понедељак, 23. јануар 2012.

Praistorijska umetnost i nova otkrica



Umetnost praistorije proučava arheologija, za razliku od umetnosti doba koje spada u istoriju i koju proučava istorija umetnosti.  Praistorija je vremenski period koji traje do pojave prvih pisama, o čemu, pomoću materijalnih tragova kulture, arheologija stvara pripovest o događaju.
U praistoriji pronalazimo i predmete koji su alati i predmeti koji imaju funkciju ali nemaju korisnost. To su rituali i magijski predmeti.
Do skora, najstarije umetničko delo na svetu je bio komad nakita — male bušene školjke koje su stare oko 75.000 godina  i koje su otkrivene u južnoafričkoj pećini. Međutim, najnovije otkriće istih takvih školjki u marokanskoj pećini pomera granice za nekih 7.000 godina — školjke nađene u Maroku su stare nekih 82.000 godina .

Razdoblja praistorije

Praistorija ima različita razdoblja. Mlađe kameno doba obuhvata doba varvarstva i doba divljaštva. Može se raščlaniti na kameno doba i doba metala. Iz mezoida je ostalo malo tragova i misli se da je to usled velikih promena na zemljinoj kori- tada se geološka karta formirala otprilike kao danas. Početak neolita pada oko 4000.p. n. e. a 2300.p. n. e. smatra se da je pronađen i obrađivan bakar. Dolazi se do saznanja da bakar koji se meša sa cinkom daje bronzu- čvršća je. Halštat- starije gvozdeno doba nakon doba bronze od 2000. traje od 800.- 500. g.p. n. e. do doba Latena (nalazište u Švajcarskoj) i najezde Kelta.

U doba neolita čovek nema dovoljno hrane, klima je povoljna za žitarice. Od izrazito lovačke privrede prelazi se na zemljoradnju, razvijaju se i naselja. Čovekov rad zavisi od prirode. Pojavljuje se i religija. Ovaj odnos prema prirodi odrazio se i u umetničkom stvaranju. Javljaju se i prve zalihe a s njima i nejednakost i raslojavanje gentilne zajednice. Stvaraju se porodice ili gensovi (porodice su u gensovima). Muškarac se određuje kao roditelj i dete pripada muškarcu. Čovek od ilovače pravi posuđe, ručno u različitim oblicima. Ukrašava ga i boji. Ne zna se tačno šta je smisao dekoracija. U vreme robovlasništva se dve kulture javljaju i ne zna se koja je starija dali je to Egipat ili Mesopotamija. Sigurno je da su se razvijale nezavisno od početka i do njihovoga kontakta dolazi tek kasnije.

U Egiptu je praistorijsko doba bilo slično kao i u Evropi. Vreme faraona počinje prema različitim autorima. Srednja hronologija datuje u oko 3500. godinu pne. Nil dužine je oko 6000 Km  teče kroz pustinju i plavi je, čini je izvanredno plodonosnom. Stari Egipat pruža najbogatiji pregled materijalne i duhovne kulture, koju je ostavio narod koji je živeo u doba 4000.pne. Kada je pronađeno tumačenje hijeroglifa sačinjena je izvesna hronologija i fiksirana su određena tumačenja u kretanjima u umetnosti.

четвртак, 19. јануар 2012.

Akvarel






Sama reč akvarel dolazi od reči akva (aqua) - voda, koja je  latinskog porekla. Italijani su tu reč pretvorili u akvarelo (aquarello) i to u našem prevodu znači vodena boja.
Akvarel se dobija mešanjem sitno mlevenih i pažljivo odabranih pigmenata a za vezivo se koristi  gumiarabika. Vodom razređene boje se na papir nanose mekanim kistovima.
Papir koji se koristi za slikanje akvarelom treba da bude visoke gramaže, te da se dobro nategne na ravnu površinu da ne bi dolazilo do savijanja.
U tehnici akvarela se ne koristi bela boja, pošto svetle i tamne tonove dobijamo dodavanjem više ili manje vode. Delove slike koji treba da ostanu beli, ostavljamo neslikanim.
Akvarelne boje karakteriše prozirnost i prozračnost te se slikanjem boje na boju mogu dobiti izvanredni tonaliteti poetičnog karaktera.

Istorijski razvoj akvarela 

Akvarel je poznat još u starom Egiptu gde su ga izrađivali na papirusu u Kini na papiru i svili. Poznat je i u strom Japanu Indiji i Persiji Akvarel su negovali antički Grci i Rimljani, a javlja se i u starhrišćanskoj umetnosti. Preko Vizantijskih slikara prelazi u srednjevekovne samostaneu celoj Evropi. Brojni misli, psaltiri,brevijari i hronike toga vremena iluminirane su minijaturama, inicijalima i ornamentima rađenim vodenim bojama.
Među prvim akvarelistima novog veka ističu seAlbreht Direr i Hans Holbajn mladji U doba baroka akvarel služi za skice i nacrte po kojima će se izrađivati slike u drugim tehnikama. U 18. i 19. veku u Engleskoj se razvilo akvarelno slikarstvo pejzaža (G.Robertson, P. i Th. Sandby, Vilijem Blejk i dr). Za engleskim primerom povode se i slikari drugih zemalja.
19. veku u tehnici akvarela vodi Francuska Teodor Žeriko Ežen Delakroa, Onore Domije, Eduar Mane,Pjer Ogist Renoar, Pol Sezan.
U 20. veku ovom tehnikom se služe Anri Matis,  , i dr. Nemsčkim ekspresionistima posle Prvog svetskog rata akvarel je gotovo glavno slikarsko sredstvo:Franc Mark, Georg Gros, Mark Pehštajn, Pol Kle  i dr.
Počeci akvarela na Balkanskim prostorima javljaju se u 17. i 18. veku sa akvarelnim crtežima starih gradova. Ovu tehniku su koristili:Anastas Jovanović i Stevan Todorović slikajući predele i portrete. Na prelazu iz 19. u 20. vek akvarelom su se bavili Slava Raškoj, Janez Šubić i Jurij šubić, a kasnije: Emanuel Vidović, Josip Račić,Vladimir Becić i drugi.

Posle kiše, autor Dušan Đukarić 

 




среда, 18. јануар 2012.

Stepski vuk

                                                        

  1.   ”Vama je često
    ,bio dosadan sopstveni život 
    stremili ste za tim da odete
    odavde, je li tako 
    Vi žudite da napustite ovo vreme 
    ovaj svet i ovu stvarnost
    i da uđete u jednu drugu stvarnost
    koja bi vam više odgovarala 
    u svet u kome ne postoji vreme 
    Učinite to, dragi prijatelju 
    ja vas na to pozivam 

    Vama je poznato gde se on krije 
    poznato vam je da je svet koji tražite
    – svet vaše sopstvene duše 

    Samo u vama samom živi

  2.  ona druga stvarnost 
  3. .za kojom žudite

  4.