Strah

 

Pred dvadeset i pet godina bila sam novinarka na Radio Rijeci. Lučki radnici, tada ih je bilo na tisuće, čuli su da će im kasniti plaća možda dan a možda i dva.

Trebala sam sa direktorom riječke Luke razgovarati na tu temu. Sačekao me na ulazu. Dok smo koračali prema upravnoj zgradi čula sam nepoznat zvuk.

Edvard Munch – “Vrisak”
foto: Wikipedia

Direktor mi je objasnio da radnici čeličnim šipkama udaraju po kontejnerima i šalju poruku kako će mu tim istim šipkama, ako ne dobiju plaću na vrijeme, razvaliti glavu.

Rekao mi je da se ne boji jer se ionako protiv sile ne može. Ako bude učinio čudo ostat će živ, ako ne bude lupači sakriveni iza kontejnera pretvorit će ga u krvavu kašu. Zgrozila sam se nad divljaštvom radnika koji na plaću nisu mogli čekati tri dana.

Danas? Danas se pitam kamo su nestali svi ti dečki iz osamdeset i neke? Nema njih, nema šipki, nema lupnjave, nema krvavih kaša u dverima naših gospodara?

Zašto se svi toliko bojimo? Ugasilo Forum, najbolji tjednik u Hrvatskoj. Novinari šute. Učiteljima se smanjuju plaće, šute. Stotine tisuća nezaposlenih, gladnih i očajnih čami doma i… šuti. Samo najhrabriji pucaju sebi u glavu.

Tko je u nama ubio potrebu da budemo ljudi? Da li je normalno miriti se sa crkavanjem na rate? Psihijatri nam ništa ne objašnjavaju, ludnice su prepune, posla preko glave.

Liječnici su u bolnicama od jutra do sutra jer svakoga ljeta moraju odraditi godišnji odmor. Što znači odraditi godišnji odmor? Nisu li u toku godine već odradili i zaradili godišnji odmor? Jesu li liječnici samo glupi ili prestrašeni?

Pred neki sam dan bila na riječkoj onkologiji. Pacijenti dobivaju kemoterapiju i… šute. Zgrada je ruševina, podovi truli, zidovi se ljušte vlažniji nego oni u nekoj podzemnoj tamnici, na jednog onkologa dolazi pitaj boga koliko pacijenata.

Rodbina zgrožena gleda u svoje najmilije kako najteže trenutke u životu prolaze okruženi užasom jednakim onom u njihovim tijelima. Zastrašujuće u toj rupi djeluje fotelja za primanje kemoterapije ružičasta poput Barbike.

Nečija donacija? Tko je odabrao boju? Smijati se? Plakati? Upucati? Ne, šutjeti treba. Postoje nacrti, riječka onkologija će uskoro postati nešto sasvim drugo. Kad uskoro zna se iako se ne zna.

Državi ne ide dobro. Kad isplati olimpijske mirovine, putovanja naših športskih funkcionera i njihovih ženica u London, kupi pedesetak audija obloženih kožom, oprosti dugove todorićima…

Ako nešto ostane Riječani i Istrijani koji u tisućama umiru od raka, brojke su tajna, sjest će, jedan po jedan, jedna po jedna, u ružičastu fotelju koja će zajedno sa još deset fotelja stajati u ružičasto oličenoj suhoj prostoriji.Možda već 2050.

Bože, kako smo mali, prestrašeni, bijedni… Odakle strah? Zašto smo sretni kad za rad svetkom i petkom dobijemo tri tisuće kuna? Nemam odgovor. Srećom, imam neku godinu pa moja agonija vjerojatno neće dugo trajati.

Ali mladi? Čemu se oni nadaju? Odlasku u Afganistan, Siriju, Libiju, Iran, Irak? Naša će se djeca pod američkom zastavom hraniti leševima “terorista” koji imaju nesreću da žive na nafti?

Možda nitko ne razmišlja poput mene jer ljudi nemaju vremena. Ja živim od prodaje onoga što su mi roditelji ostavili, zato sanjam neki novi svijet.

Većina mojih vršnjaka nije te sreće, ubadanje plastičnih boca jedina im je radost. Ljudi srednjih godina na crno voze kamione u Italiji ili čuvaju prastare none, dvadeset i četiri sata dnevno, trideset dana, tisuću eura.

Baš nikome ne pada na pamet uzeti šipku u ruku pa je na kraju posla ubosti u krvavu kašu. Šteta. A drugačije ne ide i nikad neće ići.

Što bismo mogli izgubiti kad bismo krenuli? Ono, baš krenuli. Bez najave. Bez dozvole. Ne ulicama koje su nam oni odredili. Što bismo izgubili? Život? Ovo je život?

Doduše, neki će reći, krenuli su ljudi u Americi, Francuskoj, Španiji, Grčkoj, Italiji…Šta se promijenilo? Dobili su pendrekom po glavi, lisice oko ruku ili su bili istuširani vodenim topovima.

Moderni kapitalizam je zaista ubio boga u proleterima svih zemalja koji nikako da se ujedine. Ubijte me. Nikad neću povjerovati da devedeset i devet posto ljudi ne može satrti onih jedan posto.

NoviMagazin.rs - Nacionalizam sprečava razvoj Srbije

NoviMagazin.rs - Nacionalizam sprečava razvoj Srbije

 

9 začina sa ljekovitim svojstvima

Datum objave: 13. April 2012. |  Rubrika Cool & Korisno, Zdravlje i ljepota

Osim što će hrana od njih biti ukusnija, pojedini začini imaju i ljekovito dejstvo. Oni mogu pridonijeti zdravlju srca, borbi protiv raka, smanjiti upalne procese te imaju još niz zdravstvenih pogodnosti. Donosimo vam dever super začina i začinskog bilja koje je, pored odličnog ukusa, veoma korisno i za vaše zdravlje.

Cimet

Antioksidansi koji se nalaze u cimetu štite ćelije od slobodnih radikala te pomažu u sprečavanju bolesti kao što su rak, Alzheimer, dijabetes i Parkinsonova bolest. Osim toga, on je i moćno “oružje” protiv kardiovaskularnih oboljenja. On potpomaže i bolje djelovanje inzulina koji smanjuje nivo šećera u krvi. Najbolje od svega je što ne morate unositi velike količine u ishranu – dva do tri grama dnevno je sasvim dovoljno, a možete ga dodati na svježe voće ili ovsene pahuljice.

Žalfija

Ova začinska biljka se povezuje sa pamćenjem i dobrim raspoloženjem. Ona takođe može pomoći i osobama koje boluju od Alzheimerove bolesti i drugih vrsta demencije – istraživanja pokazuju da, nakon šest sedmica konzumiranja, žalfija “koči” enzim zvan acetilholinesteraza, što zauzvrat može poboljšati kognitivne funkcije. Ona je, takođe, dobra i za varenje, a može imati i učinkovito, ljekovito dejstvo kod žena koje prolaze kroz menopauzu. Možete je dodavati skoro svim jelima, od krompira do supe. Preporučuje se 5 grama par puta sedmično.

Majčina dušica

Ona se veoma često koristi u skoro svim svjetskim nacionalnim kuhinjama, a ima i odlično antimikrobno dejstvo – ona je “redovan” sastojak skoro svih preparata za čišćenje. Istraživanja pokazuju i da je dobra protiv ešerihije koli. Osim toga, ona je izuzetno djelotvorna i za varenje te sprečava nadimanje i gasove.  Preporučuje se pet grama tri puta sedmično.

Kurkuma

Njen aktivni sastojak, kurkumin, je jak antioksidant koji sprečava rast i dalji razvoj raka. Osim toga, ona je dobra i za zdravlje srca – istraživanja pokazuju da dodavanje kurkume i drugih začina, koji imaju jake antioksidanse, masnijim jelima pomaže u regulisanju triglicerida i nivoa inzulina te u zaštiti kardiovaskularnog sistema. Takođe, kurkuma je dobra i u sprečavanju nastanka i liječenju osteoporoze i multiple skleroze. Preporučuje se pet grama tri puta sedmično.

Đumbir

Đumbir se koristio u drevnoj, a koristi se i u modernoj medicini zbog svojih umirujućih svojstava kod stomačnih oboljenja. Istraživanja pokazuju da on smanjuje mučninu, ubrzava “prolazak” hrane kroz probavni trakt te sprečava pojavu čira na želucu. Takođe, dokazano je da pomaže i kod menstrualnih grčeva, bola u mišićima i migrena. Najbolje je da se posavjetujete sa doktorom oko ovog začina – unošenje prevelike količine može uzrokovati žgaravicu i gasove, a može imati i negativno dejstvo na kamenac u žučnoj kesici.

Ruzmarin

Ruzmarin se povezuje sa pamćenjem još od antičke Grčke, kada su ga studenti, za vrijeme učenja, nosili u kosi. I moderna nauka se slaže: karnozična kiselina, komponenta ruzmarina, štiti mozak od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima čime se smanjuje rizik od moždanog udara i Alzheimerove bolesti. Osim toga, njegove druge komponente sprečavaju rast i razvoj raka. Potrebno ga je koristiti u umjerenim količinama, jer velike količine mogu izazvati nedovoljnu apsorpciju gvožđa.

