Haiku Buba Glodjovic

Noc,
zora najavljuje crvene zrake
   u jezeru.mesec  istrajava, 

- mahni  mu  

grlis rame naslanjam obraz  

To ce biti vreo letnji dan.
Za jedno.

~

Beli pas
zubi crveni od krvi
pada
mrtav
trava mokra i hladna.
Rosno jutro
to nije san.

~

Zena
klonuli vojnik
umoran korak. bezumni pogled
iz grma ce prhnuti
 pokisle ptice.

~


Haiku je sve vec poznato samo snaznije....cistije....dublje....
dogadja se u sadashnjosti...ovde i sada....
niJe aforizam....
niJe poslovica...
niJe minijatura....

~

Mrtva ptica
pripisujem sebi njene visine
bezrazlozna mrznja 
sto vise ne leti
lovac je digao pusku.promasio,
odstrelio je,
nije.

~

O haiku poeziji

Sveto nije samo pod svodovima okađenih crkava… sveto je, još više, pod kupolama otvorenog neba, u šumi i visoravni, na moru i u polju, u hladu hrasta i mirisu lavande, sveto je tamo gde duša kleči ne u mučnoj pokori i molbi, nego u smernoj radosti i zahvalnosti.

~

Celom svetu smo mala misao
tek
samo meni ceo svet
ti jedan 
sam
i tu bih da sagradim
 cvetni vrt i mir
za nas.

~