Мирослав Б. Душанић

Земља мртвог слова

Све се у последњем рату пореметило
Неко чудно небо изнад глава
Несрећу у земљу населило
Сунце заспало на нишану језика
Наступила нека коб велика
Којој више нема имена
Ријечима се замахује као маљевима
Санитетске службе не сустижу
Да збрину све повријеђене
Земља све мање погодна за становање
А законодавац нема воље
Ни једно слово да разјасни

Websiteinhaber

• Мирослав Б. Душанић
  ПЈЕСНИЧКИ КОШМАРИ    
  
  
  одакле да кренем
  у свијет
  у ту пјесму
  
  
  иза мене
  и испред мене
  гроб до гроба
  
  
  а на длану
  лица и погледи
  ћуте
  
  
  као да се ништа
  промијенило

  
  

  није
  
  
  у бити
  ја сам још увијек
  на почетку
  
  
  из ноћи у ноћ
  градим и
  разграђујем снове
  
  
  ишчекујем годоа
  а свако чекање је
  мучно
  
  
  
  
  

  КРАТКА ИЗБЈЕГЛИЧКА

  
  

  ако ми се икада

  ливада

  мог завичаја

  у очи поново

  преслика

  билo очева или

  она комшијска

  велика

  буди милостив

  господе

  у њедра ми змију

  удјени

  нека ми у срце

  отров убризга и

  ослободи ме

  мучног бројања

  насилно

  упокојених очију
  
  
  
  
  

  СРПСКЕ ПРИЧЕ

  
  

  Епскe пјесме

  И приповиједања

  О пропасти

  Траговима проклетства

  У чину одрицања

  Од наслијеђа

  И нових покушаја

  Раздвојености

  Брат брату није драг

  Брат брату није

  Друг

  
  

  Потопи и опсаде

  Варваризми

  Замке у личним

  И колективним

  Драмама

  Гвоздени окови

  И решетке

  Као простори

  Произвољности

  Формирају један

  Посебан круг

  
  

  Ватре и опекотина

  Срче и посјекотина

  
  

  Кључних дана

  У нашим венама

  Изворишта у самоћи

  Фрагмената говора

  О слободи из уста

  Наших пријатеља

  С рукама на обарачу

  И осмијесима

  Пакосним

  И тако поново

  У круг

  
  

  Епскe пјесме

  И приповиједања

  
  

  О пропасти...