Šafran

Šafran je najskuplji začin na svijetu! Gaji se, uglavnom, na Bliskom Istoku, a ima veoma jaka antidepresivna svojstva. Studije pokazuju da on poboljšava protok krvi do mozga što pomaže kognitivne funkcije. Osim toga, on ima blagotvoran uticaj na vid, potencijalno usporavajući degenerativna oboljenja očiju. On jeste skup, ali je i mala količina veoma djelotvorna – jedan gram sedmično je i više nego dovoljno.

Bosiljak

Zbog veoma česte primjene u italijanskoj kuhinji, uvriježeno je mišljenje da bosiljak i potiče iz ove divne zemlje. Međutim, njegova zemlja porijekla je, zapravo, Indija gdje se on vijekovima koristio u liječenju astme, dijabetesa i stresa. On ima izrazito jako antimikrobno i antivirusno osobine, čak i protiv listerije i ešerihije koli. Osim toga, odličan je izvor magnezijuma, željeza i kalcijuma. Dovoljno vam je pet grama, tri puta sedmično. Preporučuje se da se koristi svjež, mada ni sušeni nije loš.

Ljuta paprika

Sudeći prema arheološkim nalazima, ljudi koriste ljutu papriku više od 10 000 godina.  Istraživanja pokazuju da kapsaicin, aktivni sastojak ljute paprike, pomaže kod glavobolje, artritisa i drugih hroničnih oboljenja. On pomaže i oslobađanje proteina P koji, zauzvrat, prekida prenos signala bola do mozga. Osim toga, on reguliše i nivo šećera u krvi te ima i antikancerogena dejstva. Ne volite začinjenu hranu? Ne brinite, dovoljna vam je sasvim mala količina crvene paprike da biste iskoristili njena ljekovita svojstva.

Regenerativna medicina

Regeneracija organizma, tela i tkiva – Regenerativna medicina

18. OKTOBAR 2011. U NAUKA | |2 KOMENTARA |

Alan Rasel

* * *

O regeneraciji naših tela

Danas ću vam pričati u nadi da ću preobraziti strah u nadu. Kada idemo kod lekara danas, kada uđemo u doktorsku ordinaciju, ima reči koje jednostavno ne želimo da čujemo. Ima reči kojih se istinski plašimo. Dijabetes, rak, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest. otkazivanje srca, otkazivanje pluća. Stvari za koje znamo da su onesposobljavajuće bolesti, za koje ima relativno malo toga što može da se uradi.

I ono što želim danas da vam predstavim je drugačiji način razmišljanja o tome kako da lečimo onesposobljavajuće bolesti, zašto je to važno. Zašto će se bez njega, možda, naš zdravstveni sistem raspasti, ako mislite da već nije. Gde smo klinički sada i gde bismo mogli biti sutra i koje su neke od prepreka. I to ćemo sve uraditi za 18 minuta, obećavam.

Želim da počnem sa ovim slajdom, jer ovaj slajd nekako priča priču na način na koji o njoj misli "Sajens" magazin - Science Magazine. Ovo je izdanje iz 2002. koje su izdali sa puno različitih članaka o bionskom čoveku. Ovo je, u suštini, broj o regenerativnoj medicini. Regenerativna medicina je izuzetno jednostavan koncept koji svako moze da razume. To je jednostavno ubrzavanje procesa kojim se telo samo leči do klinički značajne brzine. Mi to znamo da radimo na mnogo načina koji su tu. Mi znamo da ako imamo oštećen kuk, možemo ugraditi veštački kuk. I to je ideja koju je "Sajens" magazin koristio na svojoj naslovnoj strani.

To je potpuna antiteza regenerativne medicine. To nije regenerativna medicina. Regenerativna medicina je ono što je "Biznis vik" - Business week stavio kada je, ne tako davno, radio priču o regenerativnoj medicini. Ideja je da umesto da pokušavamo da ublažimo simptome sa spravama i lekovima i slično - i vratiću se na tu temu nekoliko puta - umesto da to radimo, mi ćemo regenerisati izgubljenu funkciju tela tako što ćemo regenerisati funkciju organa ili oštećenog tkiva. Tako da ste na kraju tretmana isti kao što ste bili na početku.

Veoma malo dobrih ideja - ako se slažete da je ovo dobra ideja- veoma malo dobrih ideja je zaista inovativno. I ovo je isto. Ako pogledate unazad kroz istoriju, Čarls Lindberg koji je bio poznat po letenju avionima je, u stvari bio jedan od prvih ljudi, zajedno sa Aleksis Karnel-om, jednim od Nobelovih laureata od Rokfelera, koji su počeli da razmišljaju o mogućnosti uzgajaja organa. I objavili su ovu knjigu 1937., u kojoj su počeli da razmišljaju o tome šta bi se moglo uraditi u bio-reaktorima da bi se uzgajili celi organi? Od tada smo prešli dugačak put. Podeliću sa vama nešto od uzbudljivog rada koji se odvija.

Ali pre toga, ono što bih želeo da uradim je da sa vama podelim moju tugu u vezi sa sistemom zdravstvene zaštite i potrebe za njim. Mnogi govori juče su pričali o popravljanju kvaliteta života i smanjenju siromaštva. I suštinski o produženju životnog veka svuda na svetu. Jedan od izazova je da što smo bogatiji, duže živimo. I što duže živimo, to je skuplje da se lečimo kako starimo.

To je jednostavno bogatstvo zemlje naspram procenta stanovništva preko 65 godina. I u stvari vidite da što je zemlja bogatija, to su ljudi u njoj stariji. Zašto je to važno? I zašto je to sada posebno dramatičan izazov? Ako je prosečna starost našeg stanovništva 30, onda je prosečna vrsta bolesti koju treba lečiti možda polomljen zglob s vremena na vreme, možda malo astme. Ako je prosečna starost stanovništva 45 do 55, sada prosečnu osobu čekaju dijabetes, pred-dijabetes, otkazivanje srca, bolest koronarnih arterija. Stvari koje se mnogo teže leče, i koje je skuplje lečiti.

Samo pogledajte demografiju SAD-a. Ovo je iz "Sjedinjenih američkih država". 1930. je bio 41 radnik po penzioneru. 41 čovek koji nije bio bolestan, i koji je plaćao za jednog penzionera koji je bolovao od onesposobljavajuće bolesti. U 2010. ima dva radnika po penzioneru u SAD-u. I to je tako u svakoj industrijalizovanoj, bogatoj zemlji na svetu. Kako možemo zaista da priuštimo da lečimo pacijente, kada ovako izgleda realnost starenja?

Ovo je starost naspram troškova zdravstvene nege. I može se videti da upravo oko 45. godine, od 40. do 45., nastaje iznenadni porast troškova zdravstvene nege. U stvari je veoma interesantno - ako uradite prave studije, možete videti koliko vi, kao individua, trošite na sopstveno zdravstveno osiguranje, tokom vašeg životnog veka. I sedam godina pre vaše smrti dešava se nagli porast. I možete u stvari - nećemo ulaziti u to.

Ima malo stvari, vrlo malo stvari koje stvarno možete uraditi koje će promeniti način na koji se tretiraju ove bolesti i iskusiti ono što bih ja nazvao, zdravo starenje. Predložio bih da postoje četiri stvari. I nijedna od njih ne uključuje sistem osiguranja ili pravni sistem. Sve što te stvari rade je menjaju ko plaća. One zapravo ne menjaju cenu lečenja.

Jedna stvar koju mozete uraditi je da se ne lečite. Možete podeliti zdravstvenu negu. O tome nećemo dalje pričati.Suviše je deprimirajuće. Možete vršiti prevenciju. Očigledno dosta novca treba uložiti u prevenciju.

Ali možda najinteresantnije, za mene bar, i najvažnije, je ideja o uspostavljanju dijagnoze bolesti u početnom stadijumu, a onda lečenju bolesti da bi se bolest potpuno izlečila, umesto lečenja simptoma. Razmišljajte o tome na primeru dijabetesa. Šta danas radimo sa dijabetesom? Dijagnoziramo bolest tek kada se ispolje simptomi, a onda lečimo simptome 10, 20, 30, 40 godina. I to radimo dobro. Insulin je prilično dobra terapija. Ali to na kraju prestane da deluje i dijabetes vodi predvidljivom početku onesposobljavajuće bolesti.

Zašto ne bismo mogli ubrizgati u pankreas nešto što bi regenerisalo pankreas na početku bolesti možda još pre nego što se ispolje simptomi? I možda bi to bilo malo skuplje u vreme kada bismo ga radili, ali ako bi uspelo, mogli bismo stvarno da uradimo nešto drugačije.

Mislim da ovaj video, prilično dramatično prenosi koncept o kome pričam . Ovo je gušter, kome ponovo raste noga. Ako gušter može to da uradi zašto mi ne možemo? Pokazaću vam, u stvari, neke važnije odlike regeneracije uda za koji trenutak. Ali ono o čemu pričamo u regenerativnoj medicini je da ovo uradimo u svakom sistemu organa u telu, za tkiva i same organe. Tako da je današnja stvarnost ako se razbolimo, poruka je da će nam lečiti simptome, i mi ćemo se morati navići na nov način života.

