Kao da je jos neko, sa nama tu.

Vucemo lenje korake kroz jesen

i maglovito jutro

u planinu.

Uspinjemo poglede koje cutimo,

ka vrhu koracamo bez cilja.

Sve je pomalo tuzno

i polje i brda, ptice i nebo 

i onaj opusteli put

i grm i trava.

Zelim da pricam nesto drugo

  cutimo, cini se, razlicite teme ,
i strah,
kao da je  jos neko sa nama tu
zaboravljena mrtva dusa

ili ko zna sta.

Tamo negde iza velikog mora
mala kuca 

u njoj mladost, jos ziva,

a sama

bez ikog svoga.

Zamrle suze

zamrle zelje.

Vucemo lenje korake kroz zivot

kojeg vise nema, a sa nama je 

veseo i ziv.

Buba Glodjovic
3. januar 2015