Manipulacija u modernom društvu

Manipulacija u modernom društvu

Danijela Živančević, 04.07.2011.

O manipulaciji, manipulantima i manipulisanima, načinima „upravljanja“ drugima, kao i o ljubavnoj manipulaciji i emotivnoj uceni... za „Život plus“ govori psihoterapeut Danijela Živančević Manipulacija je veoma izražena u modernom društvu Psiholozi ističu da sve što kažemo ili učinimo, svesno ili nesvesno, na neki način utiče na druge. Međutim, do određene granice tu ne mora da bude ničeg negativnog. Problem nastaje tek kada se želje pretvore u potrebu da se kontroliše i upravlja drugima, da se svi konci drže u rukama, da se impresionira neko na štetu ili račun nekog drugog. Pri tom se često ne preza ni od čega, koriste se razna manipulativna sredstva, ne bi li se ostvario cilj... igra se na kartu poverenja, pohvala, komplimenata, ucene, emocija, izazivanja krivice... I najčešće je ovu igru teško prekinuti! Nešto više o manipulaciji, manipulantima i manipulisanima, načinima „upravljanja“ drugima, kao i o ljubavnoj manipulaciji i emotivnoj uceni... za „Život plus“ govori psihoterapeut Danijela Živančević. - Manipulacija, koja vodi poreklo od latinske reči “manus“ – ruka - što znači rukovati, ima za cilj da izazove neku emocionalnu reakciju kod osobe i da ona u skladu sa tim uradi nešto što koristi manipulatoru. Najčešće manipulator želi da navede sagovornika da oseća krivicu, a to je veoma moćno manipulativno sredstvo zato što je priroda tog osećanja takva da motiviše osobu na pokajanje zbog nečeg što je uradila, a što manipulator pokušava da predstavi kao pogrešno. Manipulacija, međutim, retko kada je efikasna kod ljudi koji imaju dovoljan nivo autonomije ličnosti, sude sami o svojim postupcima i ne dozvoljavaju tako lako da tuđa merila budu i njihova. Dakle, zrele ličnosti koje imaju visok nivo autonomije, samopouzdanja i samoodgovornosti veoma je teško manipulisati, i obrnuto. Različita su sredstva pomoću kojih manipulatori dobijaju ono što žele. Koji su najčešći oblici manipulacije, odnosno na koje je sve načine moguće upravljati drugima? - Pažljivom analizom možemo reći da gde god ima komunikacije ima i manipulacije, samo je pitanje stepena njene izraženosti. Pa tako u političkim sistemima i propagandi apsolutno je zastupljena, a u iskrenim i bliskim odnosima ima manji uticaj. Načini na koje se upravlja drugima mogu biti beskrajni, ipak najčešći oblici manipulacije su izazivanje osećanja krivice, poigravanje sa osećanjem lične vrednosti pojedinca, manipulisanje osećanjem prihvatanja i odbacivanja, zatim pretnja i zastrašivanje i razne uvrede ličnosti sa etiketiranjem ... Ko su manipulatori i koji su njihovi najčešći motivi za ovakvo ponašanje? - Mislim da svi mi ponekad koristimo manipulaciju, ali se razlikujemo po tome u kojoj meri je ona prisutna u našim odnosima. Imamo ljude koji je povremeno koriste da bi došli do svojih ciljeva, i one koji to rade uvek. To su uglavnom oni koje možemo nazvati “šarmantni manipulatori”, odnosno osobe koje su tokom odrastanja razvile strategiju ponašanja koja ima za cilj da dominiraju u odnosu, da njihove želje uvek budu zadovoljene, jednom rečju da budu u superiornom položaju u odnosu na druge. Inače, potreba za superiornošću gradi se u procesu vaspitanja, a najčešća su dva potpuno suprotna vaspitna stila koja potkrepljuju superioran stav - preterano udovoljavanje i zlostavljanje. Kod preteranog udovoljavanja dete sistematski dobija poruku „ti si najvažniji i zato je sve tebi podređeno, ti si nam sve i mi ti se divimo”. U skladu sa svojom prvobitnom društvenom sredinom dete razvija strategiju da takva pravila u kojem je ono centar nastave da traju i izvan porodične sredine. Tako formiran čovek i sam koristi manipulaciju, nadajući se da će mu se na takav način i dalje drugi podređivati. Suprotan njemu je vaspitni stil koji može da izgradi veoma sličnu strukturu ličnosti, a u njemu dominira zlostavljanje i zanemarivanje. Ovakve osobe mogu da budu veoma uspešne u nekim poslovima, posebno politici i trgovini, ali najčešće veoma stradaju u bliskim odnosima u kojima manipulacija ne može dugo da traje, zato što manipulisane osobe uglavnom pate i na kraju napuštaju manipulatora. Svi smo manje više podložni manipulaciji, ali postoje osobe koje su vrlo često „lak plen“ za manipulatore. Šta je za njih karakteristično? - Manipulator je osoba koja „baca udicu“, a sagovornik je taj koji ima izbor da li da „zagrize“ ili ne. Dakle, manipulator nas ne manipuliše već poziva da budemo izmanipulisani. Neko se lakše „upeca“, a neko teže, a to zavisi od životnih uverenja, razumevanja sopstvenih emocija, nivoa samopouzdanja i komunikacijskih veština. Šta je to svesna, a šta nesvesna manipulacija? - Kod svesne manipulacije manipulator je svestan cilja koji želi da postigne i zato se pred drugima pretvara ili glumi upravo da bi što bolje ostvario svoj cilj i time iskoristio drugu osobu, a kod nesvesne manipulacije taj cilj je skriven i za samog manipulatora. Kada govorimo o nesvesnoj manipulaciji, prelazimo na područje psihološke igre. Na primer, mlada, atraktivna i lepa žena koja ima uspešnu karijeru i kao osoba se oseća uspešno i ispunjeno, ali je kao žena veoma nesigurna u svoju seksualnost. Ona jednim delom sebe želi da uđe u vezu u kojoj će moći da oslobodi svoju seksualnost i bude slobodna, a drugim delom sebe veruje da seks nije “ok”. Dakle, imamo unutrašnji konflikt „Želim seks“ – „Ne budi seksi“ koji se očituje u komunikaciji sa suprotnim polom, tako što ona flertuje i šalje neverbalnu poruku “slobodno mi priđi”, a kada muškarac priđe ona napravi obrt tako što uradi nešto što zna da će dovesti do odbijanja. Jedan od oblika manipulacije je i emotivna ucena. Šta je za nju specifično i kako je prepoznati? - Emotivna ucena se u transakcionoj analizi naziva reket osećanja. Termin reket originalno potiče iz sveta kriminala, gde kriminalac nudi “pomoć” tako što od nekog poslodavca traži novac, a on će mu zauzvrat čuvati radnju od osoba koje žele da mu zapale radnju. Psihološka poruka u ovoj komunikaciji glasi “Ako ne platiš, ja ću ti zapaliti radnju”. Znači da osoba dobija lažnu zaštitu, tako i reket osećanja pružaju osobi lažni osećaj zaštićenosti. Kada se reket osećanje koristi kao sredstvo manipulacije drugima, onda to može da izgleda na primer ovako - - devojka ili žena koja je naučila da kada je tužna i plače, dobija od muškaraca ono što želi. Dakle, nesvesno, ona je razvila tugu kao reket jer je naučila da tako može da natera muškarca da se ponaša onako kako ona želi. Dok, na primer, muškarac može da razvije ljutnju kao reket osećanje da bi izmanipulisao ženu da se ponaša onako kako on želi. I na kraju šta biste posavetovali osobe koje su podložne manipulaciji, kako da budu svoji i slobodni? - Kao prvi korak koji je važno da savladamo jeste sticanje ličnog uverenja da niko ne može manipulisati našim emocijama i postupcima ako mu to mi ne dozvolimo. Problem je u tome što mi često nismo svesni da to dozvoljavamo, čak nekada neverbalnom komunikacijom i provociramo druge da manipulišu sa nama. Zato, da bismo postali što efikasniji u zaustavljanju manipulacija prvi važan korak je da preispitamo naša uverenja koja smo izgradili u detinjstvu i tokom života, a koja nas sprečavaju da objektivno sagledamo sebe, svoju vrednost, prava, potencijale i samopouzdano reagujemo u odnosu sa manipulativnim sagovornikom. Drugi korak je rad na komunikacijskim veštinama, dakle uvežbavanje da što jasnije iznosite svoje želje i interese manipulativnom sagovorniku. LJUBAVNA MANIPULACIJA - Manipulacija u vezi može da bude sve ono što pokušavamo da dobijemo od partnera, a nismo otvoreno tražili, već koristimo neku vrstu prevare. To se može ticati svega u zajedničkom životu, novca, pomoći oko vaspitanja ili nekih kućnih obaveza, brige i nežnosti, seksa, pažnje... Napomenula bih da u bliskim vezama, gde imamo dve odrasle, fizički i mentalno zdrave osobe svaka učestala manipulacija negativno utiče na odnos. Iako može biti efikasna neko vreme, dugoročno posmatrano tu se uvek neko oseća prevarenim, a bliske veze su zasnovane na poverenju. Istraživanja su pokazala da žene često koriste manipulaciju, najčešće u kojim situacijama? - Mislim da neke žene pribegavaju manipulaciji u situacijama kada im je potrebna pažnja. Nekako im se čini da to ne mogu tako otvoreno da traže, što je velika greška, ili se plaše odbijanja pa koriste manipulaciju. Žene koje iz tog razloga manipulišu najčešće se opredeljuju za strategiju „ti si kriv“, i onda vređaju, zahtevaju, pridikuju. Ovaj način može biti uspešan neko vreme, ali dugoročno gledano je izuzetno štetan