Zaintrigiraću vas sa činjenicom da ćemo sutra - a kada je sutra, o tome možemo diskutovati, ali je u doglednoj budućnosti - razgovarati o regenerativnoj rehabilitaciji. Ovde je proteza za nogu, slična onoj koju vojnik koji je došao iz Iraka... ima 370 vojnika koji su došli iz Iraka bez udova. Zamislite da umesto da se suočavaju sa tim, oni mogu, u stvari da se suoče sa regeneracijom uda. To je neverovatan pojam. Pokazaću vam gde se trenutno nalazimo sa radom na tom pojmu.

Ali to se može primeniti, ponavljam, na svaki sistem organa. Kako to možemo da uradimo? Način da to uradimo je da razvijemo komunikaciju sa telom. Moramo naučiti da pričamo jezik tela. I da uključimo procese koje smo znali kako da radimo kada smo bili fetusi. Ako fetus sisara izgubi ud tokom prvog tromesečja trudnoće, ponovo će mu izrasti. Tako da naša DNK ima kapacitet da aktivira te mehanizme lečenja rana. To je prirodan proces, ali nestaje kako starimo. Ako dete starosti oko šest meseci izgubi vrh prsta u nesreći, ponovo će mu izrasti taj vrh prsta. To više neće moći da urade kada budu imali pet godina.

Tako, da bi se upustili u tu konverzaciju sa telom, moramo da govorimo jezik tela. I ima načina koji nam omogućavaju da to radimo danas. Daću vam primer tri takva načina putem kojih možemo pričati sa telom.

Prvi je ćelijska terapija. Jasno je da se lečimo kroz prirodan proces, koristeći ćelije da urade većinu posla. Tako da, ako možemo da pronađemo prave ćelije i ugradimo ih u telo, one mogu lečiti. Drugo, možemo koristiti materijale. Juče smo slušali o važnosti novih materijala. Ako možemo izmisliti nove materijale, dizajnirati ih, ili ih izvući iz prirodne sredine, onda bi ti materijali mogli biti u stanju da nateraju telo da se samo leči. I na kraju, možemo biti u stanju da koristimo pametne sprave koje bi rasteretile telo i omogućile mu da se samo izleči.

Pokazaću vam primer svake od njih, i počeću sa materijalima. Stiv Bedilak, sa Pitsburškog univerziteta je, pre 10 godina imao neverovatnu ideju. I ta ideja je bila da tanko crevo svinje, ako bacite sve ćelije, i to uradite na način koji mu omogućava da ostane biološki aktivno, može sadržati sve neophodne faktore i signale koji bi signaliziral telu da se samo izleči. I on je postavio vrlo važno pitanje. On je postavio pitanje, "Ako uzmem materijal koji je prirodan i koji obično izaziva zarastanje rana u tankom crevu, i stavim ga na naki drugi deo tela osobe, da li ću dobiti odgovor specifičan za to tkivo, ili će napraviti tanko crevo ako ja pokušam da napravim uvo?"

Ne bih vam pričao ovu priču da nije ubedljiva. Ova slika koju ću vam pokazati - je ubedljiva slika. Međutim, za one koji su makar malkice gadljivi - iako možda ne želite to da priznate pred prijateljima - svetla su ugašena. Ovo je dobro vreme da gledate u vaša stopala, pogledajte u vaš telefon, uradite bilo šta samo ne gledajte u ekran.

Ono što ću vam pokazati je čir kod dijabetičara. I iako je dobro smejati se pre nego što pogledamo ovo. Ovo je stvarnost dijabetesa. Mislim da često kada slušamo o dijabetičarima i njihovim čirevima, mi jednostavno ne povezujemo čir sa eventualnim lečenjem, a to je amputacija, ako ga ne možete izlečiti. Sada ću pokazati slajd. Neće biti dugo. To je čir kod dijabetičara. Tragično. Tretman za njega je amputacija. Ovo je starija žena. Ona ima rak jetre kao i dijabetes i odlučila je da umre sa onim što je ostalo od njenog tela.

Posle godinu dana neuspešne terapije tog čira, ona je odlučila da će probati novu terapiju koju je Stiv izmislio. Ovo je kako je rana izgledala 11 nedelja kasnije. Ovaj materijal je sadržao samo prirodne signale. I on je naveo telo da ponovo uključi mehanizam lečenja koji ranije nije imao.

Biće još nekoliko neprijatnih slajdova za one od vas - rećiću vam kada možete ponovo da gledate. Ovo je konj. Njega ništa ne boli. Da ga nešto boli, ne bih vam pokazao ovaj slajd. Konj samo ima još jednu nozdrvu koja se razvila zbog nezgode na jahanju. Samo nekoliko nedelja posle lečenja - u ovom slučaju uzimanja i pretvaranja materijala u gel, i pakovanja te oblasti i onda ponavljanja tretmana nekoliko puta - i konj je ozdravio. I ako bismo obavili ultrazvuk te oblasti, ona bi izgledala sjajno.

Ovde je delfin kome je ponovo pričvršćeno peraje Ima 400,000 pacijenata širom sveta koji su koristili taj materijal da izleče svoje rane. Da li možete regenerisati ud? DARPA (Agencija za napredne programe odbrane) je dala Stivu 15 miliona dolara da vodi projekat koji obuhvata 8 institucija, da bi počeo proces postavljanja tog pitanja.

I pokazaću vam sliku od 15 miliona dolara. Ovo je sedamdesetosmogodišnji čovek koji je izgubio vrh prsta. Setite se da sam ranije pominjao decu koja izgube vrh prsta. Ovo je kako izgleda posle lečenja. Ovo se dešava danas. Ovo je danas klinički relevantno. Postoje materijali koji to rade. Postoje materijali koji se ugrade u srce operacijom i regenerišu ga.

Ali da li bismo mogi ići malo dalje? Da li bismo, recimo, umesto da koristimo materijal, mogli uzeti neke ćelije zajedno sa materijalom i otkloniti oštećene delove tkiva i tamo staviti biorazgradljiv materijal? Ovde možemo videti mali deo srčanog mišića kakoi kuca u posudi. Ovo je uradio Teruo Okano u Tokijskoj ženskoj bolnici. On može stvarno da napravi tkivo koje kuca u posudi. On ohladi posudu, ona promeni svoja svojstva i on ga oguli pravo iz posude. To je kul stvar.

Sada ću vam pokazati regeneraciju na bazi ćelija. I ono što ću vam ovde pokazati su matične ćelije koje se vade iz kuka pacijenta. Ponovo, ako ste gadljivi, ne želite da gledate. Ali ova je nekako kul. Ovo je bajpas operacija, ista kao ona koju je imao Al Gor, sa razlikom. U ovom slučaju, na kraju operacije, videćete matične ćelije pacijenta koje su izvađene na početku ovog postupka kako se ubrizgavaju u srce pacijenta. I ja ovde stojim jer ću vam u jednom trenutku pokazati koliko je ova tehnologija, zapravo, u začetku. Evo idu matične ćelije, pravo u lupajuće srce pacijenta. I ako pogledate zaista pažljivo, biće to otprilike u ovom momentu videćete kako se vraćaju. Videćete kako ćelije izlaze napolje. Potrebne su nam razne vrste novih tehnologija i sprava, da bi ćelije stigle na pravo mesto u pravo vreme.

Samo malo podataka, veoma malo podataka. Ovo je bilo ispitivanje na slučajnom uzorku. To je bio N od 20. Sada je N od 100. U suštini, ako uzmete izuzetno bolesnog pacijenta i ugradite mu bajpas, biće mu malo bolje. Ako mu date i matične ćelije sa njim, za ove određene pacijente, simptomi nestaju. Ovo je posle 2 godine. Najbolje bi bilo kada bi dijagnostifikovali bolest rano i sprečili njen napredak do lošeg stadijuma.

Ovo je ista procedura, ali sada urađena minimalno invazivno sa samo tri rupe u telu, gde uzimaju srce i ubrizgavaju matične ćelije kroz laparoskopsku proceduru. Evo idu ćelije. Nemamo vremena da ulazimo u sve ove detalje, ali, u osnovi, i ovo funkcioniše. Možemo uzeti manje bolesne pacijente i vratiti ih u stanje koje je skoro bez simptoma kroz ovu vrstu terapije.

Evo još jednog primera terapije matičnim ćelijama koja još uvek nije klinička, ali mislim da će uskoro biti. Ovo je rad Kejsi Mare iz Pitsburga, zajedno sa brojnim kolegama iz celog sveta. Oni su odlučili da tečnost od liposukcije, koje imamo mnogo u Sjedinjenim državama. Odličan je izvor matičnih ćelija. Tečnost od liposukcije je prepuna matičnih ćelija. Mozete doći i uraditi liposukciju stomaka. Tečnost od liposukcije izlazi napolje, i u ovom slučaju, matične ćelije su izolovane i pretvorene u neurone. Sve se radi u laboratoriji. I mislim da ćete prilično skoro videti pacijente koji se leče na ovaj način sa sopstvenim matičnim ćelijama iz masnog tkiva.

