte preko salate. Servirajte s 2 kasike kisele pavlake. Hranljiva vrednost: 4g masti, 18 ugljenih hidrata, 260 kcal. Uzina : koktel caj, Pripremite 200 ml vocnog caja, ohladite i dodajte mu 50 ml svezeg soka od pomorandze. Hranljiva vrednost: 0g masti, 0 ugljenih hidrata, 20 kcal. Vecera: Hrskavi tiramisu. Natopite 2 parceta dvopeka s 3 kasike espreso kafe i jednom pomorandzom. Za krem umesajte 120 g sremskog sira i kasiku meda. Odozgo pospite pistace. Hranljiva vrednost: 21g masti, 4 ugljenih hidrata, 292 kcal. Treci dan: Rucak: Slatko-kiseli pirinac. Obarite 25g pirinca. Na zagrejano ulje sipajte soja sos i isecenu ljutu papricicu, kascicu kecapa, kascicu vinskog sirceta, malo soka od pomorandze i malo secera. Zalijte s 3 kasike supe i kuvajte mesajuci dok se secer ne otopi. Dodajte pola luka, cetvrt sargarepe, krckajte i dodajte 80g iseckane svinjske snicle. Nastavite da kuvate, zacinite i na kraju dodajte isecenu pomorandzu. Hranljiva vrednost: 21g masti, 6 ugljenih hidrata, 300 kcal. Uzina: Frape sa muskantnim orascicem. Sipajte u sejker 150 ml soka od breskve, kasiku soka od limuna, kasiku sirupa od manga i 2 kocke leda. Promesajte, sipajte u case i pospite orascicem. Hranljiva vrednost: 1 g masti, 0 ugljenih hidrata, 149 kcal. Vecera: pecivo sa sirom. integralno pecivo premazite s 2 kasike sremskog sira i prekrijte kriskama pomorandze. Hranljiva vrednost: 9 g masti, 1 ugljenih hidrata, 219 kcal. Cetvrti dan : rucak: cureci stek. Mali cureci stek pospite sojom, biberom i karijem, pa ispecite na malo ulja. Izvadite,u masnocu dodajte isecen mlad luk, 50 ml kokosovog mleka i 25ml supe. Sve pustite da prokuva. Dodajte sok od pomorandze, kasciu meda, safran i malo ljutog senfa, pospite sojom, biberom i karijem. Na kraju u sos dodajte iseckanu pomorandzu. Servirajte s pirincem. Hranljiva vrednost: 27g masti, 8 ugljenih hidrata, 252 kcal. Uzina: osvezavajuci miks. Izmiksajte po 40g banane i ananasa. 100 ml soka os mandarine, sok od jednog limuna, malo sirupa od javora, malo vanile i ohladjen vocni caj. Hranljiva vrednost: 1g masti, 0,5 ugljenih hidrata, 151 kcal. Vecera: Salata od pirinca. Obarite 50 g pirinca. Umutite 30 ml soka od pomorandze, malo soka od limuna, 25 g jogurta i 50 g isecene banane. Promesajte s obarenim pirincem i pospite pistacima. Hranljiva vrednost: 7g masti, 3g ugljenih hidrata, 347 kcal. 4 super dorucka: AROMATICNI: Pomesajte 3 iseckane suve sljive odstajale u soku od pomoranze, pomorandzu, jabuku, 3 kasike mesanih pahuljica i 100 ml posnog jogurta. Sve pospite susamom i maticnjakom. Hranljiva vrednost: 10 g masti, 5 g ugljenih hidrata, 379 kcal. BRZI: Pomesajte pomorandzu, crvenu pomorandzu, kasiku iseckanih badema, kasiku oraha i 150 ml posnog jogurta. Hranljiva vrednost: 8 g masti, 1 g ugljenih hidrata, 320 kcal. SLATKI: Pomesajte bananu, kivi, krusku, 50g grozdja i pomorandzu. Sve prelijte sokom od limuna. Napravite preliv od kascice meda, 75 g posnog jogurta, malo vanile i prelijte preko voca. Hranljiva vrednost: 7 g masti, 1g ugljenih hidrata, 298 kcal. VOCNI: Zakuvajte kasiku maka s 2 kasike soka od pomorandze. Ostavite 10 min., ohladite, pa pomesajte sa 120 g stemskog sira. Stavite 25 g grozdja, 80 g pomorandze, kruske i jabuke, pospite sokom od limuna i vanilinim secerom. Hranljiva vrednost: 21 g masti, 8g ugljenih hidrata, 346 kcal. I Pijte sto vise tecnosti i bavite se fizickim aktivnostima.

Nase misli

Put misli

Mental je fotografija fizičkog univerzuma snimljena pomoću čula i perceptora. Kad usavršimo rasuđivanje, doći ćemo u veću saglasnost sa višim ciljevima i idealima svog života. Usavršićemo mentalno telo da može pravilno da formuliše znanja koja dolaze sa viših planova. 