Kineska narodna pesma

Iz Svetog pisma o ogovaranju intigama i splatkama

  

TAMO I OVDE
Pablo Pikaso

Protiv ogovaranja, klevetanja/spletkarenja i prepričavanja priča

(iz Riječi)

‘Ne raznosi klevete među svojim narodom; ne izvrgavaj pogibli krv svoga bližnjega. Ja sam Gospodin Bog!’   Levitski Zakonik 19:16

‘Gospodine Bože, tko smije prebivati u šatoru Tvome, tko li stanovati na svetoj gori Tvojoj? Onaj samo tko živi čestito, koji čini pravicu, i istinu iz srca zbori, i ne kleveće jezikom; koji bližnjem zla ne nanosi i ne sramoti susjeda svoga…’   Psalam 15:1-3

‘Lažljive usne kriju mržnju, a tko klevetu širi, bezuman je! Obilje riječi ne biva bez grijeha, a tko zauzdava svoj jezik, razuman je.’    Mudre Izreke 10:18, 19

‘Bezbožnik ustima ubija svoga bližnjega, a pravednici se izbavljaju znanjem.’   Mudre Izreke 11:9

‘Nerazumnik prezire svoga bližnjega, dok čovjek uman šuti. Tko s klevetom hodi, otkriva tajnu, a čovjek pouzdana duha čuva se.’   Mudre Izreke 11:12, 13

‘Riječi opakih pogubne su zamke, a pravedne izbavljaju usta njihova.’  Mudre Izreke 12:6

‘Bezočnik pripravlja samo zlo i na usnama mu je oganj plameni. Himben čovjek zameće svađu i klevetnik razdor među prijatelje.’    Mudre Izreke 16:27, 28

‘Tko se ruga siromahu, podruguje se Stvoritelju njegovu, i tko se veseli nesreći, ne ostaje bez kazne.’  Mudre Izreke 17:5

‘Tko prikriva prijestup, traži ljubav, a tko glasinu širi, razgoni prijatelje.’  Mudre Izreke 17:9

‘Bezumnikove se usne upuštaju u svađu i njegova usta izazivlju udarce. Bezumnomu su propast vlastita usta i usne su mu zamka životu. Klevetnikove su riječi kao poslastice: spuštaju se u dno utrobe.’     Mudre Izreke 18:6-8

‘Bolji je siromah koji živi u nedužnosti nego čovjek opakih usana i k tomu bezuman.’    Mudre Izreke 19:1

‘Tko okolo kleveće, otkriva tajne: zato se ne miješaj s onim komu su usne uvijek otvorene.’   Mudre Izreke 20:19

‘Otjeraj podsmjevača i prestat će svađe i nestat će nesloga i pogrda.’    Mudre Izreke 22:10

‘Kad si u parbi s bližnjim svojim, ne otkrivaj tuđe tajne, da te ne izgrdi tko čuje i da ti se kleveta ne vrati.’   Mudre Izreke 25:9, 10

‘Sjeverni vjetar donosi dažd, a himben jezik srdito lice.’   Mudre Izreke 25:23

‘Kad nestane drva, oganj se gasi, i kad više nema klevetnika, prestaje svađa. Ugljen je za žeravnicu i drvo za oganj, a svadljivac da raspaljuje svađu. Klevetnikove su riječi kao slastice: spuštaju se u dno utrobe. Srebrna gleđa preko zemljana suđa: laskave usne i opako srce.’      Mudre Izreke 26:20-23

‘Ne ogovarajte, braćo, jedni druge! Tko ogovara ili sudi brata svoga, ogovara i sudi Zakon. A sudiš li Zakon, nisi vršitelj nego sudac Zakona.  Jedan je Zakonodavac i Sudac: Onaj Koji može spasiti i pogubiti. A tko si ti da sudiš bližnjega?’   1 Ivanova 4:11, 12

‘Ubacimo li uzde u usta konjima da ih sebi upokorimo, upravljamo i cijelim tijelom njihovim. Evo i lađa: tolike su i silni ih vjetrovi gone, a neznatno ih kormilo upravlja kamo kormilarova volja hoće. Tako i jezik: malen je ud, a velikim se može ponositi. Evo: kolicna vatra koliku šumu zapali! I jezik je vatra, svijet nepravde. Takav je jezik među našim udovima, kalja cijelo tijelo te, zapaljen od pakla, zapaljuje kotač života. Doista, sav rod zvijeri i ptica, gmazova i morskih životinja dade se ukrotiti, i rod ih je ljudski ukrotio, a jezik - zlo nemirno, pun otrova  smrtonosnog - nitko od ljudi ne može ukrotiti. Njime blagoslivljamo Gospodina i Oca, njime i proklinjemo ljude na sliku Božju stvorene: iz istih usta izlazi blagoslov  i prokletstvo. Ne smije se, braćo moja, tako događati! Zar vrelo na isti otvor šiklja slatko i gorko? Može li, braćo  moja, smokva roditi maslinama ili trs smokvama? Ni slan izvor ne može dati slatke vode.’  Jakovljeva 3:3-12

*

OGOVARANJE/KLEVETANJE

Proizlazi iz zla srca

‘Dobar čovjek iz dobra blaga srca svojega iznosi dobro, a zao iz zla iznosi zlo. Ta iz obilja srca usta mu govore.’  Luka 6:45

Često proizlazi iz mržnje

‘Usta bezbožna i prijevarna na me se otvaraju, govore mi jezikom lažljivim, riječima me mržnje okružuju, bezrazložno me napadaju.’   Psalam 109:2, 3

Do njega vodi ljenost

‘Mlađe pak udovice odbijaj jer kad ih požuda odvrati od Krista, hoće se udati, pa zasluže osudu što su pogazile prvotnu vjernost. A uz to se, obilazeći po kućama, nauče biti besposlene, i ne samo besposlene, nego i brbljave i nametljive, govoreći što ne bi smjele.’    1 Timotej 5:11-13

Njemu su predani/skloni zli ljudi

‘Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare. U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje.’  Psalam 50:19, 20

Karakteristično je za Vraga

‘I začujem glas na nebu silan: Sada nasta spasenje i snaga i kraljevstvo Boga našega i vlast Pomazanika njegova! Jer  zbačen je tužitelj braće naše koji ih je dan i noć optuživao pred Bogom našim.’  Otkrovenje 12:10

Ljube ga opaki ljudi

‘Mili su ti pogubni govori, lažljivi jeziče!’  Psalam 52:4

Žene se upozoravaju protiv ogovaranja

‘… starice isto tako - vladanja kakvo dolikuje svetima: ne klevetnice…’    Titu 2:3

Žene Božjih slugu ga trebaju zaobilaziti

‘Žene isto tako neka budu ozbiljne, ne klevetnice nego trijezne, vjerne u svemu.’    1 Timoteju 3:11

Krist je bio izložen ogovaranju

‘Ustadoše svjedoci opaki: pitaju Me za ono što ne znam.’   Psalam 35:11

‘A glavari svećenički i cijelo Vijeće tražili su kakvo lažno svjedočanstvo protiv Isusa da bi Ga mogli pogubiti. Ali ne nađoše premda pristupiše mnogi lažni svjedoci.’    Matej 26:59, 60

‘Namještaju Mi zamke oni koji Mi život vrebaju, koji Mi žele nesreću, propašću Mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.’   Psalam 38:12; 109:2

I Božje sluge su bile izložene

‘I zar da ne "činimo zlo da dođe dobro", kako nas kleveću i kako neki kažu da govorimo? Sud ih pravedni čeka!’  Rimljanima 3:8