Prethodno sam pričao o korišćenju sprava koje bi dramatično promenile način na koji lečimo bolest. Evo još jednog primera pre nego što završim. Ovo je jednako tragično. Imamo veoma trajno i srceparajuće partnerstvo sa našim kolegama sa Instituta za hiruško istraživanje pri vojsci SAD-a, koji moraju sada da leče 11 000 mladića koji su se vratili iz Iraka.¼ Mnogi od njih imaju ozbiljne opekotine.

I ako smo nešto naučili o opekotinama, onda je to da ne znamo kako da ih lečimo. Sve što radimo je u suštini, presađivanje. Napravimo nešto ovde, i onda ga presadimo na mesto rane i potrudimo se da se primi. U ovom slučaju je dizajniran novi bioreaktor koji možete da nosite - kasnije ove godine treba da prođe kroz klinička testiranja na ISR-u - koga je napravio Jorg Gerlak u Pitsburgu. I taj bioreaktor će biti postavljen u ranu. Pištolj koji vidite prska ćelije. To će poprskati ćelije po ovoj oblasti. Reaktor će služiti tome da oploditi okolinu, da istovremeno isporuči i druge stvari i tako ćemo zasaditi travnjak, umesto da ga presađujemo. To je potpuno novi način da se to radi.

Dakle, mojih osamnaest minuta je isteklo. Dozvolite mi da završim sa nekim dobrim vestima i možda malo loših vesti. Dobra vest je da se ovo dešava danas. To je vrlo moćan rad. Jasno je da slike to prenose. Neverovatno je teško jer je jako interdisciplinarno. Skoro svaka oblast naučnog inženjeringa i kliničke prakse je uključena u pokušaj da se ovo izvede.

Puno vlada i puno regiona je priznalo da je ovo nov način za lečenje bolesti. Japanska vlada je možda bila prva, kada je odlučila da uloži prvo 3 milijarde, zatim još dve milijarde u ovo polje. Nije slučajnost. Japan je najstarija zemlja na svetu po prosečnoj starosti stanovništva. Njima je potrebno da ovo uspe ili će im zdravstveni sistem umreti. Tako da ulažu u puno strateških investicija koje se usredsređuju na ovu oblast. Evropska unija, ista stvar. Kina, ista stvar. Kina je upravo lansirala nacionalni centar za inženjering tkiva. Budžet za prvu godinu je 250 miliona dolara.

U SAD-u smo imali nešto drugačiji pristup. Mi - o, da je samo Al Gor predsednik u stvarnom svetu. Mi smo imali drugačiji pristup. I pristup je bio da finansiramo stvari kako su nailazile. Ali nije bilo strateških investicija da bi se sve potrebne stvari korisno primenile i usmerile na pažljiv način.

I završiću citatom, mozda malo niskim udarcem, direktora NIH-a (Nacionalni institut za zdravlje SAD-a) koji je veoma šarmantan čovek. Ja i Džej Vakanti sa Harvarda smo otišli da posetimo njega i nekoliko njegovih direktora sa instituta pre samo nekoliko meseci, da pokušamo da ga ubedimo da je vreme da uzme samo mali deo od tih 27,5 milijardi dolara koje će dobiti sledeće godine i usmeri ih, na strateški način, da obezbedi da možemo da ubrzamo korak kojim te stvari dolaze do pacijenata. I na kraju vrlo mrzovoljnog sastanka, ono što je direktor NIH-a rekao je, "Vaša vizija je veća od našeg apetita." Završiću sa rečima da niko neće promeniti našu viziju, ali zajedno možemo promeniti njegov apetit.

Za samo jedan dan do vitkije linije

 

Ne preporučujemo vam dugotrajna izgladnjivanja kao način postizanja linije iz snova i svjesni smo da nema te čarobne dijete koja će u kratkom roku osigurati brzinsko i zdravo mršavljenje bez povratka kilograma. Međutim, ponekad nam se u životu zalomi situacija kada zaista u kratkom roku želimo da izgledamo što je najbolje moguće (bilo da je riječ o važnom poslovnom sastanku, dejtu ili nečem trećem). Jednodnevni post način je na koji to možemo da postignemo. Da biste izgledali vitkije već u samo jedan dan, za početak ćete morati drastično da smanjte unos soli. Nema efektnog načina da u 24 sata izgubite prave masne naslage, ali smanjivanje unosa soli pomoći će vam da se riješite viška vode u tijelu. So ili natrijum – veže se za vodu izazivajući naticanje i zadržavanje vode, a ako nema soli, nema ni zadržavanja vode. Kako izgubiti na kilaži u samo jedan dan: post vodom Ovo je drastičan, ali poprilično uspješan i veoma jednostavan način kako izgubiti na težini u kratkom vremenu. Neke osobe mogu da primijete značajan gubitak na kilaži nakon pijenja samo vode cijeli dan. Post vodom, dakle, zahtijeva ispijanje vode – i to je to. Jedan dan samo na vodi neće ugroziti zdravlje većine ljudi, a osobe koje imaju oslabljen imunitet, koje doje ili obavljaju teške fizičke poslove ne bi smjele ovo da pokušavaju. Kako izgubiti na kilaži u samo jedan dan: post sokovima od povrća Post povrtnim sokovima nije toliko rigorozan, ali svejedno je veoma snažan. Post povrtnim sokovima je dobar za osjetljivije osobe, s obzirom da tijelu ipak daje nešto kalorija i nutricionističke vrijednosti, za razliku od posta vodom. Za najbolji efekt koristite zeleno povrće i pomiješajte ga s vodom – pola soka i pola vode. Ovaj dan izbjegavajte voće jer su bogati prirodnim šećerima koji ne koriste brzinskom mršavljenju i samo stimulišu vaš apetit pa će vam teže padati to što postite. Post vodom i povrtnim sokovima pomoći će vam i ubrzati mršavljenje. Da biste ove dvije metode povezali, pijte vodu kad god poželite ili osjetite glad, a čašu povrtnog soka popijte za doručak, ručak i večeru. Kako izgubiti na kilaži u samo jedan dan: tretman saunom Sauna može pomoći u brzinskom mršavljenju jer će vam pomoći da brže izlučite višak vode iz tijela. Koliko dugo treba da budete u sauni, to zavisi od temperature i vlage u sauni, ali i od vas samih. Uvijek osluškujte svoje tijelo i prepustite se sauni tako da se što bolje osjećate. Po pravilu je boravak između 10-15 minuta najprijatniji. Nakon toga izađite iz kabine kako bi se ohladili pa se vratite u saunu i ponovite ciklus i to možete uraditi nekoliko puta. Početnici mogu u sauni da ostanu toliko dugo dok se još dobro osjećaju, iako je to možda samo nekoliko minuta. Važno je napomenuti da je sauna namijenjena zdravim ljudima. Saunanje se ne preporučuje bolesnicima koji su osjetljivi na vlagu (vlažnu vrućinu). Posjeta sauni ne preporučuje se ljudima s gripom, dekompresovanim srcem, tuberkulozom, epilepsijom, rakom, kožnim upalama, akutnim upalama, zaraznim bolestima ili drugim bolestima, koje prati povišena temperatura. Kako izgubiti na kilaži u samo jedan dan: intenzivan kardio trening Intenzivno aerobno vežbanje takođe će vam pomoći da se riješite viška vode u kraćem periodu. Intenzivno trčanje, brzo hodanje, roleri, vožnja biciklia, plivanje, aerobik, intenzivni sportovi kao što su skvoš, tenis, kontaktni sportovi...- sve to će vam pomoći da brže izgubite na težini. Kako izgubiti na kilaži u samo jedan dan: kombinovani pristup Najbolji način da što brže i što više izgubite u samo jednom danu jest da primijenite sve ove tehnike istovremeno. Pijte vodu cijeli dan, posebno kada osjetite glad, sokovima od povrća zamijenite obroke, sat – dva ili više (ako imate vremena) provedite intenzivno se baveći sportom po svojoj želi i nakon toga se nekih sat vremena (doduše ne odjednom) odmarajte u sauni, piše Žena. Ovako definitivno možete izgubiti do tri kilograma u jednom danu. Naravno, ovo neće biti gubitak masnog tkiva i morate biti svjesni da to nećete postići nikakvom brzinskom dijetom. Međutim, ovo će vam pomoći da bar taj jedan dan izgledate bolje i zategnutije. Ovu vrstu čišćenja organizma ne preporučujemo da upražnjavate duže od jednog dana!

POSEBNO VAŽNE NAMIRNICE

  

Integralne žitarice

Čovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno žitarica. Tek je moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brašna. Odbacujući celo zrno i orijentišući se isključivo na beli hleb i peciva savremeno čovečanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne žitarice: raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz.

Vekovima su naši preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih semoderni čovek tako lako odrekao i degradirao ih u stočnu hranu. Samo su retki pojedinci pokušavali da zadrže i sačuvaju tradicionalne načine pripremanja jela od integralnih žitarica., kao posebne gurmanske specijalitete.

Druga polovina našeg veka donosi budjenje svesti o potrebi vraćanja na prirodne izvore hrane i visokim biološkim vrednostima koje ona ima za ljudski organizam.

Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih žitarica. Korišćenje belog brašna i proizvoda od belog brašna, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog čoveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadržaja složenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaže detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita, iz kojih je praktično odstranjeno sve što je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma.

Sadržaj ugljenih hidrata u celom zrnu većine žitarica prelazi 70%, belančevina od 10-17%, masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadržaj i celuloznih vlakana i amino kiselina.

Pšenica je danas u svetu najvažnija od svih žitarica, jer se najviše koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih proizvoda od brašna. Poreklom je iz jugozapadne Azije.

Ono što pšenicu stavlja u prvi plan jesu njena biološka i pekarska svojstva. Iako su neke od žitarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad pšenice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima prilikom mešenja hleba i peciva.

Celo zrno pšenice sadrži 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belančevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih žitarica nalazi jedino u pšenici). Od minerala najviše sadrži fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i kalcijum. Posebnu vrednost imaju pšenični škrob i pšenične klice.

Lekovita svojstva pšenice: Jača imunitet, pospešuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i neraspoloženja, reguliše probavu, leči osip, lišaj i upalu kože, protiv upale grla i kašlja, trovanja i bolova, srčanih oboljenja i protiv preranog starenja.

Seitan je visokoproteinski proizvod od pšenice - zovu ga i pšenično meso. Sadržaj proteina je 70%, a sadržaj masti i ugljenih hidrata je simboličan. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako da se preporučuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utroškom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci, ćufte, đuveči, sarmice i slično. Na tržištu se može nabaviti kao sirovi seitan ili već pripremljen (propržen) sa soja sosom.

Raž je žitarica koja se vekovima takmičila za prevlast u proizvodnji hleba sa pšenicom, iako nije ni približno rasprostranjena i korišćena kao pšenica. Međutim, raž je po svojim botaničkim i pekarskim karakteristikama najsličnija pšenici (zrno, klas, stabljika, belančevine koje sadrže gluten - lepak). Raž je pored pšenice i kukuruza, jedina žitarica koja nema omotač oko zrna (pleva) i može se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnološke obrade. Raž potiče iz zapadne Azije, tačnije Zakavkazja.

Sadržaj ugljenih hidrata u raži je 74%, belančevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (među kojima najviše sadrži kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Raž je nešto kaloričnija od pšenice - 100 g raži sadrži 349 kalorija.

Lekovita svojstva raži: Protiv šećerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene, zatvora, za poboljšanje krvi i nervnog sistema.

Ječam (geršla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po biološkim vrednostima je zdraviji od pšenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih žitarica, poznat je još u kamenom dobu, a tragovi kulture ječma pronađeni su u području Tigra i Eufrata, dolini Nila i švajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grčkoj, gde ga smatraju darom boginje Demetre - "Majke žita". Savremena nauka je utvrdila da ječam ima čak 35% nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, što ječmu polako vraća izgubljene pozicije iz drevne prošlosti. Prirodni ječmeni slad izvanredan je zaslađivač i odlična zamena za šećer. Ječam se takođe veoma koristi za proizvodnju piva.

Sadržaj ugljenih hidrata u ječmu je veći nego kod pšenice 73,4%, belančevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvožđe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima više nego u ostalim žitaricama, kao i vitamin A i D.

Lekovita svojstva ječma: Smanjuje holesterol, jača organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, grčeva u nogama, reume, išijasa, bolesti želuca i grla.

Ovas ili Zob je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju žitaricu, više služi za stočnu nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sačuvani svi prirodni sastojci zrna.

Zbog visoke sadržine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Poznat je po visokom sadržaju lako svarljivih belančevina, čak 95% od ukupnih blančevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, čiji je sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale žitarice. Takođe sadrži 7% masti bez holesterola.

Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: pročišćava krv, leči šećernu bolest, žuč, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokraćni mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kašom od zobenih pahuljica uspešno se leči karijes, a čaj od zobi leči želudačne probleme i probleme unutrašnjih organa.

Kukuruz potiče iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre naše ere. To je jedina biljka kojoj do danas nije pronađen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih žitarica u ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stočnu hranu. Poslednjih decenija se sve više koristi i u ljudskoj ishrani, posebno kao instant brašno, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, šećerom i belančevinama - proteinima. Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grožđani šećer. Kukuruzna svila sadrži hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, eterična ulja, šećer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.

Lekovita svojstva kukuruza: snižava krvni pritisak, pomaže kod oboljenja krvnih sudova, za lečenje dijabetisa, srčanih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokraćnih puteva, kašalj, rahitis, bolove u kičmi, arteriosklerozu, katarakt pluća, razne upale.

Heljda je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u ishrani.

Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belančevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima, posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja, natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadržine. Takođe ima skoro sve vitamine B grupe i značajne količine nijacina. Veoma je kalorična - 100 g jestivog dela zrna sadrži 335 kalorija.

Zbog svojih botaničkih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova različitih boja, pa je vrlo omiljena kod pčela. Heljdin med je izuzetno cenjen.

Lekovita svojstva heljde: jača otpornost kapilara i utiče na snižavanje visokog krvnog pritiska, sprečava krvarenje, pomaže kod bolesti želuca, parazitskih oboljenja, bolesti kože i proliva.

Proso je praistorijska kultura, poznata iz mlađeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana većine stanovništva i kao lek. Potiče iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra sirotinjskom hranom. Pored toga što spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje već narušeno, posebno se preporučuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljušten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod većine integralnih žitarica biološka vrednost prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati čine 73%, belančevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najviše ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. Kalorična vrednost je znatna - 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.

Lekovita svojstva prosoa: Leči kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za varenje, pročišćava kožu i utiče na lep ten, jača kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokraćnog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, grčeva u stomaku, gihta, za preznojavanje.

Integralni pirinač potiče iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnoteženije namirnice. Pored ugljenih hidrata i belančevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najviše energije. Određeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izloženi fizičkim naporima.

Pahuljice se prave od integralnih žitarica. Doručak savremenog čoveka ne može se zamisliti bez pahuljica. Najčešće se koriste ovsene (zobene), ječmene, ražane, pšenične, kukuruzne i sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem i sirovim ili sušenim klicama i mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. Obično se preliju vrelim mlekom, vodom, čajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih potrebno kuvati). Termički su obrađene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.

Semenke i orašasti plodovi

Semenke su izuzetno važne u ljudskoj ishrani, jer sadrže visok procenat belančevina, minerala i vitamina, enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno se preporučuju kod mentalnih naprezanja i korišćenja kompjutera, učenicima i studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadrži visok procenat fosfora, čak 20 puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadržaju fosfora.

Orah potiče sa Mediterana. Jezgro sadrži 55-65% ulja, 15% belančevina, 15% ugljenih hidrata. Bogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima B i C. Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za pripremu lekovitih čajeva.

Lekovita svojstva oraha: Pročišćava krv, leči plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokože očiju, uništava crevne parazite, jača vid.

Lešnik je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadrži 60% ulja, 15% belančevina, 10% ugljenih hidrata, 4 mg gvožđa, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.

Lekovita svojstva lešnika: Protiv žutice, proširenih vena, upale pluća, niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu lekovitog čaja.

Badem potiče iz Azije, a najviše uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem, s tim što je gorki badem otrovan. U 100 g badema sadržano je 20% belančevina, 50% lipida, 17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, vitamin B3 (PP).

Lekovita svojstva badema: Protiv čira na želucu i gorušice, nervnog zamora, bolesti creva, holesterola, srčanih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i farmaceutskoj industriji.

Golica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Može se konzumirati sirovo, sušeno ili pečeno. Golica sadrži belančevine (40%), nezasićene masne kiseline (40%), kalcijum, fosfor, gvožđe, pektin, linoleinsku (ulje sadrži 45%), oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E vitamina.

Lekovita svojstva golice: leči prostatu, pospešuje pravilno lučenje hormona, antioksidans, u narodu za isterivanje pantljičare. Sivozelenu pokožicu ne treba bacati jer je najlekovitija.

Suncokret su koristili još američki Indijanci. Sadrži 24% belančevina, 20% ugljenih hidrata, 47,3% ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvožđe, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.

Lekovita svojstva suncoketa: Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora prepržiti ili ispeći u rerni. Sadrži 26% belančevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja, tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporučuje se svakodnevno uzimanje kikirikija, jer može prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne važi za dijabetičare, koji ga mogu uzimati koliko žele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.

Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvožđem. Koristi se seme, koje je bledo žute boje kao dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji. Izuzetnu aromu ima ako se malo proprži na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.

Lekovita svojstva susama: Ako vam nedostaje kalcijum možete potopiti jednu supenu kašiku susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noći. Ujutro pojesti na tašte.

Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolača, preliva za salate i slično.

Gomasio je začin koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i preprži na dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno preprži i kada se ohladi doda se susamu. Masa se gnječi tučkom u specijalnoj suribači posudi ili avanu.

Lekovita svojstva gomasia: ublažava zamor, jača nervni sistem, jača imuni sistem, protiv glavobolja, mučnine, povraćanja, morske bolesti.

