O iskusenjima

Светосавље.орг :: Библиотека :: Ћирилица :: Latinica



<< претходна [ садржај ] следећа >>


СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету



ИСКУШЕЊА У НАШЕМ ЖИВОТУ - "ПРОЂОСМО КРОЗ ОГАЊ И ВОДУ..."

Искушења и страдања по допуштењу Божијем

Искушења која нам долазе, често су антибиотици које нам Бог даје против болести наше душе и она нам духовно много помажу. Човек добије благи шамар и срце му омекша. Бог наравно зна на ком духовном нивоу се свако од нас налази, али, пошто ми то не знамо, допушта да будемо искушавани, како бисмо познали сами себе, како бисмо открили страсти које се крију у нама, како не бисмо имали неразумне захтеве (заблуде) у вези сa нама судњега дана. Јер, када би превидео наше срасти и када би нас примио у рај такве какви смо, онде бисмо поново стварали проблеме. Зато Бог допушта ђаволу да овде ствара невоље, како би нас оне протресле, како би се наша душа кроз невоље смиравала и чистила, а онда нас осењује благодаћу.
: Стварна радост рађа се из горчине коју човек са радошћу куша за Христа, Који је толико горчине окусио како би нас спасао. Хришћанин треба нарочито да се радује, када га снађе неко искушење, без обзира што он сам за то није дао поиода.
Понекад кажемо Богу: "Боже мој, не знам шта ћеш учинити, у потпуности ти се предајем, само да од мене начиниш човека." А онда Бог од мене чини не човека, него надчовека и допушта ђаволу да дође да ме искушава и мучи. Сада када имам рак, видим његове сплетке и смејем се.
Ех, ђаво! Знате ли ви каквим сапуном ђаво пере човека, када му Бог допусти да га искушава? Пеном своје злобе. Има добар... сапун! Као када се камила запени од љутине, тако исто чини и ђаво у таквим ситуацијама. А потом трља човека, не да би очистио његове мрље и да би био очишћен, него из злобе. Бог, међутим, допушта ђаволу да трља човека све док не нестану све мрље и док не постане сасвим чист. Кад би допустио да га трља као што се трља одећа, поцепао би га.

- Старче; да ли можемо за разна искушења, која нам се дешавају у животу, да кажемо да је то воља Божија?

- Не. Не смемо да бркамо вољу Божију са кушачем и са свим оним што он доноси. Бог допушта ђаволу да буде слободан и да све до одређеног тренутка мучи човека, а човека пушта да буде слободан да чини добро, или зло. Није, међутим, Бог крив за зло које чини човек. Јуда је, на пример, био ученик Христов. Можемо ли рећи да је била воља Божија да постане издајник? Не, али сам Јуда је допустио ђаволу да уђе у њега. Рече неко једном свештенику: "Оче, молим те, служи помен за Јуду." То је било као да је рекао: "Ти си, Христе, неправедан: тако је била Твоја воља, да Те Јуда изда: зато му сада помози."
Бројни су случајеви када Бог допушта да се нађу у искушењима и неки благоверни људи, како би се освестио неко ко живи ружним животом и како би се покајао. Ти благоверни људи добијају двоструку плату. Бог некима даје могућност да, кроз искушења која преживљавају, плате за грехове у овом животу, али они неразумно ропћу. Они добијају помоћ тако што могу да виде трпљење оних који се муче без роптања, иако нису сагрешили. Претпоставимо да се један веома добар и благоверан отац породице налази у својој кући са својом породицом и изненада дође до земљотреса и сруши се кућа, буде затрпана цела породица која после страшних мука цела умире. Зашто је то допустио Бог? Како не би роптали други који имају кривицу и бивају кажњени.
Зато се они, који мисле на велики крст праведника, никада не жале на своја мала искушења. Виде да, иако су грешили у животу, све у свему трпе мање него праведници, зато кажу као онај добри злочинац: "Они нису ништа учинили, па се толико муче, шта тек ми треба да истрпимо?"[1] На жалост, међутим, неки су као онај злочинац који је био распет са леве Христове[2] стране, па кажу: "Ишли су наоколо са крстом у руци, па види шта их је снашло!"
А има и случајева - то је додуше веома ретко - када Бог из љубави допусти да падну у велика искушења неки изузетни подвижници, како би их овенчао. Они се заиста угледају на Христа. Видите, светој Синклитикији је, зато што је својим поукама духовно помогла многим душама, дошао ђаво да је спречи да даље врши то дело. Три и по године због болести је била нема.[3]
Другом пак приликом, један који се истински угледао на Христа тражи као благодат од Бога да опрости грехове његовим ближњима, да их избави од Свог праведног гнева и да уместо њих њега казни, иако сам ништа није сагрешио. Он је веома близак Богу и Бога веома потреса та велика племенита љубав Његовог чеда. Поред услуге коју му чини и другима опрашта грехове, допушта му мученички завршетак живота, како је и тражио. Али истовремено му припрема најбољу рајску палату и још већу славу, јер су му многи људи нанели неправду својим површним судом, јер су мислили да га је Бог казнио због његових грехова.