Na početku samorazvoja mental traži i proučava osnovne činjenice sa kojima smo neposredno povezani u životu i rasuđuje koja su znanja od trajne vrednosti za nas i naš životni cilj, imajući pri tom u vidu da jeznanje koje ne možemo upotrebiti nevažno. Od osnovnog značaja je pravilno oceniti vrednost činjenica i ideja i zadržati znanje o vrednim idejama, da bi memorija postala riznica mudrosti i vrednosti trajnog karaktera. Ideje treba da budu plemenite, jasne, precizne i pravilno klasifikovane da bi obezbedile umu pravilan tok misli u rešavanju životnih problema. 

Pored sticanja znanja važno je postati tolerantan prema mišljenju drugih ljudi. Ako prihvatimo činjenicu da je naše mišljenje o bilo kojoj stvari samo poseban misaoni primer pored drugih misaonih primera, koji postoje u isto vreme, shvatićemo da ni jedan primer ne mora da sadrži više istine od ostalih. 

Naš život je proizvod naših misli i mi smo proizvod onoga što smo mislili i uradili u prošlosti. Misli koje okružuju čoveka su njegov kvalitet - moć kojom on privlači bogatstvo nebeskog sveta. Misli nisu svojina svesnog Ja. One se otimaju svesnoj kontroli i ne biraju lukavstva i trikove da bi sačuvale svoj spontani i nekontrolisani život. Misli neprestano teku i kad želimo i kad ne želimo da mislimo, nezavisno od naše volje. Mi samo mislimo da mislimo. Misli nas često nesvesno vode kroz život. One neumorno rade. Kada se okrenemo prema njima, one nestanu. Kako nagone i emocije, tako i misli, priroda skriva od pogleda svesnog Ja. Kao da su stidljive, iako su upravo one stvorile filozofiju, arhitekturu, umetnost... Polusvesno lutanje čoveka kroz život ne vodi ka mudrosti sve dok naša svest robuje telu i egu... 

...Svest koja uočava misli nižeg nivoa, uvodi novi poredak u psihu čoveka i nesavršene misli ustupaju mesto savršenijima - stvaralačkim idejama i samosaznavajućim mislima. Na primer, slikar može da slika ceo dan i ne pomišlja na glad, žeđ, logičke analize. Produbljenim zapažanjem misli on prodire kroz lično nesvesno sa ciljem da upozna samog sebe, skrivene oblasti života i svoju prirodu. Tako misli nestaju i on postaje slobodan za kreativan rad. 

Zapažanjem misli i davanjem slobode kreativnim idejama izražava se i ostvaruje volja svesti, Božanska volja. Jedino ta volja je naša. Misli ne postoje zbog naših problema, one žive i kada nam ni do čega nije stalo, kada nemamo nikakvu nameru, čak nas i u snu ne ostavljaju na miru. One se nameću i hoće da budu prepoznate od svesnog i otkrivene u svojoj dubini, poreklu i vrsti.







.. 

Zapovediću ti da uradiš Pravu stvar: Da sebe voliš iskreno i duševno. Zabraniću ti da uradiš Pogrešnu stvar: Da ne gajiš nisko mišljenje o sebi I da nepromišljeno ne ostaješ u nemaru.

Simbolika cveća

Simbolika cveća

Posted on Wednesday, July 6th, 2011 at 2:17 pm

Svaki cvet je priča za sebe. Ovo je kratak vodič kroz simboliku cveća.

Ruže su cveće koje se najčešće poklanja. Crvene ruže simbolišu ljubav i strast, ali mogu označavati i zahvalnost i zadovoljstvo. Bele označavaju nevinost i iskrenost. Žute ruže, po tradiciji predstavljaju odraz ljubomore, a današnjica ih smatra za simbol sreće. Narandžaste su simbol žudnje, a ljubičaste ljubavi na prvi pogled. Plave su simbol nemogućeg.

Narcis, može označavati samoljublje, ali može biti i simbol rođenja, novog početka.

Cvet koji simboliše želju za uspehom i posebnost je orhideja. Ljubav, romansa, erotika i želja za intimnošću – sve su to sinonimi za ovaj cvet.

Ljiljan, predstavlja simbol lepote, sreće i čistoće. Po biblijskom predanju simbolizuje biranje voljenog bića.

Magnolija krije poruke o dostojanstvu i otmenosti. Ukoliko je njen cvet beo, ona je znak nevinosti. Ako je cvet magnolije ružičast, onda označava stidljivost i najčešće se poklanja devojkama koje još nisu upoznale pravu ljubav.

Mimoza simbolizuje raskoš i moć, dok je iris često simbol dostojanstva, nadahnuća, slave i hrabrosti. Plavi iris, podstiče maštu, a žuti strast. Simbol slave je i lala.

Suncokret simboliše snagu, ponos, divljenje i obožavanje.

Ljubičice su znak odanosti i vernosti, visibabe simbol nade, a đurđevak simbol rađanja života.