Božje sluge trebaju suspregnuti svoj jezik od ogovaranja/klevetanja

‘Jezik svoj oda zla suspreži i usne od riječi prijevarnih!’ Psalam 34:13

‘Doista, tko želi ljubiti život i naužit se dana sretnih, nek suspregne jezik oda zla i usne od riječi prijevarnih.’  1Petrova 3:10

Božje sluge trebaju odložiti svako ogovaranje/klevetanje

‘Daleko od vas svaka gorčina, i srdžba, i gnjev, i vika, i hula sa svom opakošću!’    Efežanima 4:31

Trebaju na njega uzvratiti dobrom

‘Proklinjani blagoslivljamo, proganjani ustrajavamo, pogrđivani tješimo. Kao smeće svijeta postasmo, svačiji izmet sve do sada.’  1Korinćani 4:12, 13

Božje sluge blažene kad ga izdržavaju

‘Blago vama kad vas - zbog mene - pogrde i prognaju i sve zlo slažu protiv vas!’     Matej 5:11

Uzrok je razdora/svađe među braćom

‘… lažan svjedok koji širi laži, i čovjek koji zameće svađe među braćom.’    Mudre izreke 6:19

Uzrok ubojstva

‘Jeruzaleme… u tebi su klevetnici zbog kojih se krv prolijeva…’  Ezekijel 22:9

Jezik klevetnika/ogovaratelja je poput biča

‘Biču zla jezika uklonit će tebe…’ Job 5:21

Je otrovno

‘Izbavi me, Jahve, od čovjeka zlobna, zaštiti me od čovjeka nasilna: od onih koji pakosti u srcu smišljaju i čitav dan začinju kavge. Kao zmije bruse jezike svoje, pod usnama im je otrov ljutičin.’   Psalam 140:3 

Završava u potpunom bezumlju

‘Bezumnika upropašćuju njegove usne. On počinje svoje besjede ludošću i svršava ih potpunim bezumljem.’   Propovjednik 10:13

Ljudi će odgovarati za ogovaranje/klevetanje

‘A kažem  vam: za svaku bezrazložnu riječ koju ljudi reknu dat će račun na Dan sudnji.’    Matej 12:36

Kazna za ogovaranje/klevetanje

‘Ako kakav krivi svjedok ustane protiv koga optužujući ga  za pobunu, onda obojica koja se parbe neka stupe pred Jahvu, pred svećenika i suce koji budu vršili službu u to vrijeme. Neka suci provedu temeljitu istragu. Bude li se pokazalo  da je svjedok lažan i da je lažno svjedočio protiv svoga brata, učinite mu onako kako je on kanio svome bratu. Iskorijeni  zlo iz svoje sredine! Drugi će, kad o tome čuju, pobojati  se te više neće činiti takva zla u tvojoj sredini. Neka ti se oko ne sažaljuje! Život za život; oko za oko;  zub za zub; ruka za ruku; noga za nogu.’

Ponovljeni Zakon 19:16-21

***

O ogovaranju/spletkarenju 

Iz prenaglih/brzopletih sudova/prosudbi proizlazi nepovjerenje, prezir prema drugima, ponos, i samo-dostatnost, i bezbroj drugih škodljivih/opasnih/smrtonosnih rezultata, među kojima se posebno ističe grijeh ogovaranja/klevetanja, koji je istinska kuga društva. Oh, zašto ne mogu uzeti živi ugljen sa Oltara Božjeg, i dodirnuti usne ljudi, tako da njihova nepravda/zlobnost može biti otklonjena i njihov grijeh pročišćen, baš kako je Seraf pročistio usne Izaijine (Izaija 6:6, 7). Onaj koji bi svijet mogao pročistiti od ogovaranja/klevetanja, očistio bi ga od velikog dijela njegove grešnosti.

Onaj koji nepravedno odnese (= ocrni) dobro ime (= reputaciju) svoga bližnjega je kriv za grijeh, i obavezan je dati odštetu, u skladu sa prirodom njegovog zlog govorenja; budući da ni jedan čovjek ne može ući u Nebo opterećen ukradenim dobrima, a od svih svjetovnih vlasništava najdragocjenije je dobro ime (= reputacija). Ogovaranje/klevetanje je određena vrsta ubojstva: jer svi mi imamo tri života – duhovni život, koji ovisi o Milosti Božjoj; tjelesni život, ovisan o duši; i civilni život, koji se sastoji od dobrog glasa (= reputacije). Grijeh nas lišava (= uskraćuje, oduzima) prvog, smrt drugog, a ogovaranje/klevetanje trećeg. Ali ogovarač/klevetnik počinjava tri pojedinačna ubojstva sa svojim besposlenim jezikom: on uništava svoju vlastitu dušu i dušu onoga koji sluša, kao što uzrokuje i civilnu smrt predmetu svojeg ogovaranja/klevetanja; jer, kako Sv. Bernard kaže, Vrag ima vlast i nad onim koji ogovara/kleveće i nad onima koji ga slušaju, (on vlada) nad jezikom jednog, a uhom drugog. I David kaže o ogovaračima/klevetnicima: ‘Poput zmije su naoštrili jezike svoje, pod usnama im je otrov ljutičin (Psalam 140:3).’ Aristotel kaže da, poput rašljastog, dvosjeklog jezika zmije, takav je jezik ogovarača/klevetnika, koji jednim ubodom (= naglim pokretom) truje uho i onoga koji ga sluša, i dobar glas onoga kojeg se ogovara/kleveće.

Kćeri moja, preklinjem te da nikad o nikome zlo ne govoriš, niti direktno niti indirektno; uvijek izbjegavaj nepravedno pripisivati grijehe ili greške svome bližnjemu, bespotrebno razotkrivati njegove stvarne greške, preuveličavati one koje su otkrivene/očevidne/neskrivene, pripisivati krive motive dobrim akcijama, negirati dobro koje znaš da postoji u drugome, maliciozno ga skrivati, podcjenjivati/obarati mu vrijednost/cijenu u razgovoru. U svim i svakom od ovih načina ti teško vrijeđaš Boga, iako je najgora kriva optužba, ili negiranje istine na štetu tvoga bližnjega, pošto u tome sa laži kombiniraš njegovu štetu.

Oni koji druge ogovaraju/kleveću pretvarajući se kako to čine u dobroj volji, ili pomoću nečasnog/nepoštenog pretvaranja kako su prijatelji, su najpakosniji i najopakiji od svih. Oni će izjaviti kako vole svoju žrtvu, i da je on (= žrtva njihova ogovaranja) na mnoge načine izvanredan čovjek, ali istinu svejedno treba reći, i on je u toj stvari bio jako u krivu; ili da je takva i takva žena generalno gledano jako čedna/čestita, ali… i tako dalje. Zar ne vidiš kroz pretvaranje/lukavstvo? Onaj koji povlači luk povlači strijelu što bliže može k sebi, ali to je samo da bi ju pustio da silnije leti; i tako takvi ogovarači/klevetnici izgledaju kao da zadržavaju njihovo zlo-govorenje, ali to je samo da bi ga pustili da leti sigurnije ka cilju i da dublje prodre u umove slušatelja. Duhovito/dosjetljivo ogovaranje/klevetanje je najštetnije od svih; jer baš kao što su neki otrovi slabi kada ih se pojedinačno uzme (= kada se samo jedan uzme), oni postaju snažni kada se promiješaju sa vinom, isto tako ogovaranje/klevetanje, koje bi ušlo na jedno uho i izašlo na drugo, pronalazi svoje odmaralište u mozgu slušatelja kada je popraćeno sa zabavnim/zanimljivim, duhovitim komentarima. ‘Otrov ljutičin je pod njihovim usnama.’ Ugriz zmije ljutice je jedva primjetan, i njezin otrov najprije uzrokuje samo iritaciju koja jedva da je neugodna, tako da se srce i nervni sistem rašire i primaju taj otrov, protiv kojeg poslije nema lijeka.