A+AA-
Članci
Iskušenja u životu vjernika
Objavljeno: petak, 24 Oktobar 2008 08:18

Zahvala pripada uzvišenom Allahu, našem Stvoritelju, neka je salavat i selam na najodabranijeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda, a.s., njegovu časnu porodicu i njegove sljedbenike, a posebna Allahova milost neka je na naše bosanske šehide. Amin.
Svi smo svjedoci, poštovana i cijenjena braćo, da život u sebi nosi mnoštvo poteškoća i ispita na koje treba biti spreman, te da život nije tako lagahan i bezbrižan kako se čini na prvi pogled. Svakoga dana insan se susreće sa novim izazovima i iskušenjima u svom životu koji od njega iziskuju svijest, ustrajnost, strpljivost i što je najvažnije vjeru da će sve proći i da će ipak doći bolje vrijeme.

Uzvišeni Allah nas obavještava da kada je pitanju vjera da nije dovoljno da se insan deklarativno izjasni da je vjernik, nego da vjera iziskuje dosta više od onoga koji posvjedoči da je Allahov rob. Onaj ko je pristao da za sebe kaže da je vjernik, mora da bude spreman na iskušenja i ispite tokom cijelog života, jer Uzvišeni Allah kaže:

أَحَسِبَ النَّاسُ أَنْ يُتْرَكُوا أَنْ يَقُولُوا آمَنَّا وَهُمْ لا يُفْتَنُونَ وَلَقَدْ فَتَنَّا الَّذِينَ مِنْ قَبْلِهِمْ فَلَيَعْلَمَنَّ اللَّهُ الَّذِينَ صَدَقُوا وَلَيَعْلَمَنَّ الْكَاذِبِينَ

Misle li ljudi da će biti ostavljeni na miru ako kažu: "Mi vjerujemo!" i da u iskušenje neće biti dovedeni? Mi smo u iskušenje dovodili i one prije njih, da bi Allah sigurno ukazao na one koji govore istinu i na one koji lažu.

Drugim riječima, naš šehadet će biti provjeren kroz razna iskušenja koja će pokazati koliko smo iskreni u tome da prihvatamo i priznajemo Allaha kao svoga Gospodara, a Njegovim odlukama se pokorili.

Naravno, to nije ništa novo jer je to bio slučaj i sa prethodnim generacijama koje su stavljane na razna i teška iskušenja. Smisao tih iskušenja nekada i sada je bio da se pokaže ko je šehadet iskreno posvjedočio, a ko je lagao.

Onaj koji se uspješno nosi sa iskušenjima zaista zaslužuje da mu se divimo, jer time potvrđuje da je iskreni vjernik i da je njegov šehadet zasnovan na jakim osnovama punim iskrenosti i ubjeđenja.

Zbog toga je Allahov Poslanik, s.a.v.s., u jednom od hadisa rekao: Divan li je primjer vjernika koji je u svakom pogledu na dobitku. Ako ga zadesi kakvo dobro, on zahvali Allahu, a ako ga zadesi kakva nedaća on se strpi - osaburi, pa mu opet bude dobro (obzirom da će za strpljivost biti nagrađen od Allaha). Allahov Poslanika ovaj hadis završava sa konstatacijom da je to slučaj samo sa vjernikom.

