Buba Glodjovic ~ gallery: септембар 2011

недеља, 25. септембар 2011.

субота, 24. септембар 2011.

neke stare slike ~ danas ~

neka stara slika

"Mrtva priroda" ulje na platnu 40x30 autor: Buba Glodjovic

"Polje" format 80x60 ulje na platnu, autor: Buba Glodjovic

"Suton na jezeru" format 30x25 ulje na platnu, autor buba Glodjovic

"Pejzaž" format 35x30 ulje na platnu, autor Buba Glodjovic

"Mrtva priroda" 40x30 ulje na platnu, autor: Buba Glodjovic

~ Ludost nekako izlečimo ili zalečimo...glupost moramo da nosimo sa sobom ceo život. ~

петак, 23. септембар 2011.

Camile Pissarro (1830 - 1903), jedan je od najvećih impresionista. Svoja egzotična platna uvijek je oslikavao jakim i živim bojama. Nikad nije pokušao prikazati prozračnost zraka ili vode, već je ostao privržen čistoći svojih motiva. Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja trodimenzionalnog prostora pomoću minijaturnih točkica, a ta tehnika leži u samom srcu poentilizma i divitionizma. Bio je najstariji među impresionistima i samim time u očima drugih umjetnika imao je određeni autoritet. Cézanne je za njega rekao: "On je čovjek od kojega treba tražiti savjet: pomalo je poput Boga"

Impresionizam je bio izazvan nekolicinom činilaca. Umetnost renesanse je iscrpela ono što je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo ništa više učiniti. Drugi je elemenat pojava fotografijom 1839. Luj Dagar je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku već je poznata fotografija u boji. Umetničko delo prestalo je da konkuriše takmacu bez premca i ono počinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje može da se prati krpz kasnije promene. Impresionizam rastače srtež, tražeći senzaciju za oči posmatrača.

Claud Monet "Impresija"

Upotreba svetlosti u slikarstvu je najbolje prikazana na delima impresionista. Kao pravac u umetnosti nastaje 60 tih godina XIX veka, u Francuskoj, a naziv je dobija po Moneovoj slici "Impresija"

четвртак, 22. септембар 2011.

proleće na adi ciganliji

среда, 21. септембар 2011.

Grafiti ~ umetnicki izraz i socijalni revolt mladih.

UKLJUČI SE U BORBU

Прочитајте више »

уторак, 20. септембар 2011.

~ boje u našem životu ~

Boje igraju vrlo važnu ulogu u našem životu jer neposredno utiču na naša osećanja i raspoloženje. Svako od nas ima sopstveni spektar omiljenih boja i boja koje mu ne odgovaraju. Zato šarolikost sveta oko nas utiče na naša osećanja. Doživljavanje boja zavisi od više činilaca: nijanse boje, vrste svetlosti (dnevna ili veštačka, intenzivna ili prigušena, …), našeg opšteg raspoloženja, biološkog ritma...

Crvena boja
Crvena boja je optimistička, vitalna boja aktivnosti, vreline, kretanja, borbe i strasnog života. To je najizrazitija, ekstrovertna boja puna života, srčanosti, žrtvovanja, ljubavi, sa snažnim osećanjima i strastima. Crvena boja ne ostavlja nikog hladnim. Možete da je volite ili mrzite, ali prema crvenoj boji teško možete da ostanete ravnodušni.
Crvena boja povećava tonus mišića, ubrzava puls, podiže krvni pritisak, pojačava cirkulaciju krvi i delovanje jetre, izaziva lučenje adrenalina i duboko disanje. Može takođe da izazove glavobolju, zato nije pogodna za emotivno nestabilne osobe koje se brzo ljute.

Narandžasta boja
Narandžasta boja je užarena, svetleća, topla boja vatre i sunca. Asocira na izlazak ili zalazak sunca, ukusno voće kao što su kajsije, mandarine, pomorandže, … Za Induse je ova boja simbol hrabrosti i žrtvovanja. Nije tako agresivna i strasna kao crvena, ali je kao čuvstveni stimulans vesela i prijatna boja koja pomaže da se savlada umor. Zbog navedenih karakteristika predstavlja korisnu dodatnu pomoć pri lečenju depresija. Narandžasta boja izražava nežnost i širokogrudost, laka je i živahna. Ona takođe poboljšava apetit i pomaže pri jutarnjem buđenju.
Narandžasta boja jača pluća, gušteraču i slezinu i stimuliše rad srca. Ona ubrzava varenje i poboljšava apetit, a može ili da smiruje ili da uzbuđuje. Ova boja može da ustali osećanja, ali neke pojedince može i da zamara. Sve narandžaste nijanse imaju isto značenje i uticaj koji zavisi samo od preovlađujuće komponente (žuta ili crvena)

Žuta boja
Žuta boja je boja sunca, svetlosti i optimizma koja okrepljuje, aktivira i oslobađa od strahova. Ona podstiče budnost i koncentraciju i simbolizuje stvaralaštvo i mudrost. Takođe podstiče dinamičnost, a njena važna karakteristika je i komunikativnost (zato su poštanski sandučići žute boje). Na zidovima i drugim mestima u stanu pozitivno utiče na osećanja.
Žuta boja najviše utiče na organe za disanje, pomaže pri lečenju psihoneuroza, podiže krvni pritisak i ubrzava puls i disanje. Ima takođe povoljan uticaj na nervni sistem.
Najčešće nijanse žute boje su: mutna žuta (smirivanje, razmišljanje), živa žuta (živahnost, neustrašivost, sloboda), maslinasta žuta (mračno raspoloženje) i limun žuta (pažljivost, živahnost, čilost, usavršavanje).