Laneno seme je jedan od najvećih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa stoga ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razređivač krvi i preventivno deluje na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, moždanog udara, tromboze, psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u žuči (kašičicu sirovog semena žvakati 30 minuta ujutro na tašte), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i ohlađena i ostaviti da odstoji 6 časova; pojesti čitavu masu uveče pred spavanje). Najšira primena je kao dodatak hlebu i pecivima od integralnih žitarica.

Lekovita svojstva lenenog semena: deluje kao laksativ, za iskašljavanje, protiv nadimanja i zvatvora, pomaže lečenju astme i hroničnog kašlja.

Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slično. Stavite V2 kg kikirikija u pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki ne treba da bude natopljen, već samo malo pokvašen. Posoliti ga sitnom morskom solju i ponovo protrljati prstima. Ponovo još malo posoliti. Zagrejati rernu na 220°C i ubaciti pleh. Smanjiti na 200°C i peći 15 min. Isključiti rernu i proveriti da li je pečen, ne treba ga mešati. Obično mu treba još malo, pa ga treba ostaviti u isključenoj pećnici. Po mirisu možete znati kad je gotov, ali ipak proverite. Izvaditi i ohladiti. Služiti topao ili ohlađen, ne ljuštiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B.

Ostale semenke se pripremaju slično, s tim što im treba manje vremena da se ispeku (suncokret, golica, susam). Soja se opere i ostavi preko noći da nabubri. Dobro se procedi i postupa se kao i sa kikirikijem.

Orasi, badem i lešnik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lešnik se ne soli, samo se malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljušti mu se kožica. Zatim se posoli i peče u rerni kao ostale semenke, ili u šerpi na ringli, uz stalno mešanje.

Hladno cedjena ulja i namazi

Predstavljaju važan deo ishrane, jer masnoće i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 20%. Veoma je važno na koji način su proizvedeni ulja i namazi, jer se konvencionalnimnačinom proizvodnje, gde je temperatura preko 500°C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama unište. Kod hladno ceđenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne prelazi 110°C, što omogućava očuvanje nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g suncokretovog ulja sadrži 80 mg vitamina E, dok ista količina bućinog ulja sadrži 86 mg E vitamina. E vitamin - tokoferol je prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji, tj. uništen je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj količini i poželjno ih je upotrebljavaiti više puta, ako se radi o prženju.

Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takođe proizvode tehnološkim procesima koji garantuju očuvanje bioloških kvaliteta semenki. Obično se pripremaju i konzumiraju sa integralnim hlebovima i salatom.

Gi (Ghi) - prečišćen puter

Gi potiče iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima - ajurvede, koji su stari više hiljada godina. Ajurveda bi se mogle najkraće definisati kao znanje, mudrost, koje ima trajnu vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje celovitog pristupa životu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca - rišija, dolazeći direktno i na nivou kosmičke svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadrži osam osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, opštu medicinu, hirurgiju, ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o pet osnovnih životnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja; zatim na teoriji o došama (telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraća, stolica, znoj); teoriji o sedam dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o životnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda govori o svim aspektima ljudskog života, dajući savete koji su vekovima služili svima koji su težili skladu, miru, harmoniji i dugovečnosti.
Gi je prečišćeni puter, odnosno puter oslobođen vode, proteina, zasićenih masnih kiselina, laktoze i ostalih čvrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se kao zamena za ulja i ostale masnoće u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera, margarina. Veoma je pogodan za prženje, jer se za razliku od ostalih masnoća ne raspada na visokim temperaturama i zadržava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojačava.
Lekovita svojstva Gi -a: balansira višak stomačne kiseline, poboljšava probavu, utiče na kvalitet pamćenja i učenja, usporava starenje organizma, podiže celokupan imunološki sistem organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse (nanosi se na unutrašnju stranu nosa), pomešan sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomešan sa biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masaže osetljive kože.
Gi spada u lako svarljive masnoće i naš organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom čitavog dana. Jedna kašičica Gi -a (5g) sadrži 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.
Smatra se da je rok trajanja Gi -a neograničen ukoliko se čuva na hladnom mestu, a da sa godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 20 godina leči sve bolesti na svetu.

Soja

Soja potiče iz Kine, gde se koristi već preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje sadrži, Kinezi je nazivaju "čudotvorno zrno" i "anđeoska hrana". Soja je najkoncentrisanija biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belančevina - proteina (43%) ubraja je u najhranljiviju namirnicu. Radi poređenja, to je dva i po puta više od procenta koji sadrži juneće meso i 12 puta više od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su belančevine koje sadrži mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.

Pored proteina, soja ima visok sadržaj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnoteženi tako da odgovaraju ljudskoj ishrani.

Soja se koristi u rasličitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noći da nabubri, a zatim ga samleti (za šnicle, sarmu, musaku), ili ga ispeći kao kikiriki; kao brašno se koristi za dodatak i mešanje sa ostalim žitaricama i kao osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko, koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir - tofu, koji je veoma popularan u čitavom svetu; zatim, soja sos (tamari i soju), kao začin i dodatak jelima, posebno pirinču i čorbama.

Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. Poželjno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim količinama.

Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od žitarica (ječma, pirinča, pšenice). Proces fermentacije dovodi do potpunog razgrađivanja sojinih zrna i žitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima, proteinima i sadrži 18 aminokiselina među kojima i 8 esencijalnih.

Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporučuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrćem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala količina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadrži i koja pomaže varenju i otklanja nepoželjne bakterije u crevima, može izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obično se koristi jedna kafena kašičica miso -a na litar vode.

Sazreli miso je obično tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju različite boje i ukuse, što zavisi od sastojaka koji se koriste i načina proizvodnje.

Miso nije samo hrana, već je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu, već širom sveta. Miso sadrži visoke količine glikoze koja nam daje energiju, pa se preporučuje kod izuzetnih psihofizičkih napora i tokom zime kada zagreva telo i sprečava osećaj hladnoće.

Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, što utiče na uravnotežavanje metabolizma. Sadrži enzime, koji pomažu i pospešuju varenje. Miso hrani kožu i krv i ubrzava gradnju tkiva i ćelija kože, pa doprinosi lepoti, jača kosu i daje joj sjaj.

Pošto sadrži linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekšava krvne sudove, sprečava i ublažava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jača imuni sistem i tako sprečava alergije i tuberkolozu. Ublažava loše efekte preteranog pušenja i uzimanja alkohola. Utiče na ublažavanje posledica svih vrsta radioaktivnog ozračenja.

Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hačo miso.

Mugi miso - priprema se od ječma i brže fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlačniji. Inače ima najviše minerala od svih vrsta misoa.

Kome miso - pored soje sadrži i pirinač i preporučuje se korišćenje u letnjim mesecima.

Hačo miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belančevinama. Pravi se sa najmanjom količinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa

* 1L vode * 1 kašikica misoa

* 1 kašikica biozačina * 1 lovorov list

* 1/2 kašikice đumbira

Prokuvati vodu sa začinima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. Po želji se može dodati sitno izrendano razno povrće.

Tamari - Soja sos priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tečnosti koja ističe prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, žita, vode, morske soli i kodži alge) ima jači i oštriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadrže organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomažu varenju. Tamari i soju se koriste kao dodatak jelima, supama, pirinču, kao začini i umesto soli. Važno je imati u vidu da se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobičajene soli i postepeno bi trebalo preći na potpuno korišćenje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo bogat proteinima.

Sojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je veoma uravnoteženo, jer sadrži vitamine i minerale, proteine, nezasićene masne kiseline (50-60% više od kravljeng mleka) i posebno gvožđe, a uopšte ne sadrži holesterol ni mlečni šećer, koji je uglavnom u kravljem mleku uzročnik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takođe ne sadrži bilo kakve nadražujuće sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i deca. Preporučuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.

Najčešće se može nabaviti kao mleko u prahu, a možete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.

Mleko se priprema na sledeći način: 3 šolje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko noći. Procediti (vodu baciti) i samleti mašinom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada treći put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku obloženu sa nekoliko slojeva čiste gaze, koja je postavljena iznad većeg lonca ili plastične posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i čvrsto ih zavrtati da bi se iscedilo što više tečnosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi naziva se okara i može da se koristi za pripremu ćufti od povrća, proje, slanog peciva, hlebova i si. Kod korišćenja okare treba voditi računa da joj je trajnost ograničena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.

Tofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima začine, tako da se može pripremati na različite načine i u kombinaciji sa drugom hranom. Obzirom da tofu ne sadrži balastne materije preporučuje se konzumiranje sa žitaricama i povrćem. Tofu se čuva u frižideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvožđem, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u našem telu preventivno deluje na sprečavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze.

Tofu se može konzumirati u sirovom stanju, mariniran, pržen ili blago obaren na soja sosu (tamari ili soju).

Alge

Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim hidratima. Od minerala najviše imaju kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teška oboljenja; usavremeno doba - kancer. Visok sadržaj minerala pomaže pročišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog šećera. Alge pomažu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.

Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih žitarica i povrćem.

Med

Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti, u mogućnosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se može javiti u našoj svakodnevnoj ishrani. Minerali potiču iz zemljišta na kome rastu biljke i dospevaju u nektar od koga pčele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo više od skoro svih vrsta voća i povrća) i od količine polena u medu zavisi i obogaćenost meda vitaminom C. Polen takode sadrži proteine i masti i razne ugljene hidrate (šećer, skrob, celuloza).

Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i obnovu ćelija. On vrlobrzo oslobađa dosta energije i predstavlja izvor pogonske energije srca. Mišići funkcionišu tako što koriste ugljene hidrate i proteine. U medu je sadržan prirodni šećer i veoma mala količina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma.

Veruje se da postoji direktna međuzavisnost produženja ljudskog veka i količine i vrste hrane koja se dnevno unese u ogranizam. Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kašičice meda sa dve čaše vode i dve kašike jabukovog sirćeta.

Prednosti meda u odnosu na druge vrste šećera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogućava vrlo brz oporavak u slučaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujuće na organizam, ne nadražuje zidove organa za varenje, manje opterećuje bubrege. Izuzetno je dobar za sportiste, koji svoje rezerve energije žele svakodnevno da zadrže na visokom nivou, lako se vari i ne opterećuje želudac, zadržava telesnu masu, povećava izdržljivost prilikom napornih takmičenja i treninga.

Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod lečenja bolesti disajnih organa i svih vrsta nazeba i kašlja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublažavanja napetosti celokupnog organizma i poboljšanja sna, ublažavanja noćnog grčenja mišića, lečenja opekotina i noćnog mokrenja kod dece. Med ima posebno antiseptičko i antialergijsko dejstvo, jer u sebi ne sadrži bakterije - one ne mogu da opstanu u medu.

Za dobar san i povećanje otpornosti organizma uveče pred spavanje preporučuje se uzimanje kašičice meda razmućene u šolji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno leči anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu količinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Uzimati po kašičicu ujutro na tašte.

Za jačanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kašiku sledeće mešavine: 2-3 kašike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorandže.

Lečenje hroničnih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na česte nazebe, prehladu i slično. Vrlo je efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i šumski (po 1 kg).

Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto šećera i ostalih zaslađivača. Najbolje ga je uzimati posle jela, po dve kašičice nakon svakog obroka. Med treba držati u staklenim ili plastičnim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti drvenu, plastičnu, keramičku ili staklenu kašičicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i stvaranja štetnih materija.

Matični mleč

Smatra se da je matični mleč zbog svojih svojstava najsavršenija supstanca u prirodi i najsnažniji biostimulator, bioenergator i imunotonik. Mleč je jedini prirodni proizvod koji ima preko 150 biološki aktivnih sastojaka: sadrži svih pet hranljivih i gradivnih materija koje stvaraju život - belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvažnije minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline među kojima i 8 esencijalnih. Posebno svojstvo matičnog mleča je u tome što on deluje na nivou ćelije - ulazi u ćeliju, vrši detoksikaciju, stimuliše funkciju ćelije i njenu deobu. Matični mleč je jedini prirodni proizvod koji ima sposobnost da regeneriše ćeliju, da je obnavlja i podmlađuje što se odnosi ne samo na zdrave i nove, već i na oštećene i bolesne ćelije, pa stimuliše rast i razvoj i usporava starenje organizma.

Matični mleč deluje na sve delove našeg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost pamćenja, učenje, koordinacija pokreta), jača imunološki sistem i povećava otpornost, jer biostimulatori koje sadrži podstiču stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima - 40 prirodnih antibiotika - uništavaju bakterije i viruse. Poboljšava prokrvljenost i cirkulaciju i time povoljno utiče na kardiovaskularni i nervni sistem, ublažava propadanje nervnih ćelija, normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu proširenih vena, infarkta i ubrzava izlečenje već postojećih kardiovaskularnih bolesti.

Stimuliše rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na tiroidnu žlezdu koja reguliše metabolizam i tako pomaže balansiranju metabolizma. Obnavlja funkciju pankreasa i pomaže prirodnom lučenju insulina, a sanira i psihičke poremećaje nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod žena i muškaraca i pomaže otklanjanju uzroka steriliteta.

Normalizuje rad nadbubrežnih žlezda i lučenje adrenalina, što utiče na povećanje otpornosti na stres i ublažava i otklanja posledice stresa. Reguliše rad svih vitalnih organa i tkiva i tako ubrzava izlečenje bolesti srca, bubrega, bešike, bronhitisa, astme. Regeneriše jetru jer joj daje gotove enzime i tako odmara jetru. Utiče na pokretljivost kičmenog stuba i ublažava bolove nastale usled poremećaja kičmenog stuba. Jača nervni sistem i utiče na poboljšanje psihičkog stanja i raspoloženja uopšte. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice radioaktivnosti i poboljšava opštu vitalnost organizma.

Matični mleč mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofizičko stanje, a posebno se preporučuje svima koji su izloženi izuzetnim umnim i fizičkim naporima i rade u ekstremno teškim uslovima. Matični mleč je veoma teško sačuvati: kada se izvadi iz košnice traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med može se sačuvati do 7 dana, a nakon toga se glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se određena svojstva mogu sačuvati do godinu dana.

Zbog svih ovih svojstava koje matični mleč poseduje naučnici su skoro trideset godina radili na tome da pronađu oblik u kome će se matični mleč moći očuvati duže od nedelju dana. Tako je Ruska akademija nauka početkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom liofilizacije izdvoji i sačuva matični mleč u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe do 2 godine.

Malteks - Ječmeni slad

Malteks je ekstrat ječmenog slada, dobijen posebnim tehnološkim postupkom, kojim su maksimalno sačuvana hranljiva svojstva zrna ječma. U obliku je meda tamne boje, sa jakim mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za šećer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj industriji.

Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i složenih šećera sadrži belančevine i ugljene hidrate, bogat je mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je važan za ishranu dece, sportista, trudnica, rekonvalescenata, onih koji pate od hroničnog bronhitisa, kašlja i otežanog disanja.

Jabukovo sirće

Jabukovo sirće je važna namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadržaj kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i održavanje mekoće i gipkosti telesnih tkiva. Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti način na koji je kalcijum potreban tvrdim tkivima.

Nedostatak kalijuma može izazvati mnogobrojne tegobe, među kojima je najteže oboljenjezglobova. Da vašem organizmu nedostaje kalijum možete primetiti, pre svega, po tome što gubite životni elan i imate osećanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargični i lenji, jer osećate duhovni i fizički umor i veoma se lako zamarate zbog slabosti koju osećate u mišićima. Ujutru jako teško ustajete i osećate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na hladnoću, posebno ruke i tabani i podložni ste čestim nazebima; skloni ste zatvoru; gubite apetit i osećate gađenje i povraćanje; kvare vam se zubi; koža vas često svrbi, a dolazi i do pojave bubuljica; opada vam kosa; nokti se cepaju; posekotine vam teško zarastaju; noću vam se grče mišići na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podložni su žuljevima; noću nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno javljaju i teško je otkriti da vam nedostaje baš kalijum.

Sa godinama starosti, količina kalijuma koja je neophodna organizmu se povećava. Najbrže će se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na tašte srce i uveče pred odlazak u postelju uzme napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kašičicom jabukovog sirćeta. Ovom rastvoru možete dodati i kašičicu meda, posebno ujutru.

Pored toga što je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer vezuje kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom, sumporom, gvožđem, natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se nalaze u samoj jabuci.

Najbolji rezultati primene jabukovog sirćeta primećeni su kod lečenja hroničnog umora, visokog krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (uništava štetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja bubrega, infekcije bešike i smanjenja telesne težine. Za lečenje hroničnog umora najbolje je uzimati mešavinu jedne šolje meda sa tri kašičice jabukovog sirćeta. Uveče pred spavanje treba uzeti dve kašičice ove smese.

Kod zapaljenja grla, kašičicu jabukovog sirćeta izmešati sa jednom čašom vode i na svakih sat vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko želite da se oslobodite viška kilograma, preporučuje se uzimanje jedne čaše vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta između dva obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i sprečava njegovo nagomilavanje.

Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporučuje povećanje dnevne doze ukoliko za to osećate potrebu ili primetite neke od navedenih simptoma nedostatka kalijuma.

Začini

Upotreba biljnih začina i mirodija u ishrani povezana je sa običajima, navikama i kulturnom tradicijom naroda.

Začini bi se mogli definisati kao aromatično bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha, listića, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenčića. Dodajemo ih jelima u svežem ili sušenom stanju da bismo oplemenili i poboljšali miris, ukus i estetski izgled hrane. Najrasprostranjenija i najpraktičnija primena začina je u obliku praha, koji treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus.

Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, začini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne lekovite sastojke, tako da stimulišu lučenje sokova za varenje i ublažavaju određene tegobe u organizmu. Treba ih uzimati u umerenim količinama, posebno ako su oštrog i jačeg ukusa, da ne bi izazvali neželjene efekte. Uobičajeni začini na našem području su biber, aleva paprika, peršun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve više se koriste i drugi, egzotičniji začini.