Svako od nas je na neki način na iskušenju i svako od nas u svom životu ima jedno ili više iskušenja, bilo ona manja i značajnija. Nekome je iskušenje imetak, nekome zdravlje, nekome djeca. Ono što treba moliti Allaha jeste da nas ne opterećuje sa iskušenjima koja nećemo moći podnijeti ili koja će nas dovesti u očaj i pesimizam, a obje osobine su karakteristične za nevjernike i munafike.

Među narodom vlada pogrešno shvatanje da je osoba kojoj se dešavaju nedaće napuštena i Bogu nije mila, što je upotpunoj suprotnosti sa hadisom u kojem Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: إِذَا أَحَبَّ اللهُ عَبْداً اِبْتَلاَهُ
Kada Allah zavoli Svoga roba On ga stavi na kušnju.

Uzvišeni Allah želi da kroz iskušenja ojača Svoga roba i da pokaže drugima do kojih stepena insan može biti odan i predan Allahu pa makar bio na mukama.

Kada je istinski vjernik na čestim iskušenjima, osobe koje to vide i ne shvataju smisao iskušenja se pitaju zašto mu se to dešava ukoliko je Allahu odan. Naravno, oni nisu svjesni da se iskušenja ne daju po zasluzi, nego s ciljem ispitivanja kako to i sami ajet kojeg smo na početku ove hutbe citirali: Mi smo u iskušenje dovodili i one prije njih, da bi Allah sigurno ukazao na one koji govore istinu i na one koji lažu.

Kroz život nailazimo na mnoštvo iskušenja. Svaki uspjeh i neuspjeh su podjednako iskušenje za čovjeka; uspjeh da bi se pokazalo da li se insan kada uspije oholi i uspjeh pripisuje sebi, zaboravljajući na Allahovu milost i pomoć, kao što je neuspjeh iskušenje gdje se jasno vidi da li insan kod neuspjeha očajava i gubi strpljenje.

Kada vjernik uspije prvu stvar koju uradi jeste da se zahvali Allahu i da učini sedždu zahvale Allahu Koji ga je u tome pomogao i to mu omogućio, dok je nevjernik poput Karuna koji je rekao Ovo što imam stekao sam svojim znanjem, tj. svojim marifetlukom i umijećem.

Koliko sam htio u ovoj hutbi da obradim pitanje iskušenja, toliko sam volio da napravim komparaciju između stanja vjernika i onoga koji to nije kada su u pitanju iskušenja. Vjernikovo srce je ispunjeno zadovoljstvom onim što mu je Allah odredio. Na svakom koraku on svoj govor počinje: "Hvala Allahu", bez obzira u kakvom je on stanju, ali je prva stvar koju on izusti upravo zahvala Allahu.

Kada nešto ne krene onako kako je on to zamislio ne očajava, ne kori se, ne pada u depresiju, nego kaže: "Allah zna u čemu je mudrost, možda se iz ovoga svega izrodi neki hajr." Pogledajmo, vjernik je optimista do krajnjih granica i zbog toga mu drugi koji to ne shvataju zavide.

Jedan kolega mi je nedavno ispričao jedan svoj susret u školi sa jednom kolegicom koja je otvoreno rekla da ne vjeruje u Boga, ali da svoje dijete šalje na vjeronauku samo iz razloga što se divi vjernicima na njihovom unutrašnjem duhovnom zadovoljstvu, spokoju, staloženosti. Upravo to je najveća razlika između vjernika i onoga koji to nije. Vjernik je pun nade i uvijek gleda pozitivno na sve oko sebe, dok nevjernik uvijek strahuje od nečega, pada u očaj i boji se nepoznatoga.

Navešću jedan primjer: Ako se osobi koja nije vjernik nanese nepravda on pada u očaj i smatra da je izgubio, da je poražen, dok istinski vjernik smatra da nikada nije na gubitku. Ako mu je neko nepravdu nanio na dunjaluku, on je potpuno uvjeren u postojanje finalnog obračuna i zna da će mu se to nadoknaditi, bilo danas ili sutra. Upravo to je glavna razlika između vjernika i nevjernika: Pomanjkanje vjere u Ahiret iz čega prositiče sve ostalo.