Ne izjavljuj kako je čovjek pijanac iako si ga možda vidjela pijanog, ili da je preljubnik, pošto znaš da je sagriješio; jedno djelo ga ne obilježava zauvijek. Sunce je jednom stajalo dok su Jošua i djeca Izraelska osvetu vršili nad svojim neprijateljima (Jošua 10:13), a drugi puta je bilo zamračeno u podne kada je Gospodin bio razapet (Luka 23:44), ali nitko otuda ne bi rekao kako je ono nepomično ili mračno. Noa se jednom napio, a Lot je, štoviše, bio kriv za incest, ipak ni o jednom ni o drugom čovjeku se ne bi moglo reći da su se uobičajeno prepuštali takvim grijesima; niti bi ti nazvala Sv. Pavla čovjekom od krvi (= u smislu ‘koji proljeva krv’) ili huliteljem, pošto je on hulio i prolijevao krv prije nego je postao Kršćaninom. Prije nego čovjek zasluži da ga na taj način žigošu, on mora formirati naviku grijeha za kojeg ga optužuju, i nepošteno je čovjeka nazvati požudnim ili lopovom, pošto si ga jednom poznavala kako krade ili biva požudan. Čak kada je čovjek može biti dugo ustrajao u grijehu, ti možeš reći što je neistinito nazivajući ga poročnim. Simon gubavac je nazvao Magdalenu grešnicom, pošto je jednom živjela život grijeha; ali je lagao, jer ona više nije bila grešnica, već radije prilično svecu nalik pokajnik, i zato je naš Gospodin Osobno stao na njezinu stranu (= u smislu, ‘stao joj je u odbranu’) (Luka 7:37-39).

Farizej je gledao na carinika kao na velikog grešnika, - najvjerojatnije kao na nepravednog, ucjenjivača, preljubnika (Luka 18:11), ali kako je samo griješio, budući da je osuđeni carinik čak i tada bio opravdan! Ako je Božja Milost tako velika, da je njoj jedan jedini trenutak dovoljan da opravda i spasi čovjeka, kakvo osiguranje mi imamo da je onaj koji je jučer bio grešnik isti (takav grešnik i) danas? Jučer ne može biti današnji sudac (ili ‘jučer ne može suditi danas’), niti danas (može suditi) jučer; svi će zaista biti suđeni na Posljednji Veliki Dan. Ukratko, mi nikad ne možemo utvrditi/potvrditi za čovjeka da je zao bez rizika da lažemo. Ako bude apsolutno nužno govoriti, mi možemo reći da je on bio kriv za jedno takvo djelo, da je vodio zao život u to i to vrijeme, ili da on u sadašnje vrijeme počinjava određenu nepravdu/zlo; ali mi nemamo pravo izvlačiti zaključke od jučer za danas, niti od danas za jučer; a još manje govoriti s obzirom na budućnost.

Ali dok si tako izuzetno osjetljiva i na najmanji pristup ogovaranju/klevetanju, ti se također moraš zaštititi od krajnosti u koju neki ljudi upadaju, koji, u njihovoj želji da o nikome ne govore zlo, u stvari podupiru i dobro/pozitivno govore o poroku. Ako moraš imati posla sa nekim tko je bez ikakve sumnje klevetnik, ne opravdavaj ga pod izgovorom kako je iskren ili kako slobodno govori; ne nazivaj onog tko je nepopravljivo/ozoglašeno uobražen, liberalnim i elegantnim; ne nazivaj opasne lakoumnosti pukom jednostavnošću; ne prekrivaj neposlušnost pod imenom gorljivosti, ili aroganciju otvorenošću, ili opaku intimnost prijateljstvom. Ne, dijete moje, mi nikad ne smijemo, u našoj želji da izbjegavamo ogovaranje/klevetanje, bodriti/promicati ili laskati poroku u drugih; već mi moramo zlo nazivati zlim, grijeh grijehom, i čineći tako mi ćemo služiti Božjoj Slavi, uvijek imajući na pameti ova pravila.

Da bi bila opravdana u osuđivanju grijeha (svoga) bližnjega, moraš biti sigurna da je to/tako potrebno učiniti ili za njegovo dobro ili dobro drugih. Na primjer, ako se pred mladim ljudima govori o lakomilsenom, neprikladnom ponašanju tako proračunato da bi se oštetila njihova čednost, i ti prođeš pored toga (= ne kažeš ništa), ili ga opravdaš, oni (tako) mogu biti navedeni da o zlu razmišljaju lakomisleno, i da ga imitiraju; i prema tome, ti si obavezna odmah slobodno osuditi sve takve stvari, osim ako je očigledno da prešućujući/rezervirajući svoje dobrotvorno djelovanje prekoravanja za buduće vrijeme, ti to (tada) možeš učiniti puno korisnije.

Nadalje, u takvim prilikama treba itekako biti siguran da si ti naj-ispravnija osoba među prisutnima da izraziš svoje mišljenje, i da bi tvoja šutnja u svakom slučaju izgledala kao opraštanje/zanemarivanje grijeha. Ako si ti jedna od najmanje važnih osoba među prisutnima, najvjerojatnije nije tvoje da prigovaraš/prekoravaš; ali pretpostavljajući da je to tvoja obaveza, budi najpažljivije pravična/nepristrana/poštena u onome što govoriš, - neka ne bude ni jedna riječ previše ili premalo. Na primjer, ti prekoravaš intimnost određenih ljudi, kao opasnu i indiskretnu. Dobro, ali vagu moraš održavati najtočnijom pravednošću, i ne preuveličavati ni na najmanjoj sitnici. Ako se tamo radi samo o beznačajnoj pojavi zla, ne izreci ništa više od toga; ako bude pitanje određene neznatne nepromišljenosti, ne preuveličavaj (= ne čini od toga više nego što jeste); ako, zaista, ne bude niti nepromišljenost niti pozitivna pojava zla, već jedino takva da pruža izgovor za zlobno klevetanje, ili kaži jednostavno toliko, ili, još bolje, nemoj reći ništa. Kada govoriš o svome bližnjemu, gledaj na svoj jezik kao na oštru britvu u kirurškoj ruci, koji se sprema prerezati živce i tetive; treba ga koristiti zaista pažljivo, da bi se osiguralo da se ne kaže ni dijelić više ili manje od istine. I naposlijetku, kada si pozvana da optužiš/ukoriš grijeh, uvijek nastoj koliko god je moguće poštedjeti grešnika.

O javnim, nepopravljivim grešnicima se može govoriti javno, pod uvjetom da uvijek čak i onda prevladava duh ljubavi prema bližnjem i suosjećanja, i da o njima ne govoriš sa arogancijom/ohološću ili drskošću, ili kao da uživaš u propasti drugih. Takvo ponašanje je siguran znak zlobnog i neplemenitog uma. I, naravno, ti moraš otvoreno govoriti osuđujući javne neprijatelje Boga i Njegove crkve, krivovjernike i raskolnike, - istinska je ljubav prema bližnjem ukazati na vuka kamogod se on ušulja među stado. Većina ljudi sebi dozvoljava apsolutnu širinu u kritiziranju i cenzuriranju vladara, i u klevetanju nacija, u skladu sa njihovim vlastitim mišljenjima i sklonostima. Ali da li ti izbjegavaš ovu pogrešku; to Bogu nije prijatno, i lako bi te moglo uvesti u rasprave i svađe. Kada o bilo kome čuješ zlo, na optužbu baci bilo kakvu pravičnu/nepristranu/fer sumnju koliko je to u tvojoj moći; ili, ako je to nemoguće, ispričaj okrivljenika bilo kakvim dostupnim izgovorom; a gdje čak ni to ne može biti, budi ipak puna sažaljenja i suosjećanja, i podsjeti one sa kojima pričaš da oni koji stoje pravo tako stoje jedino Milošću Božjom. Daj sve od sebe da ljubazno provjeriš (do)nosioca skandala, i ako znaš bilo što povoljno o osobi koja je kritizirana, daj sve od sebe da to spomeneš.

OGOVARANJE, SPLETKARENJE,

Kad bi svi ljudi znali što jedni o drugima govore, na svijetu ne bi bilo ni četvorice prijatelja. (narodna izreka)

                                                 

Jedna od najgorih osobina, a moglo bi se reci i omasovljeni i najnizi oblik drustvene svesti, koju čovek može posedovati je ogovaranje 

Uzroci ogovaranja su mnogi, a najčešći razlog je ljutnja, samoodbrana u pokušaju da se lični ružan čin, odn. krivica zamaskira pričom o osobi koja nije prisutna pri čemu se izvrću činjenice i barata sa poluistinama,zatim patetika, samosažaljenje i samohvalisanje da bi se o dotičnoj osobi stekao utisak kakav ona želi, iznoseći lični problem i  da bi se učesnici pridobili bez informacije od druge strane, kao i samohvalisanje u cilju podizanja utiska ličnih vrednosti na račun osobe koja se ogovara. Uzroci su najcesce prazan život,  zatim zavist koja bi mogla da bude na prvom mestu i sl. 

Tema  znacajna, a gotovo da se ne mogu naci analiticka misljenja i stavovi i studiji, savremenih strucnjaka i nacnika.  Jesmo li svesni sta radimo i koliko stete nanosimo licnim zivotima i drustvu ?