Ne postoje stroga pravila i ograničenja prilikom korišćenja začina. Oni čine vašu trpezu bogatijom i maštovitijom i od vaše inventivnosti i ličnih aspiracija u kulinarstvu u mnogome zavisi kako ćete prilagoditi i spojiti određene ukuse. Ako već posedujete izvesno kulinarsko iskustvo, lako možete da u vašu ishranu uvedete nove začine. Za početak, dovoljno je da uobičajenim začinima i načinu pripremanja jela dodate neki od egzotičnih i da probate da li vam prija. U poglavlju o receptima ovog priručnika pronaći ćete upravo i takve recepte koji vam omogućavaju da u svoju ishranu bez velikih izmena polako uvedete dodir drugih kulinarskih kultura.

Osnovne karakteristike navedenih začina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i njihovom kombinovanju:

Aleva paprika: sušena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena paprika, koristi se prilikom pripremanja čorbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je vitaminom C i karotinom.

Ljuta paprika pojačava cirkulaciju i znojenje, pročišćava creva, uništava gliste i parazite u crevima, pročišćava znojne žlezde, pomaže rastvaranju krvnih ugrušaka i lakšu apsorpciju hranjljivih materija. Anis (morač, janez): koristi se list i seme, koje je jačeg ukusa i sličan je mentolu.

Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povrća i čorbi, kao i testa i kolača. Poboljšava varenje, smanjuje nadimanje, ublažava kašalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.

Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim začinom, zastupljenim u svim svetskim kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a može biti crni biber ili beli biber (zeleni biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olakšava varenje hrane, deluje stimulativno na krvotok.

Beli luk: koristi se uglavnom u svežem stanju (iseckan, izgnječen ili isceđen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snižava krvni pritisak, poboljšava probavu.

Mirodjija: koriste se igličasti listići u svežem ili sušenom stanju. Veoma je aromatična i dodaje se čorbama, sosovima, varivima (posebno grašku i tikvicama), turšiji. Mirodjija pojačava rad bubrega, ublažava grčeve u stomaku (čaj), jača otpornost organizma.

Peršun: uglavnom se koristi u svežem obliku i vrlo je omiljen u čitavom svetu, u skoro svim jelima od povrća, supama, čorbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i E. Snižava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublažava bolove. Koristi se i kao čaj.

Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, čorbama varivima, sarmi i salatama. Ublažava reumatične tegobe i snižava krvni pritisak, pomaže probavu i apsorpciju, podmlađuje, ublažava bol u zglobovima.

Lorberov list - lovorov list: potiče iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatičan. Posebno se koristi u kombinaciji sa različitim začinima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa, paradajza, pečurki. Smanjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.

Bosiljak: koristi se lišće, sveže ili sušeno, pre svega za salate, čorbe, sosove i prelive, a posebno jela od paradajza. Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jače arome. Bosiljak ima umirujuće dejstvo, opušta, čak i uspavljuje. Pospešuje varenje i pojačava apetit. Koristi se kao čaj.

Nana - menta: ima izrazito osvežavajući miris i ukus, pa se dodaje jakim i teškim jelima. Koristi se kao dodatak kremovima i sladoledima. Olakšava varenje. Nana kao čaj deluje delotvorno na stomačne tegobe. Pomaže kod odvikavanja od pušenja.

Žalfija: potiče sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak sosovima, a najviše se upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka - snižava temperaturu, pročišćava krv, ublažava glavobolju i nervnu napetost, pospešuje varenje, ima antiseptičko dejstvo.

Majčina dušica: ima prijatan miris i pomalo oštar ukus, koristi se za razne čorbe, posebno od paradajza. Deluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublažava stomačne tegobe. Majčina dušica se koristi i kao čaj za otklanjanje promuklosti i pročišćavanje disajnih organa i krvi.

Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima. Hren ima oštar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najviše vitamina C od svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je delotvoran kod lečenja glavobolje, obolelih disajnih organa, zatim jača krvne sudove, ublažava dijabetis, snižava krvni pritisak, pojačava intelektualne sposobnosti i opštu vitalnost organizma.

Origano: veoma je aromatičan i ima opor i gorkast ukus. Najviše se koristi u italijanskoj, španskoj i grčkoj kuhinji u jelima od povrća, pirinča i testa. Efikasno leči upale disajnih organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomaže varenju i smiruje želudačne tegobe.

Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i sušeno seme, kao dodatak salatama i sosovima, najviše u mediteranskom kulinarstvu. Podstiče varenje i otvara apetit.

Ruzmarin: ima intenzivan miris i najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe, čorbe, marinade, sosove. Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada čitavim jelom. Ruzmarin deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomaže kod malaksalosti.

Majoran: aromatičan je i koristi se u čorbama, varivu, pečurkama, jelima od sira. Veoma se rasprostranjeno koristi. Sadrži vitamine A i C, a smiruje kašalj i prehladu.

Melisa: koriste se listići koji imaju miris sličan limunu, pa je zovu i limun-trava. Služi kao dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadržaj vitamina C, pa jača otpornost organizma, smiruje nerve i poboljšava san.

Djumbir: potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije. Djumbir se koristi u svežem i sušenom stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, čorbi, sosova, pirinča, kao i poslastica.

Lekovita svojstva djumbira: smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo. Obloge od djumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne sudove, ublažavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi, zubobolje, asmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oštećenog tkiva, ublažavaju napetost mišića.

Čaj protiv prehlade:

* 1 koren djumbira (svež ili osušen) ili 2 kašikice praha

* 1 kašikica malteksa ili meda * 1/2 limuna

U pola litra vode staviti opran i isečen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50°C. Dodati zaslađivač, a zatim limun. Piti dok je topao i svež.

Djumbirova voda se priprema na sledeći način: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U međuvremenu izrendati 100 - 140 grama svežeg korena djumbira (rendati kružno) ili uzeti 30 - 40 g. praha i u platnenoj kesici ili višeslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krčka 5 min. Voditi računa da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer će biti uništeni aktivni sastojci đumbira. Povremeno stisnuti vrećicu sa đumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smeđa, mirišljava tečnost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi računa da koža ne izgori. Oblogu prekriti suvim peškirom da bi se što duže zadržala vrelina.

Kari: osnovni začin u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv "kari". Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko začina (cimet, kardamom, karanfilić, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.

Kajen: ljut, oštar začin, sličan alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber. Predstavlja mešavinu čilija - španski biber i gvinejski biber. Najviše je zastupljen u meksičkoj i indijskoj kuhinji.

Korijander: spada među najstarije začine, a potiče iz jugoistočne Evrope. U Indiji, Kini i Egiptu se gaji već hiljadama godina. Veoma je aromatičan i koristi se u obliku zrna, praha i u svežem obliku. Listovi podsećaju na peršunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim čorbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, ali i poslastica. U našoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turšiji.

Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, čisti bešiku, pomaže probavu, olakšava probleme mučnine, morske bolesti i povraćanja, ublažava kožne upale.

Šafran: prah tamno narandžaste boje koji daje jelima lepu žutu boju. Indijska jela se ne mogu ni zamisliti bez ovog začina. Šafran se koristi za pripremanje čorbi, jela od povrća, karija, pirinča (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je zbog toga najskuplji začin na svetu.

Kurkuma - tumerik: veoma sličan šafranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo oštriji i oporiji, a boja svetlije i svežije narandžasta. Primenjuje se kao i šafran, u svim indijskim jelima naići ćete na boju i ukus kurkume.

Lekovita svojstva kurkume: pročišćava krv, pomaže kod oboljenja disajnih organa, kašlja i astme, ublažava artritis, ima protivupalna svojstva, održava floru creva u ravnoteži, pomaže kod lečenja dijabetisa jer reguliše nivo šećera u krvi.

Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih začina na svetu. Posebno je omiljen u Indiji, Švedskoj i zemljama bivšeg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u mešavinama začina, za pripremanje jela od povrća, karija i slatkiša (indijski puding, švedske pogačice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.

Lekovita svojstva kardamoma: aromatičan, stimulativan i osvežavajući, pomaže probavu, osvežava dah, podstiče rad srca, jača pluća. Treba ga koristiti u malim količinama.

Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima sličan ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i oštrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za čorbe, pikantne umake, turšiju, kolače.

Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemačkoj kuhinji. Kim svežem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povrću i sosovima. Bogat je proteinima i olakšava varenje i ublažava grčeva u stomaku, posebno se daje novorođenim bebama u obliku blagog čaja.

Cimet: aromatična kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.

Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septično i detoksično na organizam, poboljšava probavu, podstiče znojenje, koristan je kod prehlada i kašlja. Koristi se u malim količinama i u kombinaciji sa drugim začinima.

Vanila: aromatičan plod tropske biljke, po obliku sličan boraniji. Vanila se koristi kao šipka, prah ili ekstrat vanile za pripremu kolača i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u čitavom svetu.

Karanfilić: osušeni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi čaj), a za postizanje arome dovoljno je svega nekoliko klinčića. Deluje kao antiseptik.

Muskat - morski oraščić: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe renda i dodaje slanim i slatkim jelima, žitu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. Prijatnog je mirisa.

Lekovita svojstva muskatnog oraščića: ima blago umirujuće dejstvo i koristi se kod nesanice, deluje protiv dijareje i mučnine, olakšava varenje, pojačava funkcije srca i mozga. Muskatni orah se koristi u malim količinama i ne treba ga davati deci.