Evo jedan primjer kako ljudi gledaju na iskušenja: Kada pada kiša, vjernik kaže: "Mašallah, evo Allahove milosti", bez obzira da li mu kišala pasala u datom trenutku ili ne, dok nevjernik na to kaže: "Uh, evo opet lošeg vremena, baš se loše osjećam." Kada je toplo, ne paše im, kada je kiša, ne osjećaju se dobro, ako potraje zima jade se jedni drugima, dok je sve to za vjernika Allahova odredba kojoj se on povinuje, i ne samo to, nego se i zahvaljuje za svako stanje koje ga snađe.
Mnoštvo je teških slučajeva gdje osoba bude stavljena na iskušenje. Nazija Beganović iz Đulića kod Zvornika majka je šestorice šehida i supruga šehida. Njena žrtva je neuporediva. Molim Allaha da joj dā sabura i snage da sve to prebrodi. Ona je izabrana za Preporodovu ličnost 1427. hidžretske godine, zbog svoga iskušenja za koji će biti, ako Bog da, nagrađena.
Ponekad iskušenja budu kazna za nepravdu koju smo drugima nanijeli, tako da to više nije iskušenje nego kazna. Hatibi svakoga petka uče ajet koji glasi:
إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُ بِالْعَدْلِ Allah zahtijeva da se bude pravedno.

Nepravda se uvijek vraća kao bumerang i bude teška i bolna po onu osobu koja je drugima nanosila nepravde. Zato, čuvajmo se nepravde da ne bi bili dovođeni u iskušenja.
Ako govorimo o iskušenjima i njihovoj ulozi u životu, onda treba da ukažemo na koji način bi se vjernik trebao pripremati za iskušenja kako bi ih što lakše podnio, obzirom da će ih uvijek biti.

Prva stvar koju moramo uraditi jesu farzovi bez kojih nema vjere, a kamoli snage da se podnesu iskušenja. Ovdje prevashodno mislim na pet dnevnih namaza i ramazanski post. Bez njih, teško ćemo imati snage se suprostaviti poteškoćama koje nas zadese.

Drugi način jesu dobrovoljni ibadeti - nafile, poput sunneta prije i poslije farza, dobrovoljnog posta, učenja Kur'ana i svakako ustrajnosti u dovi kada smo sami i kada nas niko ne vidi.

Treći način jeste u ubjeđenju da ako saburimo i zadovoljno podnesemo iskušenje da ćemo za to biti nagrađeni.

I naravno, jedan od veoma dobrih načina ili pomagala pomoću kojih se iskušenja mogu prevazići jesu iskreni prijatelji - vjernici na koje se insan može osloniti i od njih zatražiti pomoć. Često učimo suru El-Asr koja nas upućuje na kontakte sa braćom i međusobno jačanje, međusobno potpomaganje. Uzvišeni Allah u toj suri kaže:

وَالْعَصْرِ إِنَّ الإنْسَانَ لَفِي خُسْرٍ إِلا الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ وَتَوَاصَوْا بِالْحَقِّ وَتَوَاصَوْا بِالصَّبْرِ
Tako mi vremena, čovjek, doista, gubi, samo ne oni koji vjeruju i dobra djela čine, i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.

Prema tome, u iskušenjima nam dosta mogu pomoći naša braća koja će biti uz nas i koja će uz izbavljenje iz naše nevolje zaraditi mnoštvo dobrih djela.

Gospodaru naš, ne iskušaj nas s onim što nećemo moći podnijeti. Gospodaru naš, na kazni nas ako zaboravimo ili što nehotice učinimo! Gospodaru naš, ne tovari na nas breme kao što si ga tovario na one prije nas! Gospodaru naš, ne stavljaj nam u dužnost ono što ne možemo podnijeti, pobriši grijehe naše i oprosti nam, i smiluj se na nas. Ti si Gospodar naš pa nam pomozi protiv naroda koji ne vjeruje! Amin.

Bihać, oktobar 2008., mesdžid Islamskog pedagoškog fakulteta, hatib: Hajrudin Hodžić, prof.