Prenosim  clanak Dejana Bicanica sa sajta "Zive reci utehe"

Mnoge vrijedne misli su izgovorene na račun jedne od najprisutnijih stvarnosti, o našem govoru i njegovom naličju – ogovaranju. Ogovaranje je staro koliko i čovjek. Da nam ne donosi toliko zla, skoro bi ga proglasili prirodnim. Ali ono to svakako nije. Često bezazleno u svakodnevici uživamo u njemu. Ali kada nas zli jezici opeku svojim otrovom, nimalo nam nije svejedno. Ogovaranje, bilo zasnovano na neistini ili na istinitim činjenicama, je sastavni dio ljudske pale prirode. Posljedice mogu biti nesrazmjerne i zastrašujuće.

Pojedinci kao žrtve ogovaranja sebi su oduzimali život. Porodice su bile razorene. Ljudi su se obračunavali fizički, a često postajali i ubice. Materijalna šteta i egzistencijalna ugroženost kao posljedica ogovaranja nisu rijetkost. Prijatelji su zamrzili jedan na drugoga radi ogovaranja. Ljudi su mijenjali prebivališta ili radna mjesta da bi pobjegli od zlonamjernog klevetanja.

Ne poznajem nikoga lično da nije na svojoj koži iskusio ogovaranje i klevetu. Nažalost, ma šta mislili o sebi po ovom pitanju, podležemo zajedničkom pravilu, a to je da većina ogovara i većina su ogovarani. Pa ako nam nije svejedno šta i kako pričaju o nama, ako često patimo zbog drugih, već nam je jasno da je ljudski govor sveta stvar. Jer kažu, jezik je često oštriji od mača. Njime možemo nekog sahraniti živog, ili vaskrsnuti iz javne nemilosti – ako smo dovoljno sposobni.

Kada govorimo o ljudima iza njihovih leđa, kada govorimo o njihovim greškama stvarnim ili izmišljenim, nepotrebno i bez razloga. To je ogovaranje. Ne mora to biti laž ako ispričaš istinu sa namjerom da povrijediš, to je već spletkarenje. Neki ljudi stalno kopaju po tuđem prljavom vešu. Iako bi isti mogli toliko dobra da pomenu o onome drugom, ali to izgleda nije dovoljno interesantno. Ipak je zanimljivije izvući neku prljavštinu, makar ona bila i poluistina i sa nekakvom zluradošću naslađivati se tuđim problemom. Naše su oči prozor u svijet pun ljepote, ali ponekad se zacakle i zasjaju nekim čudnim blještavilom kada saznamo za tuđi grijeh, a pritom na svoje zaboravljamo. Koliko smo samo spremni da ukažemo na tuđe mane, pogrešne postupke, loše namjere… Dok za sebe imamo hiljadu i jedan izgovor, i toliko smo dobri da nam se kao u crtanom filmu zlatni oreol oko glave pojavi i bijela nam krila rastu. A u stvari, aludirajući na sličnu animaciju, od sveg zla rogovi i rep nam niču!

Za Boga naš jezik i naš govor su ogledalo naše duše. Međutim taj jezik može biti izuzetno opak. Jednom prilikom Isus se obratio farisejima i rekao: “Zmijski porode, kako možete dobro da govorite kad ste zli? jer usta govore ono čega je srce puno” (Mat. 12.34). Dakle, sam Hristos nas uvjerava da ono što izgovaramo jeste isto ono što gajimo u srcima našim. Bog je čak i zapovjestima regulisao ovu silu ljudskog duha: “Ne laži”, “Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svoga”. Riječ je moć. Ona govori i o nama i o drugome. Tačnije, kad god bilo kako govorimo o drugome, mi govorimo i o sebi. Sumnjam da postoji neko da uživa dok ga drugi kleveta. Ništa nas tako ne pogodi kao neistina, da smo nešto kazali, nešto uradili, a mi ni krivi ni dužni!

Ipak, ponekad sami se upuštamo u prepričavanja uzbudljivih i golicljivih stvari o poznatim i nepoznatim ljudima. Neki ljudi su robovi zlog jezika. Njihova se taština prosto hrani zaprepašćenjem onih koji se dive njihovoj navodnoj upućenosti u stvari. Jer oni su u toku. Oni znaju kad ko liježe, a kad ustaje. Ali, kada ih bumerang sopstvenog govora potrefi, brane se i tvrde da su nevini. Svi znamo kako ovo može biti neprijatno, ali pitanje je da li se ogovoranje i klevetanje može zaustaviti? Da li se ta bolest ljudskog duha može izliječiti? Može li se zaista, kako nas Biblija uči, živjeti zdravo, čistog obraza i jezika pred ljudima i čiste duše pred Bogom?

Isus poziva svoje sljedbenike da žive po zlatnom duhovnom pravilu: „Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to zakon i proroci” (Mat. 7.12, Čarnić). Odbijmo da učestvujemo u klevetanju. Govorkanja nam nesvjesno daju pogrešnu sliku o nekome. Često o pojedinim ljudima imamo loš stav a da ni riječ nismo prozborili sa njima. I to sve zbog predrasuda. Sotona se danas koristi moćnim medijima da bi širio mnoge laži i podozrivosti prema čitavim nacijama. Sa druge strane, Crkva je stub istine i ne pristaje na dnevne tračeve, koji se sutra zaboravljaju. Kolikim predrasudama danas ljudi robuju! Hristos na poziva da poradimo na svojim srcima. Srce, može da bude tvrdo i krševito, baš kao zemlja koja je nekada bila obrađivana , ali je sada zapuštena i otvrdnula. Potrebno je uzeti plug i uzorati i učiniti je iznova mekom, da bude spremna kako bi primila sjeme. Ako svakodnevno proučavamo Bibliju, naučićemo zaista koliko nas Gospod voli. Međutim On od nas traži da tu ljubav prenesemo na ljude sa kojima se srećemo, da je podijelimo i sa onima koji su postali predmet našeg govora. Ako želiš da uzoreš tvrdu zemlju svoga srca, moraš početi tako što ćeš pogledati u svoje srce i pažljivo ispitati stanje svoga uma kako bi vidio gdje se nalaziš.

Dietrich Bonhoffer njemački pastir koji je ubijen zbog suprotstavljanja nacizmu, napisao je knjigu koja je postala klasično djelo o zajedništvu “Zajednički život”. U njoj, on kaže da je razbijanje iluzija o lokalnoj crkvi dobro, jer uništava naša očekivanja savršenosti. Što prije nestane te iluzije da crkva mora da bude savršena da bismo je voljeli, prije ćemo prestati da je tražimo i počećemo da shvatamo da smo svi mi nesavršeni i da nam je potrebna blagodat. To je početak stvarnog zajedništva.

“Nego molim vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi jedno govorite i da ne bude među vama cepanja, već da budete usavršeni u jednom razumu i jednoj misli” (1.Kor.1,10, Čarnić)

Najnovije

Makovi, ulje na platnu 30 x 30

Suncana livada, ulje na platbu 25 x 35

Muskatle u prozoru, ulje na platnu 30 x 40

Impresija na Savi, ulje na platnu 50 x 70

Poplave u Srbiji 2014. /Serbia floods aerial video

STALJINOV INTERVJU IZ 1934. GODINE KOJI JE OBJAVLJEN U AMERICI

 

Godine 1934, Herbert Džordž Vels je došao u Moskvu da se sastane sa sovjetskim piscima zainteresovanim da se priključe Međunarodnom PEN klubu, na čijem je čelu u to vreme bio on.

Dok je boravio tamo, Staljin mu dao intervju. Njegovo popustljivo držanje kritikovali su Džon Mejnard Kejns i Džordž Bernard Šo, između ostalih, u New Statesmanu. Intervju je prvobitno objavljen kao specijalni dodatak New Statesmana 27. oktobra 1934.

Vels: Veoma sam vam zahvalan, g. Staljin, što ste pristali da se sretnemo. Ja sam nedavno boravio u Sjedinjenim Američkim Državama. Dugo sam razgovarao sa predsednikom Ruzveltom i pokušao da utvrdim njegove osnovne ideje. Sada sam došao kod vas da vas pitam šta radite da promenite svet…

Staljin: Ne mnogo.

Vels: Ja putujem po svetu kao običan čovek i kao običan čovek posmatram šta se oko mene zbiva.

Staljin: Važna javna ličnost poput vas ne može biti „običan čovek“. Naravno, samo će istorija pokazati koliko je neka ličnost značajna; u svakom slučaju, vi ne gledate na svet kao „običan čovek“.