Zelena boja
Kažu da je to boja zdravlja. Zelenim bojama se leči nervni zamor i histerija jer umirujuće deluje na nervni sistem, efikasna je pri lečenju od iscrpljenosti i može da ublaži migrene. Za zeleno svetlo je karakteristično da proširuje kapilare, smanjuje pritisak i stimuliše žlezde sa unutrašnjim lučenjem. To je takođe boja mira, relaksacije, odmora i razmišljanja. Njena simbolika utiče na čovekova osećanja, smiruje i oslobađa. Ova boja je znamenje uravnoteženosti.
Pošto deluje smirujuće, ona je najprikladnija za kupatila i spavaće sobe, eventualno u obliku biljaka. U odnosu na crvenu, zelena boja ima suprotne efekte: snižava krvni pritisak, smiruje nervni sistem i migrene, uspostavlja ličnu ravnotežu, ublažava iscrpljenost i nesanicu i širi kapilare.

Plava boja
Plava boja spada među osnovne boje. Njena suprotnost je žuta boja, a smeša obe je zelena koja udružuje karakteristike obe boje. U prirodi je široko zastupljena kao plavetnilo neba koje se odslikava u vodi. Simbolika plavetnila: mudrost, inteligencija, besmrtnost, beskonačnost, dubina, uzvišenost, poduhovljenost, mistika. Njene psihološke asocijacije: jasno, sveže, lako (boja atmosfere), prozirno, vazdušno, udaljeno, tiho, mirno, …
Fiziološki učinci plavetnila: smiruje srčani puls, usporava ritam disanja, smiruje, podstiče umne aktivnosti, introspekciju, sabranost – za nju kažu da je boja mira i odmora.

Ljubičasta boja
Ljubičasta boja je smeša plave i crvene boje. Ako jedne komponente ima više od druge, ljubičasta boja dobija karakterističnu nijansu i odgovarajući udeo karakteristika obe komponente – plave boje mira, udaljenosti, duhovnosti, ... i crvene boje pokreta, strasti, životne snage, vreline, energije, ... Pošto u sebi sadrži karakteristike ekstremno različitih osnovnih boja (vruće, hladno, ...), ljubičasta boja deluje nekako tajanstveno.

Bela boja
Bela boja je boja jasnosti, a kao talasanje je mešavina sve tri prirodne boje: žute, crvene i plave. Zato na belu boju većinom reagujemo pozitivno. Ona simbolizuje jasnost, nevinost i čistotu, a takođe i nov početak, rođenje. Sa blagim plavim nijansama deluje vrlo hladno. Ona predstavlja i božanski simbol savršenstva, ponosa, dobrote i večnosti.
Belo obojen stan je svetao, izgleda prostran, ali velika količina beline deluje pusto, sterilno i skoro kao bolnica, zato se preporučuje da beli zidovi budu molovani ili ukrašeni posterima i uokvirenim slikama.

Pri izboru boja u svom prostoru pokušajte da kombinujete boje koje najbolje izražavaju vaš karakter jer ćete na taj način ostvariti ambijent u kome ćete se osećati udobno i komotno.

Прочитајте више »

понедељак, 19. септембар 2011.

~ kult kultura umetnost ~

"lokvanji" 30x40 ulje na platnu, autor: buba glodjovic

"predeo" 30x20 ulje na platnu, autor: buba glodjovic

"marina" 80x60 ulje na platnu autor: buba glodjovic

"djavolja vros" 20x30 ulje na platnu, autor: buba glodjovic

"šetnja" 30x20 ulje na platnu, autor: buba glodjovic

"jesen" 40x30 ulje na platnu, autor: buba glodjovic

Pojam 'kultura' je povezan sa pojmom 'kulta', oba pojma poticu iz latinskog jezika u znacenju: raditi, gajiti, negovati. Latinski pridev 'cultus' predstavlja nesto obradjeno covekovim delovanjem, uobliceno, proizvedeno. Nesto kasnije, moglo se govoriti o kulturnom kao estetskom i moralnom kvalitetu koji se stice obrazovanjem. Kada govorimo u kulturi danas, podrazumevamo sveukupnost covekovih materijalnih i duhovnih dobara, sve ono sto je posledica covekove stvaralacke delatnosti. Umetnost u tom smislu pripada kulturi. Kreativnost' (stvaralastvo) je koncept koji najcesce vezujemo za umetnost. Zamisao o stvaralastvu je originalno prevodjenje stvari iz 'ne-bica' u 'bice', ono cini da se nesto pojavi sto do tada nije postojalo, stvaranje ni iz cega. 'Creatio'je jedinstveno i apsolutno stvaranje necega sto nije postojalo.

Kvalitet umetničkog dela se obično procenjuje na osnovu količine emocija koju ono izaziva — utisak koji ono ostavlja na ljude, broj ljudi u kojima je to delo probudilo čulnost, u kolikoj meri: to delo se ceni, kao i efekat ili uticaj koji ostavlja ili je ostavilo u prošlosti. Većina umetničkih dela koja se generalno smatraju remek-delima poseduje ove atribute. Medjutim, mnogo je veci izazov objasniti sta je to sto neko djelo Modiljanija na primer svrstava u umjetnost, a mnoga druga dela, nastalo sa istom idejom, svrstava u bofl ili kič.