28.марта 1868. године рођен је руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки, утемељивач социјалистичког реализма. Најчешћа тема његовог стваралаштва су људи са такозваног дна, побуњеници свих врста, изгубљени и презрени. После 1917. полемисао је с вођом Октобарске револуције Лењином и другим челницима бољшевичког врха, критикујући поступке совјетских власти. Истовремено је учествовао у обнови земље и сматра се најзначајнијим културним послеником у постоктобарској епохи. Умро је 1936. у време највеће Стаљинове страховладе, под околностима које нису потпуно расветљене. Дела: приче, приповетке и романи "Макар Чудра", "Старица Изергиљ", "Маљва", "Коновалов", "Песма о Соколу", "Фома Гордејев", "Мати", "Песма о веснику олује","Лето", "Тројица", "Исповест", "Градић Окуров", "Челкаш", "Живот Матеја Кожемјакина", "Супрузи Орлови", "Артомонови", "Живот Клима Самгина", "аутобиографска" трилогија "Детињство", "Међу људима" и "Моји универзитети", драме "Малограђани", "На дну", "На летовању", "Деца Сунца", "Варвари", "Непријатељи", "Васа Железнова" (две верзије), "Јегор Буличов и остали", успомене "Лав Толстој".Када се говори о делу Максима Горког (1868-1936), увек се посебно издваја његов роман «Мати». Роман се сматра прекретницом у руској књижевности, јер је у њему први пут проговорено о оној страни руског друштва о којој се до тада мало или уопште није знало - о радницима и о њиховом бедном животу. Критичари су ово дело назвали аутобиографијом радничке класе. Руски радници се појављују као весници новог друштва и немају другог сна осим да “кроз блато пробију пут до доброте, једнакости и љубави према човеку”. За тај сан - спремни су да се жртвују.У ствари, “Мати” обрађује пут једног револуционара. Централна личност је радник Павле Власов, рођен у бедној радничкој средини. Не желећи да буде као његов отац - радник који је свој гнев против неправде испољавао у својој породици, Павле, прераста у правог револуционара, који постаје свестан неминовности борбе и револуције. Чита књиге и настоји да схвати суштину историјског развоја.
Горки је у роману насликао и лик Павлове мајке, Пелагије Ниловне, која је увек уз свог сина и уз његове другове и она, такође, израста у светао лик револуционара и борца.
Роман “Мати” одиграо је значајну улогу у припремама радника за предстојећу револуцију, нарочито после пораза 1905. године. Горки је за њега рекао: “Мој задатак је био да подржим клонули дух супротстављања тамним и непријатељским силама живота.” Можда је Горки најбоље описао атмосферу настојања радника и сељака да се удруже против капиталиста, кроз исповест једног од својих јунака:
“Погодио сам се код једног дерикоже као надничар - има их тамо као мува на мрцини. За рад добијам
четири пута мање, а ломим грбачу два пута више него овде. Провео сам у фабрици две године и одвикао сам се од села, ето ти... Глад је прождирала људе, људи не живе, већ труну у бескрајној беди. А наоколо као гавран власт стражари, пазећи да немаш залогај више...”
Горки је несумњиво био једна од најособенијих личности културног и политичког живота тадашње Русије - лађар, кувар, певач, пекар, чизмар, вртлар, ковач, чувар железничке пруге, носач, писар, скитница, страсни револуционар, отворени антибољшевик, па ватрени поборник бољшевизма. И сам је активно учествовао у борби за успостављање социјализма, све до победе 1917. године. У тој борби се прекалио, сазрео као револуционар и открио дар за писање. Горки је написао да су му књиге помогле да се издигне из блата и да не пропадне у мору глупости и баналности, да је испунио животни сан, а то је помагање другима.
Због субверзивне делатности, Горки је неколико пута доспео у тамницу. У затвору је написао своју прву приповетку - “Макар Чудра”, која ће много деценија касније послужити као основа за филм “Цигани лете у небо”. Тада је узео псеудоним Максим Горки, под којим га познаје светска литература.
Још једно тамновање дубоко се одразило на његову књижевност. У предвечерје револуције 1905. године био је ухапшен. Под притиском светске јавности, пуштен је на слободу. Присиљен на емиграцију - одлази у Финску, затим у Берлин, па у Њујорк. Одатле путује у Италију, на Капри, где остаје седам година. На Каприју пише роман “Мати”, који је прво објављен у наставцима у Њујорку, а потом преведен на многе језике. Роман, уз који су стасале многе генерације, први пут је изашао у Русији 1907. године.
Тајанствена личност
Горки је несумњиво био једна од најособенијих личности културног и политичког живота тадашње Русије - лађар, кувар, певач, пекар, чизмар, вртлар, ковач, чувар железничке пруге, носач, писар, скитница, страсни револуционар, отворени антибољшевик, па ватрени поборник бољшевизма. И сам је активно учествовао у борби за успостављање социјализма, све до победе 1917. године. У тој борби се прекалио, сазрео као револуционар и открио дар за писање. Горки је написао да су му књиге помогле да се издигне из блата и да не пропадне у мору глупости и баналности, да је испунио животни сан, а то је помагање другима.
Због субверзивне делатности, Горки је неколико пута доспео у тамницу. У затвору је написао своју прву приповетку - “Макар Чудра”, која ће много деценија касније послужити као основа за филм “Цигани лете у небо”. Тада је узео псеудоним Максим Горки, под којим га познаје светска литература.
Још једно тамновање дубоко се одразило на његову књижевност. У предвечерје револуције 1905. године био је ухапшен. Под притиском светске јавности, пуштен је на слободу. Присиљен на емиграцију - одлази у Финску, затим у Берлин, па у Њујорк. Одатле путује у Италију, на Капри, где остаје седам година. На Каприју пише роман “Мати”, који је прво објављен у наставцима у Њујорку, а потом преведен на многе језике. Роман, уз који су стасале многе генерације, први пут је изашао у Русији 1907. године.
Тајанствена личност
Чини се да ће писац романа “Мати” остати тајанствена личност, због непознатог узрока смрти. По једнима, Горког су ликвидирали “агенти буржоазије”, “издајници социјалистичке револуције”, “троцкисти и десничари”. По другима, Стаљин је сам издао наредбу да се ликвидира Горки, а то је “беспоговорно извршио шеф тадашње полиције Јагода”. Према трећој опцији, лични лекар Горког изјавио је да је отрован чоколадама и бомбонама набављеним из Кремља. Последња опција, која се сматра најмање вероватном, јесте да је умро природном смрћу од упале плућа.
Зубобоља срца
Горки је, иначе, целог живота имао проблема с плућима. Са двадесет година је приликом покушаја самоубиства оштетио плућно крило. У белешци која је пронађена тада у његовом џепу писало је: “За своју смрт кривим немачког песника Хајнриха Хајнеа, који је измислио зубобољу срца. Молим да се над мојим телом изврши обдукција, не би ли се видело који је ђаво ушао у мене у последње време.”
Нема коментара:
Постави коментар