Vels: Ne glumim skromnost. Hoću da kažem da pokušavam da sagledam svet očima običnog čoveka, a ne stranačkog političara ili odgovornog rukovodioca. Poseta Sjedinjenim Državama me je intelektualno uzbudila. Stari finansijski svet se ruši, ekonomski život zemlje se postavlja na nove osnove.

Lenjin je rekao: „Moramo naučiti da poslujemo“, naučiti od kapitalista. Danas kapitalisti moraju da uče od vas, da shvate duh socijalizma. Čini mi se da je u Sjedinjenim Državama u toku duboka reorganizacija, osnivanje planske, odnosno socijalističke privrede. Vi i Ruzvelt ste krenuli sa različitih polaznih tačaka. Ali zar ne postoji bliskost ideja, srodnost ideja između Moskve i Vašingtona?

U Vašingtonu me je zaintrigiralo isto ono što vidim i kod vas: otvaraju se kancelarije, stvaraju se nova regulatorna tela, organizuje se preko potrebna državna služba. Njihova je potreba, kao i vaša, direktivna sposobnost.

Staljin: SAD imaju drugačiji cilj od onoga što mi nastojimo da ostvarimo u SSSR-u. Cilj kojem Amerikanci teže nastao je iz ekonomskih nevolja, iz ekonomske krize. Amerikanci žele da se oslobode krize na osnovu privatne kapitalističke aktivnosti, bez promene ekonomske baze. Pokušavaju da ograniče štetu, gubitke prouzrokovane postojećim ekonomskim sistemom.

Ovde je međutim, kao što znate, umesto stare ekonomske baze stvorena sasvim drugačija, nova ekonomska baza. Čak i da Amerikanci koje pominjente delimično postignu svoj cilj, odnosno smanje gubitke na minimum, neće uništiti klicu anarhije koja je ugrađena u postojeći kapitalistički sistem. Oni čuvaju ekonomski sistem koji neminovno vodi, jer drugačije ne može, do anarhije u proizvodnji. Tako da će to biti, u najboljem slučaju, ne reorganizacija društva, ne ukidanje starog društvenog sistema koji podstiče anarhiju i krize, već ograničavanje nekih njegovih ekscesa. Možda ovi Amerikanci subjektivno misle da reorganizuju društvo, ali objektivno, oni čuvaju postojeću bazu društva. Iz tog razloga, objektivno neće biti nikakve reorganizacije društva.

Niti će tamo biti uvedena planska privreda. Šta je planska privreda? Koje su neke od njenih karakteristika? Planska privreda pokušava da ukine nezaposlenost. Hajde da zamislimo da je moguće, uz očuvanje kapitalističkog sistema, smanjiti nezaposlenost na određeni minimum. Ali nijedan kapitalista sigurno nikada ne bi pristao na potpuno ukidanje nezaposlenosti, na ukidanje rezervne armije nezaposlenih čija je uloga da vrši pritisak na tržište rada, kako bi se obezbedio dotok jeftine radne snage. Nikad kapitalistu nećete naterati da sebi nanese štetu i pristane na nižu stopu profita zarad zadovoljavanja potreba ljudi.

Bez oslobađanja od kapitalista, bez ukidanja principa privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, nemoguće je stvoriti plansku privredu.

Vels: Slažem se sa velikim delom toga što ste rekli. Ali želim da naglasim poentu da ukoliko država u celini usvoji princip planske privrede, ukoliko postepeno, korak po korak, počne dosledno da primenjuje ovaj princip, finansijska oligarhija će na kraju biti ukinuta i socijalizam, u anglosaksonskom smislu, će se ostvariti.

Uticaj Ruzveltovog „nju dila“ je vrlo velik, i po mom mišljenju to su socijalističke ideje. Čini mi se da bi, umesto što naglašavamo antagonizam između dva sveta, u današnjim okolnostima trebalo da težimo uspostavljanju zajedničkog jezika svih konstruktivnih snaga.

Foto: Reuters

Staljin: Kada govorim o nemogućnosti ostvarivanja principa planske privrede uz očuvanje ekonomske baze kapitalizma, ni najmanje ne želim da umanjim Ruzveltove izvanredne lične kvalitete, njegovu preduzimljivost, hrabrost i odlučnost. Ruzvelt se nesumnjivo izdvaja kao jedna od najjačih ličnosti među vođama savremenog kapitalističkog sveta. Zato bih još jednom da istaknem da moje uverenje, kako je planska privreda neostvariva u kapitalističkim uslovima, ne znači da sumnjam u lične sposobnosti, talenat i hrabrost predsednika Ruzvelta.

Ali ako su okolnosti nepovoljne, ni najtalentovaniji vođa ne može da postigne cilj o kojem govorite. Teoretski, naravno, mogućnost postepenog napredovanja, korak po korak, u kapitalističkim uslovima, ka cilju koji vi nazivate socijalizmom u anglosaksonskom smislu reči, nije isključena. Ali kakav će to „socijalizam“ biti? U najboljem slučaju, donekle će ukrotiti najneobuzdanije pojedinačne predstavnike kapitalističkog profita, biće to u određenoj meri jačanje primene principa regulacije u nacionalnoj ekonomiji. To je sve vrlo dobro.

Ali čim Ruzvelt, ili bilo koji drugi vođa savremenog buržoaskog sveta krene da preduzima nešto ozbiljno protiv osnova kapitalizma, neizbežno će doživeti potpuni poraz. Banke, industrija, velika preduzeća, velike farme, nisu u Ruzveltovim rukama. Sve je to u privatnom vlasništvu. Železnica, trgovačka flota, sve to pripada privatnim vlasnicima. I na kraju, armija kvalifikovanih radnika, inženjera, tehničara – ni ona nije pod Ruzveltovom komandom, već pod komandom privatnih vlasnika – svi oni rade za privatne vlasnike.

Ne smemo zaboraviti funkcije države u buržoaskom svetu. Država je institucija koja organizuje odbranu zemlje, organizuje održavanje „reda“, ona je aparat za prikupljanje poreza. Kapitalistička država ne bavi se mnogo privredom u užem smislu, ona nije u rukama države. Naprotiv, država je u rukama kapitalističke privrede. Zato se bojim da i pored svih svojih sposobnosti Ruzvelt neće postići cilj o kome vi govorite, ukoliko je to zaista njegov cilj. Možda će kroz nekoliko generacija biti moguće približiti se ovom cilju, ali lično mislim da čak ni to nije mnogo verovatno.

Vels: Možda ja više verujem u ekonomsko tumačenju politike nego vi. Ogromne sile koje se bore za bolju organizaciju, za bolje funkcionisanje zajednice, to jest za socijalizam, probuđene su izumima i modernom naukom. Organizacija i regulacija individualnog angažmana postale su mehaničke nužnosti, bez obzira na društvene teorije. Ako počnemo od državne kontrole banaka pa zatim pređemo na kontrolu teške industrije, industrije uopšte, trgovine itd, takva sveobuhvatna kontrola biće ekvivalentna državnom vlasništvu nad svim granama nacionalne privrede.

Socijalizam i individualizam nisu kontrastirani kao crno i belo. Postoje mnoge međufaze između njih. Postoji individualizam koji se graniči sa banditizmom, a postoji i disciplina i organizacija koje su ekvivalent socijalizma. Uvođenje planske privrede u velikoj meri zavisi od organizatora privrede, od kvalifikovane tehničke inteligencije koja se, korak po korak, može prevesti u socijalističke principe organizovanja. I to je najvažnija stvar, jer organizovanje dolazi pre socijalizma. To je važna činjenica. Bez organizacije socijalistička ideja je samo ideja.

Staljin: Ne postoji, niti bi trebalo da postoji, nepomirljiva razlika između pojedinca i kolektiva, između interesa pojedinca i interesa kolektiva. Ne bi trebalo da postoji takva razlika, jer kolektivizam, socijalizam, ne negira već kombinuje pojedinačne interese sa interesima kolektiva. Socijalizam ne može da se izdvoji od pojedinačnih interesa.
Jedino socijalističko društvo može najpotpunije zadovoljiti ove lične interese. Štaviše, samo socijalističko društvo može čvrsto zaštititi interese pojedinca.

U tom smislu ne postoji nepomirljiv kontrast između individualizma i socijalizma. Ali, možemo li da negiramo razliku između klasa, između vlasničke klase, kapitalističke klase, i trudbeničke klase, proleterske klase? S jedne strane imamo vlasničku klasu koja poseduje banke, fabrike, rudnike, transport, plantaže u kolonijama. Ovi ljudi ne vide ništa izvan sopstvenog interesa, svoje težnje za profitom. Oni ne podležu volji kolektiva već nastoje da potčine kolektiv svojoj volji. Sa druge strane imamo klasu siromašnih, eksploatisanu klasu, koja ne poseduje ni fabrike ni radnje, ni banke, koja je primorana da živi od prodaje svoje radne snage kapitalistima i koja nema priliku da zadovolji svoje najelementarnije potrebe.