Jasmin simbolizuje odanost i eleganciju.

Bambus je simbol postojanosti bračne zajednice.

8. mart.

Devojka iz moga kraja 

Devojka iz moga kraja  

Provela je noć na putu

Kojim kreću od davnina

Naši snovi prema svijetu

S Perkovića preko Knina.

U očima njenim more,

Svjetluca joj sol u kosi,

Ona ne da da je slome,

Otima se i prkosi.

Djevojka iz moga kraja, na usnama njenim kušam

Okus prvih poljubaca, okus prvih oskoruša.

Ona pamti davne riječi, slatke boje zavičaja,

Ima želju da me liječi djevojka…iz moga kraja.

Provela je noć na putu

Na kojem se nade gase,

Ostala je svu noć budna

U vagonu druge klase.

U očima njenim more,

Svjetluca joj sol u kosi,

Ona ne da da je slome,

Otima se i prkosi.

Djevojka iz moga kraja, na usnama njenim kušam

Okus prvih poljubaca, okus prvih oskoruša.

Ona pamti davne riječi, slatke boje zavičaja,

Ima želju da me liječi djevojka…iz moga kraja.

Arsen Dedić

Prica  Secam se samo da je bila  nevina i tanka  i da joj je kosa bila  topla,kao crna svila  u nedrima golim.  I da je u nama pre uranka  zamirisao bagrem beo.  Slucajno se setih neveseo,  jer volim  da sklopim oci i cutim.  Kad bagrem dogodine zamirise,  ko zna gde cu biti.  U tisini slutim  da joj se ni imena ne mogu setiti  nikad vise.  Milos Crnjanski Žena Ja sam svoju dušu u tvoj život preno, i sve tvoje mane,grehe i vrline zavoleo tamnom strašću,draga ženo, strašću radi koje živi se i gine. Ti si svetlost moje radosti i tuge i molitva čista srca u samoći, radost mojih snova u bojama duge, vera moga bića u danu i noći. Kad pričešće dođe duše koju zvona zovu večnom carstvu čistote i mira, ti si moje vere velika Madona pred kojom se celi iz svetog putira. Što živimo duže,vezani smo čvršće, ti si tamna čežnja nagona i žudi, i razblude moje,kad na meni dršće sve, pohota se počinje da budi. Kad instikt sa svešću počne da se bori, kad se vani prospe mesečina bela, crven plamen mojih strasti uvek gori na grešnom oltaru tvog mirisnog tela. I sto tamnih veza u nama se spaja veza ranih snova o večnoj lepoti, veza našom decom,radosti i vaja, i perverzne strasti i duše i ploti. Sima Pandurović

Kako ojačati volju?

 

                                                       Kako ojačati volju?

1. Vežbajte se u odlučivanju – čineći svoj um pozitivno nastrojenim, odmah nakon što ste odmerili činjenice – i držite se svojih odluka, spremni da ih promenite samo kad ih protivne činjenice osporavaju. Često je bolje načiniti grešku, nego li oklevati u neodlučnosti. Ponekad zapisivanje odluke pomaže osobi da se čvrsto drži odluke koju je donela.

2. Završite prethodni posao pre nego li otpočnete novi. Nemojte skakati sa jedne stvari na drugu i iz jednog okruženja u drugo, vrteći se sve vreme u krug.

3. Ponekad igre mogu pomoći u razvoju sposobnosti odlučivanja. Imao sam mladog pacijenta koji je među bolničkim osobljem imao reputaciju odličnog stono-tenisera. Ali kad bih ja igrao sa njim, stalno se pomerao napred nazad oklevajući da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je da normalno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosi odluke brzo dok jednog dana nije počeo da servira sa potpunom odlučnošću.

4. Dopusti sebi pogreške.

5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao. Odluči to uveče i ostani pri tome ujutru.

6. Čitaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume i zapamti ono što si pročitao. Prekomerno čitanje emotivnih maštarija slabi volju.

7. Volja se jača vežbanjem – samo-odricanja i samo-kontrole. Vežbaj odbacivanje popustljivosti samom sebi.

8. Poveži svoju volju sa Božanskom Energijom tako što ćeš od Boga tražiti da ti ojača volju.

9. Praktikuj zdrav način življenja sa dobrom ishranom, vežbanjem i odmorom.

10. Nauči se da planski radiš stvari u životu, a ne impulsivno.

 Ako ti se učini teškim da bilo koju od gore navedenih vežbi primeniš u praksi, počni od najjednostavnijih dok ih potpuno ne savladaš. Onda pređi na sledeću po teškoći i tako nadalje. Ako ti je i dalje preteško, probaj da sa Bogom pričaš o tome i traži da te osnaži svojom Silom. Kad ojačaš svoju volju, doista ćeš vladati svojim životom.

Preuzeto iz knjige LEK ZA SLOMLJENI MOZAK

Elden M. Chalmers