Kako se takvi suprotni interesi i težnje mogu pomiriti? Koliko je meni poznato, Ruzvelt nije uspeo da pronađe način da pomiri ove interese. A to je i nemoguće, kao što je pokazalo iskustvo. Uzgred, vi poznajete situaciju u SAD bolje nego ja, jer ja nikada nisam bio tamo i pratim američke odnose uglavnom iz literature. Ali imam nekog iskustva u borbi za socijalizam, i to iskustvo mi govori da ako Ruzvelt zaista pokuša da zadovolji interese proleterske klase na račun kapitalističke klase, ovi će postaviti drugog predsednika umesto njega. Kapitalisti će reći: predsednici dolaze i prolaze, ali mi ostajemo; ako ovaj predsednik ne štiti naše interese, naći ćemo drugog.

Čime predsednik može da se suprotstavi volji kapitalističke klase?

Vels: Ne slažem se sa ovom pojednostavljenom klasifikacijom čovečanstva na siromašne i bogate. Naravno da postoji kategorija ljudi koji samo idu za profitom. Ali zar se ti ljudi ne doživljavaju kao smetnja na zapadu isto koliko i ovde? Zar na zapadu nema mnogih kojima profit nije konačni cilj, koji imaju izvesno bogatstvo, koji žele da ulože i steknu profit od tog ulaganja, ali koji to ne gledaju kao glavni cilj? Po mom mišljenju postoji velika klasa ljudi koji priznaju da je današnji sistem neodrživ i kojima je namenjena velika uloga u budućem kapitalističkom društvu.

U poslednjih nekoliko godina dosta sam se bavio i razmišljao o potrebi vođenja propagande u korist socijalizma i kosmopolitizma među širokim krugovima inženjera, pilota, vojnih stručnjaka, itd. Besmisleno je prilaziti ovim krugovima dvostranom propagandom klasnog rata. Ovi ljudi razumeju stanje u svetu. Oni razumeju da se radi o potpunoj pometnji, ali vaš jednostavni antagonizam klasnog rata smatraju besmislenim.

Staljin: Ne slažete se pojednostavljenom klasifikacijom na bogate i siromašne. Naravno da postoji srednji sloj, postoji tehnička inteligencija koju ste pomenuli, među kojom ima veoma dobrih i čestitih ljudi. Među njima ima i nepošteni i pokvarenih ljudi, među njima ima svakakvih ljudi. Ali iznad svega, čovečanstvo se deli na bogate i siromašne, na posednike i eksploatisane – a izuzeti sebe iz ove osnovne podele antagonizma između siromašnih i bogatih znači izuzeti se iz jedne fundamentalne činjenice.

Ja ne poričem postojanje srednjih slojeva, koji se svrstavaju uz jednu ili drugu suprotstavljenu klasu, ili zauzimaju neutralan ili poluneutralan stav u ovoj borbi. Ali, ponavljam, izuzeti sebe iz ove osnovne podele društva i fundamentalne borbe dveju glavnih klasa znači ignorisati činjenice. Borba traje i trajaće. A ishod će odrediti proleterska klasa – radnička klasa.

Vels: Ali zar nema mnogo ljudi koji nisu siromašni ali koji rade, i to produktivno?

Staljin: Naravno, postoje mali zemljoposednici, zanatlije, mali trgovci, ali o sudbini zemlje ne odlučuju ovi ljudi, već radničke mase, koje proizvode sve ono što je društvu neophodno.

Vels: Ali ima raznih kapitalista. Postoje kapitalisti koji misle samo na profit, na bogaćenje; ali ima i onih koji su spremni da se žrtvuju. Uzmimo, na primer, starog [Džej Pi] Morgana. On je mislio samo na profit, bio je društveni parazit, jednostavno rečeno, samo je akumulirao bogatstvo. Ali pogledajmo [Džona D] Rokfelera. On je sjajan organizator, dao je primer kako organizovati isporuku nafte koji treba slediti.

Ili uzmimo [Henrija] Forda. Naravno, Ford je sebičan. Ali nije li on strastveni organizator racionalisane proizvodnje od koga vredi učiti? Želim da istaknem činjenicu da se u zemljama engleskog govornog područja u poslednje vreme stav prema SSSR-u menja. Razlozi su pre svega položaj Japana i događaji u Nemačkoj. Ali postoje i drugi razlozi osim onih koji proizlaze iz međunarodne politike.

Postoji i dublji razlog, a to je da mnogi ljudi prepoznaju činjenicu da se sistem zasnovan na privatnom profitu ruši. U takvim okolnostima, čini mi se da ne smemo isticati antagonizam između dva sveta, već treba da težimo kombinovanju svih konstruktivnih pokreta, svih konstruktivnih snaga u jednu liniju, koliko god je moguće. Čini mi se da je moja linija više leva nego vaša, g.

Staljin. Mislim da je stari sistem bliži kraju nego što vi mislite. Kada govorim o kapitalistima koji teže isključivo profitu, isključivo bogaćenju, ne želim da kažem da su to najbezvredniji ljudi koji nisu sposobni ni za šta drugo. Mnogi od njih nesumnjivo imaju veliki organizacioni talenat, koji ni slučajno ne dovodim u pitanje. Mi Sovjeti mnogo učimo od kapitalista. I Morgan, koga vi tako nepovoljno ocenjujete, bio je nesumnjivo dobar, sposoban organizator. Ali ako mislite na ljude spremne da rekonstruišu svet, naravno, nećete ih pronaći u redovima onih koji verno služe profitnom cilju. Mi i oni stojimo na suprotnim stranama.

Pomenuli ste Forda. Naravno, on je sposoban proizvodni organizator. Ali zar vam nije poznat njegov stav prema radničkoj klasi? Zar ne znate koliko je radnika izbacio na ulicu? Kapitalista je vezan za profit i nikakva ga sila od njega ne može otrgnuti. Kapitalizam će biti ukinut, ali ga neće ukinuti „organizatori“ proizvodnje ili tehnička inteligencija, nego radnička klasa, jer pomenuti slojevi ne igraju nezavisnu ulogu. Inženjer, organizator proizvodnje ne radi onako kako bi hteo, nego kako mu se kaže, tako da služi interesima svojih poslodavaca. Naravno, ima izuzetaka, ima ljudi iz tog sloja koji su se otreznili od pijanstva kapitalizma. Tehnička inteligencija može, pod određenim uslovima, da napravi čuda i pruži veliki doprinos čovečanstvu. Ali može i da napravi veliku štetu.

Mi Sovjeti imamo dosta iskustva sa tehničkom inteligencijom. Posle Oktobarske revolucije, jedan deo tehničke inteligencije odbio je da učestvuje u izgradnji novog društva; oni su se usprotivili ovoj izgradnji i sabotirali je. Uradili smo sve što smo mogli da uvedemo tehničku inteligenciju u ovaj posao izgradnje, pokušali smo na sve moguće načine. Dosta je vremena trebalo da naša tehnička inteligencija odluči da aktivno pomogne novom sistemu. Danas je najbolji deo ove tehničke inteligencije u prvim redovima graditelja socijalističkog društva. Sa ovakvim iskustvom, ni slučajno ne potcenjujemo ni dobre ni loše strane tehničke inteligencije, jer znamo da s jedne strane ona može da napravi štetu, dok s druge strane može da napravi „čuda“.

Naravno, sve bi bilo drugačije kad bi se čitava tehnička inteligencija mogla jednim potezom duhovno odvojiti od kapitalističkog sveta. Ali to je utopija. Da li bi se mnogi iz redova tehničke inteligencije usudili da se odvoje od buržoaskog sveta i prionu na posao rekonstrukcije društva? Da li mislite da ima mnogo takvih ljudi, recimo, u Engleskoj ili Francuskoj? Nema. Malo je onih koji bi bili spremni da se odvoje od svojih poslodavaca i počnu da rekonstruišu svet.

Pored toga, možemo li zanemariti činjenicu da je za promenu sveta neophodno imati političku vlast? Čini mi se, gospodine Vels, da mnogo potcenjujete pitanje političke vlasti, da vam ona uopšte nije u vidokrugu.

Šta mogu da učine ljudi, čak i oni sa najboljim mogućim namerama, ako nisu u stanju da pokrenu pitanje preuzimanja vlasti? U najboljem slučaju mogu da pomognu klasi koja preuzima vlast, ali ne mogu sami da promene svet. To može da učini samo velika klasa koja će zauzeti mesto kapitalističke klase i postati suvereni gospodar poput ove pre nje. Ta klasa je radnička klasa. Naravno, pomoć tehničke inteligencije se mora prihvatiti, a njoj se zauzvrat mora pomoći. Ali ne sme se misliti da tehnička inteligencija može da odigra nezavisnu istorijsku ulogu.

Transformacija sveta je veliki, komplikovan i bolan proces. Za takav zadatak je potrebna velika klasa. Na duga putovanja idu veliki brodovi.

Vels: Da, ali za duga putovanja potrebni su kapetan i navigator.

Staljin: To je tačno, ali prvenstveno je potreban veliki brod. Šta je moreplovac bez broda? Besposlen čovek.

Vels: Veliki brod je čovečanstvo, a ne jedna klasa.

Staljin: Vi, gospodine Vels, očigledno polazite od pretpostavke da su svi ljudi dobri. Ja, međutim, ne gubim iz vida da ima mnogo pokvarenih ljudi. Ja ne verujem u dobrotu buržoazije.

Vels: Sećam se situacije sa tehničkom inteligencijom od pre nekoliko decenija. U to vreme je tehnička inteligencija bila brojčano mala, ali bilo je mnogo posla i svaki inženjer, tehničar i intelektualac našao je svoju priliku. Zato je tehnička inteligencija bila najmanje revolucionarna klasa. Sada, međutim, postoji preobilje tehničkih intelektualaca i njihov mentalitet se znatno izmenio. Kvalifikovan čovek koji ranije nikada ne bi slušao revolucionarne priče, sada je za njih vrlo zainteresovan.

Nedavno sam prisustvovao večeri Kraljevskog društva – to je naše čuveno englesko naučno društvo. Govor predsednika bio je posvećen socijalnom planiranju i naučnoj kontroli. Pre trideset godina, oni ne bi hteli ni da čuju to što im danas govorim. Danas, čovek na čelu Kraljevskog društva ima revolucionarne stavove i insistira na naučnoj reorganizaciji ljudskog društva. Vaša propaganda klasnog rata nije držala korak sa ovim činjenicama. Mentalitet se menja.

Staljin: Da, znam to, i to se može objasniti činjenicom da je kapitalističko društvo sada u ćorsokaku. Kapitalisti traže, ali ne mogu da pronađu izlaz iz tog ćorsokaka koji neće povrediti dostojanstvo ove klase, koji će biti u skladu s njenim interesima. Mogli bi da, u izvesnoj meri, ispuze na kolenima, ali ne mogu da pronađu izlaz koji bi im omogućio da iz nje izađu podignute glave, izlaz koji ne bi suštinski uzdrmao interese kapitalizma.

To naravno razumeju široki krugovi tehničke inteligencije. Veliki deo ove inteligencije počinje da prepoznaje zajedničke crte svojih interesa sa interesima klase koja je u stanju da pokaže put iz ćorsokaka.

Vels: Ako neko zna nešto o revolucijama onda ste to vi, g Staljin, sa praktične strane. Da li mase ikada ustaju? Nije li poznata činjenica da svaku revoluciju podiže manjina?

Staljin: Da bi došlo do revolucije potrebna je predvodnička revolucionarna manjina, ali i najtalentovanijija, najvernija i najenergičnija manjina bila bi bespomoćna kad ne bi mogla da se osloni makar na pasivnu podršku miliona.

Vels: Makar na pasivnu? Možda podsvesnu?

Staljin: Delimično i poluinstinkivnu i polusvesnu, ali bez podrške miliona i najbolja manjina je nemoćna.

Vels: Gledam komunističku propagandu na zapadu, i čini mi se da u današnjim uslovima ova propaganda zvuči vrlo staromodno, jer u pitanju je ustanička propaganda.

Propaganda za nasilno rušenje društvenog sistema je u redu kada je usmerena protiv tiranije. Ali u savremenim uslovima, kada sistem svakako propada, trebalo bi staviti akcenat na efikasnost, umešnost, produktivnost, ne na pobunu.

Čini mi se da je ustanički ton zastareo. Komunistička propaganda na zapadu nanosi štetu konstruktivno orijentisanim ljudima.

Staljin: Naravno da se stari sistem ruši, raspada. To je tačno. Ali takođe je tačno da se čine novi napori drugim metodama, svim sredstvima, da se ovaj umirući sistem zaštiti i spasi. Vi izvlačite pogrešan zaključak iz pravilnog postulata. U pravu ste kada tvrdite da se stari sistem raspada. Ali grešite ako mislite da se ruši sam od sebe. Ne, zamena jednog društvenog sistema drugim predstavlja komplikovan i dugotrajan revolucionarni proces. To nije prosto spontani proces, nego borba: to je proces povezan sa sukobom klasa.

Kapitalizam truli, ali ne smemo ga porediti sa drvetom koje je toliko istrulelo da će samo od sebe pasti na zemlju. Ne, revolucija – zamena jednog društvenog sistema drugim – oduvek je bila borba, bolna i okrutna borba, borba na život i smrt. I svaki put kad su ljudi novog sveta došli na vlast morali su da se brane od pokušaja starog sveta da silom obnovi staru vlast; ovi ljudi novog sveta uvek su morali da budu na oprezu, uvek su morali da budu spremni da odbiju napade starog sveta na novi sistem.

Da, u pravu ste kada kažete da se stari društveni sistem raspada, ali ne raspada se sam od sebe. Pogledajte, na primer, fašizam. Fašizam je reakcionarna sila koja pokušava da sačuva stari sistem putem nasilja. Šta da radite sa fašistima? Da raspravljate sa njima? Da pokušate da ih ubedite? To na njih uopšte neće delovati. Komunisti ni najmanje ne idealizuju nasilne metoda. Ali oni, komunisti, ne dozvoljavaju da budu zatečeni, ne mogu da računaju da će se stari svet dobrovoljno povući sa scene, vide da se stari sistem nasilno brani. Zato komunisti poručuju radničkoj klasi: na nasilje odgovarajte nasiljem, učinite sve što možete da sprečite da se stari umirući poredak sruči na vas, ne dozvolite da vam stavi okove na ruke, na ruke kojima ćete rušiti stari sistem.

Kao što vidite, komunisti smatraju da zamena jednog društvenog drugim nije spontan i miran proces, već komplikovan, dug i nasilan procesa. Komunisti ne mogu da ignorišu činjenice.

Vels: Ali pogledajte šta se sada dešava u kapitalističkom svetu. Rušenje nije jednostavno, dolazi do izliva reakcionarnog nasilja koje se degeneriše u banditstvo. Meni se čini kada je u pitanju sukob sa reakcionarnim i neinteligentnim nasiljem, socijalisti se mogu pozvati na zakon, i umesto da policiju vide kao neprijatelja treba da je podrže u borbi protiv reakcionara. Mislim da je besmisleno služiti se metodama starog ustaničkog socijalizma.
Staljin: Komunisti se oslanjaju na bogato istorijsko iskustvo koje nas uči da prevaziđene klase ne napuštaju istorijsku pozornicu dobrovoljno.
Setimo se istorije Engleske u 17. veku. Zar nisu mnogi govorili da se stari društveni sistem raspada? Ali zar ipak nije bio neophodan jedan Kromvel da ga uguši silom?

Vels: Kromvel je postupao na osnovu ustava i u ime ustavnog poretka.

Staljin: U ime ustava je pribegao nasilju, odsekao kralju glavu, raspustio parlament, pohapsio i pobio druge!
Ili uzmimo primer iz naše istorije. Zar nije dugo bilo jasno da se carski sistem raspada, da se ruši? Ali koliko krvi je morao biti proliveno da bi se srušio?

A šta je sa Oktobarskom revolucijom? Zar nisu mnogi znali da jedino mi, boljševici, ukazujemo na jedini pravi put? Zar nije bilo jasno da se ruski kapitalizam raspao? Ali vi znate koliko je snažan bio otpor, koliko je krvi moralo da se prolije da bi se Oktobarska revolucija odbranila od svih njenih neprijatelja.

Ili pogledajmo Francusku krajem 18. veka. Mnogo pre 1789. mnogima je bilo jasno koliko je trula kraljevska vlast, feudalni sistem. Ali narodni ustanak, sukob klasa, nije se mogao izbeći. Zašto? Zato što su klase koje moraju da siđu sa istorijske pozornice poslednje koje shvataju da je njihova uloga je završena. Nemoguće ih je u to ubediti. Oni misle da se pukotine na raspadnutim zidovima starog poretka mogu popraviti i spasiti.

Zato umiruće klase posežu za oružjem i pribegavaju svim sredstvima da sačuvaju svoj vladajući položaj.

(Pescanik.net)